27. мај

27. мај (27.5.) је 147. дан године по грегоријанском календару (148. у преступној години). До краја године има још 218 дана.

Догађаји

мај
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30
31

• 1358. — Угарски краљ Лудовик I уручио је граду Дубровнику Вишеградску повељу којом је Дубровачка комуна добила самоуправу, уз обавезу плаћања годишњег данка и пружања поморске помоћи новом господару.
• 1679. — Енглески парламент усвојио је „Habeas corpus“, закон који штити грађане од незаконитог хапшења и утамничења. Основни принципи тог закона уграђени су касније у устав САД.
• 1703. — Руски цар Петар Велики основао је нову престоницу Русије на ушћу реке Неве у Балтичко море, Санкт Петербург (од 1924. Лењинград, од 1991. поново Санкт Петербург). Главни град Русије био је до 1918.
• 1806. — Француска војска је ушла у Дубровник, чиме је Дубровачка република изгубила вишевековну независност.
• 1860. — Ђузепе Гарибалди, у походу за уједињење Италије, заузео је Палермо на Сицилији.
• 1905. — У Руско-јапанском рату, руска флота доживела је тежак пораз у бици код Цушиме изгубивши 26 од 45 бродова.
• 1937. — У Сан Франциску је пуштен у саобраћај „Голден гејт“, један од највећих мостова у свету.
• 1941. — Британска морнарица је потопила у Другом светском рату немачки бојни брод "Бизмарк", при чему је погинуло је 2.300 људи.
• 1942. — У окупираној Чешкој смртно је рањен шеф Рајхсзихерхајтсхауптамтa Рајнхард Хајдрих.
• 1960. — У Турској је војним ударом оборена влада Аднана Мендереса, а власт је преузео Комитет националног јединства са генералом Кемалом Гирселом на челу.
• 1988. — Сиријске трупе ушле су у јужна предграђа Бејрута и окончале тронедељене уличне борбе између ривалских муслиманских шиитских милиција.
• 1992. —
  • У реду за хлеб у центру Сарајева од експлозије гранате 16 особа је погинуло, а 144 су рањене. Види Масакри на Маркалама
  • Основано Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана Војске Републике Српске
• 1993. — У експлозији аутомобила-бомбе испред галерије Уфици у Фиренци петоро људи је погинуло, а колекција галерије озбиљно је оштећена.
• 1997. —
  • НАТО и Русија потписали су „Оснивачки акт о међусобној сарадњи“, којим је формиран заједнички Стални савет НАТО-Русија за консултације о европској безбедности.
  • Шефови дипломатија Хрватске и СР Југославије Мате Гранић и Милан Милутиновић потписали су у Загребу конзуларну конвенцију којом се уређује статус дипломатских представништва.
• 1999. — Међународни суд за ратне злочине у Хагу оптужио је председника СР Југославије Слободана Милошевића и још четворицу највиших функционера Југославије и Србије за злочине против човечности и ратне злочине почињене на Косову.
• 2000.. - ВК Бечеј постао клупски првак Европе у ватерполу победом над ХАВК Младости са 11:8 на Фајнал фору у Бечеју
• 2001. — У Јапану је одржан први референдум на тему енергетике. Становници села Карива, у коме се налази највећа нуклеарна електрана на свету, изјаснили су се против коришћења рециклираног плутонијума у њеним постројењима.
• 2003. — Председник Перуа Алехандро Толедо увео је 30-дневно ванредно стање, због серије штрајкова и демонстрација широм земље, које је покренуо синдикат учитеља штрајком 12. маја.
• 2004. — Српски бизнисмен Богољуб Карић регистровао је у Београду странку Покрет „Снага Србије“ и постао њен председник.

Рођења

• 1868. — Алекса Шантић, српски песник. († 1924.)
• 1876. — Петар Бајаловић, српски архитекта. († 1947.)
• 1878. — Изадора Данкан, америчка играчица ирског порекла. († 1927.)
• 1897. — Џон Кокрофтов, енглески физичар. († 1967.)
• 1908. — Фриц Вит, један од истакнутијих команданата Вафен-СС-а. Био је први командант 12. СС дивизије Хитлерјугенд.
• 1909. — Светозар Радојчић, српски историчар уметности. († 1978.)
• 1922. — Кристофер Ли, британски глумац. († 2015.)
• 1923. — Хенри Кисинџер, амерички дипломата немачког порекла.
• 1936. — Иво Брешан, југословенски и хрватски писац и стенариста. († 2017.)
• 1960. — Бајо Џаковић, српски новинар и књижевник. († 2018.)
• 1947. — Бранко Облак, југословенски и словенски фудбалер и тренер.
• 1967. — Пол Гаскојн, енглески фудбалер и тренер.
• 1972. — Ивет Сангало, најпознатија бразилска певачица аше музике.
• 1987. — Жервињо, фудбалер из Обале Слоноваче.

Смрти

• 366. — Прокопије, римски узурпатор (* 326).
• 927. — Симеон, први бугарски цар и највећи владар средњовековне Бугарске.
• 1564. — Жан Калвин, швајцарски теолог француског порекла. (* 1509).
• 1840. — Николо Паганини, италијански виолиниста и композитор. (* 1782).
• 1910. — Роберт Кох, немачки бактериолог. (* 1843).
• 1964. — Џавахарлал Нехру, индијски државник, први премијер независне Индије. (* 1889).
• 2005. — Драгослав Андрић, српски писац, драматург, лексикограф, публициста и шахиста, састављач антологија и преводилац. (* 1923).
• 2016. — Ђорђе Јелисић, српски позоришни, филмски и телевизијски глумац. (* 1925).

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Светог мученика Исидора
  • Преподобног Серапиона Синдонита
  • Блаженог Исидора Јуродивог

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума