27. мај — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 93.184.81.99 (разговор) на последњу измену корисника MareBG ознака: враћање |
м Козметичке исправке, replaced: ]]. — → ]] — (40), ]].) → ]]) (8) |
||
Ред 5: | Ред 5: | ||
| commonscat = 27 May |
| commonscat = 27 May |
||
}} |
}} |
||
* [[1358]] |
* [[1358]] — Угарски краљ [[Лајош I Анжујски|Лудовик I]] уручио је граду [[Дубровник]]у Вишеградску повељу којом је Дубровачка комуна добила самоуправу, уз обавезу плаћања годишњег данка и пружања поморске помоћи новом господару. |
||
* [[1679]] |
* [[1679]] — Енглески парламент усвојио је „[[Habeas corpus]]“, закон који штити грађане од незаконитог хапшења и утамничења. Основни принципи тог закона уграђени су касније у устав САД. |
||
* [[1703]] |
* [[1703]] — Руски цар [[Петар Велики]] основао је нову престоницу Русије на ушћу реке [[Нева|Неве]] у [[Балтичко море]], [[Санкт Петербург]] (од 1924. [[Санкт Петербург|Лењинград]], од 1991. поново Санкт Петербург). Главни град Русије био је до 1918. |
||
* [[1806]] |
* [[1806]] — Француска војска је ушла у Дубровник, чиме је Дубровачка република изгубила вишевековну независност. |
||
* [[1860]] |
* [[1860]] — [[Ђузепе Гарибалди]], у походу за уједињење Италије, заузео је [[Палермо]] на Сицилији. |
||
* [[1905]] |
* [[1905]] — У [[Руско-јапански рат|Руско-јапанском рату]], руска флота доживела је тежак пораз у [[Битка код Цушиме|бици код Цушиме]] изгубивши 26 од 45 бродова. |
||
* [[1937]] |
* [[1937]] — У [[Сан Франциско|Сан Франциску]] је пуштен у саобраћај [[Голден гејт|„Голден гејт“]], један од највећих мостова у свету. |
||
* [[1941]] |
* [[1941]] — [[Британска морнарица]] је потопила у Другом светском рату немачки бојни брод "[[Немачки бојни брод Бизмарк|Бизмарк]]", при чему је погинуло је 2.300 људи. |
||
* [[1942]] |
* [[1942]] — У [[Протекторат Бохемија и Моравска|окупираној Чешкој]] смртно је рањен шеф [[Рајхсзихерхајтсхауптамт]]a [[Рајнхард Хајдрих]]. |
||
* [[1960]] |
* [[1960]] — У Турској је војним ударом оборена влада [[Аднан Мендерес|Аднана Мендереса]], а власт је преузео Комитет националног јединства са генералом [[Кемал Гирсел|Кемалом Гирселом]] на челу. |
||
* [[1988]] |
* [[1988]] — Сиријске трупе ушле су у јужна предграђа [[Бејрут]]а и окончале тронедељене уличне борбе између ривалских муслиманских [[шиизам|шиитских]] милиција. |
||
* [[1992]] |
* [[1992]] — |
||
** У реду за [[хлеб]] у центру Сарајева од експлозије гранате 16 особа је погинуло, а 144 су рањене. Види [[Масакри на Маркалама]] |
** У реду за [[хлеб]] у центру Сарајева од експлозије гранате 16 особа је погинуло, а 144 су рањене. Види [[Масакри на Маркалама]] |
||
** Основано [[Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана Војске Републике Српске]] |
** Основано [[Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана Војске Републике Српске]] |
||
* [[1993]] |
* [[1993]] — У експлозији аутомобила-бомбе испред галерије [[Уфици]] у [[Фиренца|Фиренци]] петоро људи је погинуло, а колекција [[галерија|галерије]] озбиљно је оштећена. |
||
* [[1997]] |
* [[1997]] — |
||
** НАТО и Русија потписали су „Оснивачки акт о међусобној сарадњи“, којим је формиран заједнички Стални савет НАТО-Русија за консултације о европској безбедности. |
** НАТО и Русија потписали су „Оснивачки акт о међусобној сарадњи“, којим је формиран заједнички Стални савет НАТО-Русија за консултације о европској безбедности. |
||
** Шефови дипломатија Хрватске и СР Југославије [[Мате Гранић]] и [[Милан Милутиновић]] потписали су у Загребу конзуларну конвенцију којом се уређује статус дипломатских представништва. |
** Шефови дипломатија Хрватске и СР Југославије [[Мате Гранић]] и [[Милан Милутиновић]] потписали су у Загребу конзуларну конвенцију којом се уређује статус дипломатских представништва. |
||
* [[1999]] |
* [[1999]] — Међународни суд за ратне злочине у Хагу оптужио је председника СР Југославије Слободана Милошевића и још четворицу највиших функционера Југославије и Србије за злочине против човечности и ратне злочине почињене на Косову. |
||
* [[2000]].. - [[ВК Бечеј]] постао клупски првак [[Европа|Европе]] у ватерполу победом над [[ХАВК Младост]]и са 11:8 на Фајнал фору у [[Бечеј]]у |
* [[2000]].. - [[ВК Бечеј]] постао клупски првак [[Европа|Европе]] у ватерполу победом над [[ХАВК Младост]]и са 11:8 на Фајнал фору у [[Бечеј]]у |
||
* [[2001]] |
* [[2001]] — У [[Јапан]]у је одржан први референдум на тему енергетике. Становници села Карива, у коме се налази највећа нуклеарна електрана на свету, изјаснили су се против коришћења [[Recikliranje|рециклираног]] [[плутонијум]]а у њеним постројењима. |
||
* [[2003]] |
* [[2003]] — Председник [[Перу]]а [[Алехандро Толедо]] увео је 30-дневно ванредно стање, због серије [[штрајк]]ова и демонстрација широм земље, које је покренуо [[синдикат]] учитеља штрајком 12. маја. |
||
* [[2004]] |
* [[2004]] — Српски бизнисмен [[Богољуб Карић]] регистровао је у Београду странку [[Покрет снага Србије|Покрет „Снага Србије“]] и постао њен председник. |
||
== Рођења == |
== Рођења == |
||
* [[1868]] |
* [[1868]] — [[Алекса Шантић]], српски песник. († [[1924]]) |
||
* [[1876]] |
* [[1876]] — [[Петар Бајаловић]], српски архитекта. († [[1947]]) |
||
* [[1878]] |
* [[1878]] — [[Изадора Данкан]], америчка играчица ирског порекла. († [[1927]]) |
||
* [[1897]] |
* [[1897]] — [[Џон Кокрофтов]], енглески физичар. († [[1967]]) |
||
* [[1908]] |
* [[1908]] — [[Фриц Вит]], један од истакнутијих команданата Вафен-СС-а. Био је први командант [[12. СС оклопна дивизија Хитлерјугенд|12. СС дивизије Хитлерјугенд]]. |
||
* [[1909]] |
* [[1909]] — [[Светозар Радојчић]], српски историчар уметности. († [[1978]]) |
||
* [[1922]] |
* [[1922]] — [[Кристофер Ли]], британски глумац. († [[2015]]) |
||
* [[1923]] |
* [[1923]] — [[Хенри Кисинџер]], амерички дипломата немачког порекла. |
||
* [[1936]] |
* [[1936]] — [[Иво Брешан]], југословенски и хрватски писац и стенариста. († [[2017]]) |
||
* [[1960]] |
* [[1960]] — [[Бајо Џаковић]], српски новинар и књижевник. († [[2018]]) |
||
* [[1947]] |
* [[1947]] — [[Бранко Облак]], југословенски и словенски фудбалер и тренер. |
||
* [[1967]] |
* [[1967]] — [[Пол Гаскојн]], енглески фудбалер и тренер. |
||
* [[1972]] |
* [[1972]] — [[Ивет Сангало]], најпознатија бразилска певачица [[аше (музика)|аше музике]]. |
||
* [[1987]] |
* [[1987]] — [[Жервињо]], фудбалер из Обале Слоноваче. |
||
== Смрти == |
== Смрти == |
||
* [[366]] |
* [[366]] — [[Прокопије (противцар)|Прокопије]], римски узурпатор (* [[326]]). |
||
* [[927]] |
* [[927]] — [[Симеон I|Симеон]], први бугарски цар и највећи владар средњовековне [[Бугарска|Бугарске]]. |
||
* [[1564]] |
* [[1564]] — [[Жан Калвин]], швајцарски теолог француског порекла. (* [[1509]]). |
||
* [[1840]] |
* [[1840]] — [[Николо Паганини]], италијански виолиниста и композитор. (* [[1782]]). |
||
* [[1910]] |
* [[1910]] — [[Роберт Кох]], немачки бактериолог. (* [[1843]]). |
||
* [[1964]] |
* [[1964]] — [[Џавахарлал Нехру]], индијски државник, први премијер независне Индије. (* [[1889]]). |
||
* [[2005]] |
* [[2005]] — [[Драгослав Андрић]], српски писац, драматург, лексикограф, публициста и шахиста, састављач антологија и преводилац. (* [[1923]]). |
||
* [[2016]] |
* [[2016]] — [[Ђорђе Јелисић]], српски позоришни, филмски и телевизијски глумац. (* [[1925]]). |
||
== Празници и дани сећања == |
== Празници и дани сећања == |
Верзија на датум 8. јануар 2019. у 18:55
27. мај (27.5.) је 147. дан године по грегоријанском календару (148. у преступној години). До краја године има још 218 дана.
Догађаји
мај | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | |||||
3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
31 |
- 1358 — Угарски краљ Лудовик I уручио је граду Дубровнику Вишеградску повељу којом је Дубровачка комуна добила самоуправу, уз обавезу плаћања годишњег данка и пружања поморске помоћи новом господару.
- 1679 — Енглески парламент усвојио је „Habeas corpus“, закон који штити грађане од незаконитог хапшења и утамничења. Основни принципи тог закона уграђени су касније у устав САД.
