Butan

Uredi veze
Ovaj članak je dobar. Kliknite ovde za više informacija.
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druge upotrebe pogledajte stranicu Butan (višeznačna odrednica).
Kraljevina Butan
འབྲུག་རྒྱལ་ཁབ་ (džongka)
Himna: Гром змајеве краљевине
(džon. འབྲུག་ཙན་དན)
Položaj Butana
Glavni gradTimbu
Službeni jezikdžongka
Vladavina
KraljDžigme Hesar Namgjel Vangčuk
Predsednik VladeLotaj Šering
Istorija
NezavisnostUjedinjenje Butana
1616–1634
Geografija
Površina‍
 — ukupno38.394 km2 (133)
 — voda (%)1,1
Stanovništvo‍
 — 2017.[1]727.145 (165)
 — gustina18,94 st./km2
Ekonomija
Valutabutanski ngultrum
 — stoti deo valute‍(BTN)‍
Ostale informacije
Vremenska zonaUTC +6
Internet domen‍.bt‍
Pozivni broj+975

Butan (džon. འབྲུག་ཡུལ་), zvanično O ovoj zvučnoj datoteci Kraljevina Butan (pomoć·info) (džon. འབྲུག་རྒྱལ་ཁབ་) kontinentalna je planinska država u južnoj Aziji smeštena na istočnom obodu Himalaja.[2][3] Na severu se graniči sa Kinom dok je sa istoka, zapada i juga okružena Indijom.

Nezavisnost Butana trajala je vekovima i nikada nije bio kolonizovan u svojoj istoriji. Smešten na drevnom putu svile između Tibeta, Indijskog potkontinenta i jugoistočne Azije, Butan je gradio poseban nacionalni identitet zasnovan na budizmu. Butan je bio podeljen na niz nezavisnih teritorija do 17. veka kada ih je ujedinio Šabdrung Ngavang Namgjal. Nakon građanskog rata u 19. veku, dinastija Vangčuka ponovo je ujedinila zemlju i uspostavila odnose sa Britanskim carstvom. Nakon dekolonizacije Indije, Butan je podsticao strateško partnerstvo sa ovom državom. Butan je 2008. godine prešao iz apsolutne u ustavnu monarhiju i održao prve izbore za Narodnu skupštinu Butana.

Vlada preduzima mere za očuvanje nacionalne kulture, tradicije, identiteta i prirode kroz koncept Bruto nacionalne sreće. Po istraživanju magazina Businessweek iz 2006. godine, stanovnici Butana su najsrećniji stanovnici u Aziji i osmi po redu na svetu.[4]

Butanov pejzaž varira od suptropskih ravnica na jugu do visokih Himalaja na severu, koje na nekim mestima prelaze i 7.000 m nadmorske visine. Prema podacima iz 2014. u Butanu živi 747.830 stanovnika. Državna religija u Butanu je Vađrajana budizam. Većina stanovništva su budisti, a druga po veličini religija je hinduizam. Glavni grad je Timbu. Ukupna površina države je 38.394 km².[5]

Butan je član Ujedinjenih nacija i Južnoazijskog udruženja za međunarodnu saradnju. Član je i Pokreta nesvrstanih od 1973. godine.

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Ime „Butan“ verovatno potiče od sanskritske reči „Bhu-Utthan" što znači „planinski region“. Postoji i druga teorija koja kaže da ime zemlje potiče od sanskritske reči „Bhoṭa-anta", što u bukvalnom prevodu znači kraj „Tibeta“, što ima smisla, jer je Butan odmah na južnoj strani Tibeta.[6]

U istorijskim izvorima Butan se pominje pod različitim imenima, kao što su „Lho Mon" (tamna južna zemlja), „Lho Tsendenjong" (južna zemlja čempresa), „Lhomen Khazhi" (južna zemlja od četiri prelaza) i „Lho Men Jong" (južna zemlja lekovitog bilja).[7][8]

Geografija[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Geografija Butana

Položaj[uredi | uredi izvor]

Topografska mapa Butana

Butan se nalazi na južnim padinama istočnih Himalaja i nema izlaz na more. Okružuje ga kineske Autonomne regije Tibet na severu, indijske države Sikim, Zapadni Bengal i Asam na zapadu i jugu i indijska država Arunačal Pradeš na istoku. Površina države iznosi 47.000 km². Uglavnom sastoji od strmih i visokih planina ispresecanih mrežom brzih reka koje formiraju duboke doline pre nego što se ulivaju u indijske ravnice. Nadmorska visina se penje od 200 m u južnom delu Butana do više od 7.000 m na severu. Ova velika geografska raznolikost u kombinaciji sa podjednako raznolikim klimatskim uslovima doprinosi izuzetnom spektru biodiverziteta i ekosistema Butana.[9]

Butan se nalazi između Indije i Kine. Trenutno veći politički uticaj u narodu imaju Indijci. Jedan od razloga je činjenica da nakon osamostaljenja Indije od Britanije, Butan nikada nije bio stavljen pod upravom Indije, osim spoljne politike što je definisano ugovorom iz 1949]]. godine. Indija je odigrala važnu ulogu u razvoju infrastrukture, a pored toga vlada Indije nastavlja da obezbeđuje oko 60% vladinih finansija Butana. Butan i Indija potpisale su 2007. godine novi sporazum koji je dozvolio Butanu da ima kontrolu nad svojim spošljšnjim odnosima. On je zamenio sporazum potpisan 1949. godine.[10][11]

Jedan od razloga za slabije veza sa Kinom je agresije Kine na Tibet u periodu od 1949. do 1959. godine. Tibetanci imaju jake kulturne, istorijske i verske veze sa Butanom. Butan kontroliše nekoliko strateških himalajskih prevoja, uključujući puteve između kineske autonomne oblasti Tibeta i indijske države Asama. Ovi putevi, koji su jedini put do kraljevstva, zajedno sa vekovnom politikom izolacije, doveli su do toga da Butan dobije nadimak Planinska tvrđava bogova. Iako su Britanci uspostavili protektorat nad Butanom i zauzeli njegove doline, nikada nisu izvršili uspešnu invaziju na planinsku unutrašnjost.[12]

Reljef[uredi | uredi izvor]

Najviši vrh Gangkhar Puensum

Većina vrhova na severu zemlje prelazi 7.000 m. Najveći vrh u Butanu je Gangkhar Puensum koji je visok 7.570 m.[13] Najniža tačka od 98 m se nalazi na jugu, u dolini reke Manas koja teče kroz Butan i Indiju.[13][14]

Crne planine u centralnom delu Butana se nalaze između dva glavna rečna sistema:Mo Čua i Manasa. Vrhovi na Crnim planinama se kreću od 1.500 do 4.925 m, a brze reke su isklesale duboke klisure u nižim planinskim oblastima. U višim predelima istočnih Himalaja uglavnom se nalaze četinarske šume, dok u nižim predelima istočnih Himalaja preovlađuju tropske listopadne šume. Najvažnije reke su Torsa, Raidak, Sankoš i Manas. Većina stanovništva živi u centralnim visoravnima.

Na jugu, planine Šivalik su prekrivene gustim tropskim listopadnim šumama, ravničarskim aluvijalnim dolinama i vrhovima od oko 1.500 m. Tu je smeštena i nizija Duars koja se veći delom nalazi u Indiji, dok se manji deo od 10 do 15 km nalazi u Butanu. Butanski Duars je podeljen na dva dela:severni i južni Duars. Severni se naslanja na podnožje Himalaja i ima neravan teren, porozno zemljište sa gustom vegetacijom i velikim brojem divljači. Južni ima umereno plodno tlo, gustu šumu i slatkovodne izvore.[15] Ustav Butana propisuje da država mora barem 60% da bude pokrivena šumom. Trenutno šume čine 72% zemlje.[16]

Količina kopnenih voda u Butanu je veoma mala. Najveća količina je u čvrstom stanju (sneg i led) na vrhovima visokih planina na severu države. Planinske reke, koje se napajaju otopljenim snegom ili monsunskim kišama, ulivaju se u reku Bramaputra u Indiji.[15][17]

Klima[uredi | uredi izvor]

Sneg u Timbu

Zapadni Butan je pogođen monsunima koji donose između 60 i 90% padavina u regionu. Na jugu, u ravnicama klima je vlažna i suptropska, dok je na severu hladno, a na Himalajima je tokom cele godine sneg.[18]

Temperature variraju u zavisnosti od nadmorske visine. Temperatura u Timbu u zapadnom Butanu koji se nalazi na 2.200 m nadmorske visine, tokom sezone monsuna od juna do septembra kreću se u rasponu od 15 do 26 °C, ali u januaru temperature mogu pasti između -4 i -16 °C. Većina centralnog dela zemlje ima umerenu klimu tokom cele godine. Na jugu je toplo sa temperaturom u rasponu između 15 i 30 °C, a mogu dostići i 40 °C tokom leta.[18]

Godišnja količina padavina je različita. Na severu ima samo oko 40 mm godišnjih padavina, pre svega snega. U umerenim centralnim regionima godišnji prosek je oko 1.000 mm, a na vlažnom trospkom jugu količina padavina iznosi 7.800 mm.[18]

Butan odlikuje suvo proleće koje počinje početkom marta i traje do sredine aprila. Letnje vreme počinje sredinom aprila i traje do kraja juna kada počinje period monsuna sa velikim kišama i traje do septembra. Monsun donosi jake kiše, visoku vlažnost, poplave, klizišta i veliki broj oblačnih dana. Jesen počinje od kraja septembra ili početkom oktobra i traje do kraja novembra. Odlikuje se sunčanim danima, povremenom kišom i ranim snegom na većim nadmorskim visinama. Od početka novembra do marta je zima koju odlikuje mraz i sneg u većem delu zemlje.[18]

Flora i fauna[uredi | uredi izvor]

Takin, nacionalna životinja Butana

Više od 5.400 vrsta biljaka nalazi se u Butanu, uključujući vrstu Pedicularis cacuminidenta koja raste samo na ovom području. Gljive čine ključni deo butanskog ekosistema, pri čemu mikorizne vrste obezbeđuju šumskom drveću mineralne hranljive materije neophodne za rast, a vrste koje propadaju i razlažu se igraju važnu ulogu u prirodnoj reciklaži.[19]

Butan ima veoma specifičan i šarolik živi svet sa retkim vrstama kao što je zlatni majmun.[20][21] Zabeležena je posebna vrsta asamskog makakija koji se zove arunačalski makaki.[22]

Bengalski tigar, oblačasti leopard, zec i medved usnaš žive u tropskim nizijama i šumama tvrdog drveta na jugu zemlje. U umerenom pojasu, u mešovitim šumama četinara i lišćara žive sivi majmun, tigar, goral i Serow (vrsta sisara slična jarcu ili antilopi). Drveće voća i bambusa predstavljaju stanište himalajskog crnog medveda, crvene pande, veverice, sambara, divlje svinje i muntjaka (vrsta jelena). U staništima velikog himalajskog lanca na severu zemlje žive snežni leopard, plava ovca, mrmot, tibetanski vuk, antilopa, himalajski mošusni jelen i takin, nacionalna životinja Butana. U malom broju se u južnom Butanu javlja ugroženi divlji vodeni bivo.[23]

U Butanu je zabeleženo više od 770 vrsta ptica. Globalno ugrožena belokrila patka dodata je 2006. godine na listu ptica Butana.[24]

Nacionalni parkovi[uredi | uredi izvor]

Zaštićena područja Butana u ljubičastoj boji, biološki koridori u zelenoj boji.

Oko 42% Butana je proglašeno za nacionalne parkove, rezervate prirode i rezervate za divlje životinje, a svi su povezani mrežom bioloških koridora. Većina ovih zaštićenih područja je prvi put proglašena šezdesetih godina prošlog veka, prvobitno pokrivajući većinu severnih i južnih oblasti Butana.

Lista 10 zaštićenih područja Butana:[25]

Pored toga, Kraljevska vlada održava:

Privatne organizacije štite ili održavaju sledeće oblasti Butana:

Vrhovi Himalaja u Nacionalnom parku Džigme Dordži

Istorija[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Istorija Butana

Rani period[uredi | uredi izvor]

Neolitski alati pronađeni u Butanu govore o tome da su ljudi živeli u regionu Himalaja već najmanje 11.000 godina. Najraniji stanovnici Butana i okolnih himalajskih oblasti Južne Azije bili su ljudi iz civilizacije doline Inda.

Butanska rana istorija je prožeta mitologijom i ostaje nejasna. Kameno oruđe, alati, slonovi, i ostaci velikih kamenih struktura pružaju dokaze da je region bio naseljen već 2000. godine p. n. e. Istoričari daju teorije da je država Lomon (doslovno, južna tama) ili Monjul (mračna zemlja, referenca je na Monpe jedan od starosedelačkih tibetansko-burmanskih naroda Butana) postojala kao država između 500. p. n. e. i 600. godine. Imena Lomon Cendendžong (južna država Mon sandalovine) i Lomon Kaši (južna država Mon sa četiri pristupa), pomenute su u drevnim butanskim i tibetanskim hronikama, takođe mogu imati verodostojnost, i pojedini butanski učenjaci su ih koristili kada govore o svojoj domovini. Varijacije sanskritskih reči Bhota-ant (kraj Bote) ili Bhu-uttan (sa značenjem visoravan) istoričari su predložili kao poreklo imena Butan, koje je ušlo u uobičajenu inostranu upotrebu krajem 19. veka, a koristi se u Butanu samo u zvaničnoj prepisci na engleskom jeziku. Tradicionalno ime zemlje od 17. veka bilo je Drukjul - zemlja Drukpe, Zmajev narod ili Zemlja gromovskog zmaja, što je referenca na dominantnu budističku sektu u zemlji.[29][30]

Neki naučnici veruju da su tokom ranog istorijskog perioda stanovnici bili žestoki planinski aboridžini, Monpe, koji nisu imali ni tibetansko, ni mongolsko poreklo, koji su kasnije nadvladali severnim Butanom. Narod Monjula je praktikovao šamansku religiju, koja je isticala obožavanje prirode i postojanje dobrih i zlih duhova. Tokom poslednjeg dela ovog perioda, istorijske legende govore da je moćni kralj Monjula napao južnu regiju poznatu kao Duars, pokorio regione modernog Asama, Zapadnog Bengala i Bihara u Indiji.[30]

Srednji vek[uredi | uredi izvor]

Italijanska karta iz 17 veka koja prikazuje Butan.

Budizam se prvi put pojavljuje u Butanu u 7. veku nove ere. Tibetanski kralj Songtsen Gampo (vladao 627-49),[31] naredio je izgradnju dva budistička hrama u centralnom Butanu u gradu Bumtangu, kao i u regiji Paro.[32] Budizam je sistematski propagiran 746. pod kraljem Sindu Radžom[31] [33], indijskim kraljem u progonstvu, koji je uspostavio vladu u Bumtangu u palati Čakar Guto.[34] [35]

Jedan od najranijih zapisa o događajima u Butanu je bio prolaz budističkog učitelja i kasnije sveca Padmasambhave 747. godine.[36] Rana istorija Butana nije u potpunosti jasna, jer mnogi zapisi su uništeni u požaru u drevnom gradu Butana, Punaki, 1827. godine.[37] Do 10. veka, razvoj butanskog političkog života bio je pod jakim uticajem religije. Različite budističke podgrupe počele su da se pojavljuju u Butanu tokom invazije Mongola. Posle pada Mongola u 14. veku, ove podgrupe su se ujedinile u 16. veku u budističku religijsku podgrupu Drukpa.[32][38]

Butan je jedna od svega nekoliko zemalja koje su bile nezavisne tokom svoje istorije, nikada ih nije osvojila, zauzela ili njima upravljala spoljna sila (uprkos povremenog nominalnog vazalskog statusa). Iako se spekuliše da je postojalo Kraljevstvo Kamarupa ili Tibetansko carstvo od 7. do 9. veka, nedostaju čvrsti dokazi. Od vremena kad postoje jasni istorijski izvori, Butan je kontinuirano i uspešno branio svoj suverenitet.[39]

Novi vek[uredi | uredi izvor]

Šabdrung Ngavang Namgjal, tibetanski lider koji je ujedinio Butan

Sve do početka 17. veka, Butan je bio podeljen na nekoliko oblasti kojima su upravljali lokalni feudalci, koji su se kasnije ujedinili pod tibetanskim lamom i vojnim liderom Šabdrung Ngavang Namgjalom koji je na Tibetu verski proganjan. Konsolidacija Butana dogodila se 1616. godine kada je Ngavanag Namgjal, pobedio tri tibetanske invazije, pokorio rivalske verske škole, kodifikovao Ca Jig, zamršen i sveobuhvatan sistem zakona i uspostavio se kao vladar preko sistema crkvenih i civilnih administratora.

Za borbu protiv verskih protivnika, on je izgradio lanac utvrđenja, poznat kao Dzong i lokalnim liderima uspostavio centralnu vlast. Mnoge od ovih tvrđava su opstale i danas su centar verskih i političkih zbivanja. Oko 1627, portugalski jezuit Estevao Kasela i nekoliko sveštenika bili su prvi Evropljani koji su posetili Butan u šetnji prema Tibetu. Tada su