- 1703 — Руски цар Петар Велики основао је нову престоницу Русије на ушћу реке Неве у Балтичко море, Санкт Петербург (од 1924. Лењинград, од 1991. поново Санкт Петербург). Главни град Русије био је до 1918.
- 1806 — Француска војска је ушла у Дубровник, чиме је Дубровачка република изгубила вишевековну независност.
- 1860 — Ђузепе Гарибалди, у походу за уједињење Италије, заузео је Палермо на Сицилији.
- 1905 — У Руско-јапанском рату, руска флота доживела је тежак пораз у бици код Цушиме изгубивши 26 од 45 бродова.
- 1937 — У Сан Франциску је пуштен у саобраћај „Голден гејт“, један од највећих мостова у свету.
- 1941 — Британска морнарица је потопила у Другом светском рату немачки бојни брод "Бизмарк", при чему је погинуло је 2.300 људи.
- 1942 — У окупираној Чешкој смртно је рањен шеф Рајхсзихерхајтсхауптамтa Рајнхард Хајдрих.
- 1960 — У Турској је војним ударом оборена влада Аднана Мендереса, а власт је преузео Комитет националног јединства са генералом Кемалом Гирселом на челу.
- 1988 — Сиријске трупе ушле су у јужна предграђа Бејрута и окончале тронедељене уличне борбе између ривалских муслиманских шиитских милиција.
- 1992 —
- У реду за хлеб у центру Сарајева од експлозије гранате 16 особа је погинуло, а 144 су рањене. Види Масакри на Маркалама
- Основано Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана Војске Републике Српске
- 1993 — У експлозији аутомобила-бомбе испред галерије Уфици у Фиренци петоро људи је погинуло, а колекција галерије озбиљно је оштећена.
- 1997 —
- НАТО и Русија потписали су „Оснивачки акт о међусобној сарадњи“, којим је формиран заједнички Стални савет НАТО-Русија за консултације о европској безбедности.
- Шефови дипломатија Хрватске и СР Југославије Мате Гранић и Милан Милутиновић потписали су у Загребу конзуларну конвенцију којом се уређује статус дипломатских представништва.
- 1999 — Међународни суд за ратне злочине у Хагу оптужио је председника СР Југославије Слободана Милошевића и још четворицу највиших функционера Југославије и Србије за злочине против човечности и ратне злочине почињене на Косову.
- 2000.. - ВК Бечеј постао клупски првак Европе у ватерполу победом над ХАВК Младости са 11:8 на Фајнал фору у Бечеју
- 2001 — У Јапану је одржан први референдум на тему енергетике. Становници села Карива, у коме се налази највећа нуклеарна електрана на свету, изјаснили су се против коришћења рециклираног плутонијума у њеним постројењима.
- 2003 — Председник Перуа Алехандро Толедо увео је 30-дневно ванредно стање, због серије штрајкова и демонстрација широм земље, које је покренуо синдикат учитеља штрајком 12. маја.
- 2004 — Српски бизнисмен Богољуб Карић регистровао је у Београду странку Покрет „Снага Србије“ и постао њен председник.
Рођења
- 1868 — Алекса Шантић, српски песник. († 1924)
- 1876 — Петар Бајаловић, српски архитекта. († 1947)
- 1878 — Изадора Данкан, америчка играчица ирског порекла. († 1927)
- 1897 — Џон Кокрофтов, енглески физичар. († 1967)
- 1908 — Фриц Вит, један од истакнутијих команданата Вафен-СС-а. Био је први командант 12. СС дивизије Хитлерјугенд.
- 1909 — Светозар Радојчић, српски историчар уметности. († 1978)
- 1922 — Кристофер Ли, британски глумац. († 2015)
- 1923 — Хенри Кисинџер, амерички дипломата немачког порекла.
- 1936 — Иво Брешан, југословенски и хрватски писац и стенариста. († 2017)
- 1960 — Бајо Џаковић, српски новинар и књижевник. († 2018)
- 1947 — Бранко Облак, југословенски и словенски фудбалер и тренер.
- 1967 — Пол Гаскојн, енглески фудбалер и тренер.
- 1972 — Ивет Сангало, најпознатија бразилска певачица аше музике.
- 1987 — Жервињо, фудбалер из Обале Слоноваче.
Смрти
- 366 — Прокопије, римски узурпатор (* 326).
- 927 — Симеон, први бугарски цар и највећи владар средњовековне Бугарске.
- 1564 — Жан Калвин, швајцарски теолог француског порекла. (* 1509).
- 1840 — Николо Паганини, италијански виолиниста и композитор. (* 1782).
- 1910 — Роберт Кох, немачки бактериолог. (* 1843).
- 1964 — Џавахарлал Нехру, индијски државник, први премијер независне Индије. (* 1889).
- 2005 — Драгослав Андрић, српски писац, драматург, лексикограф, публициста и шахиста, састављач антологија и преводилац. (* 1923).
- 2016 — Ђорђе Јелисић, српски позоришни, филмски и телевизијски глумац. (* 1925).
Празници и дани сећања
- Српска православна црква слави: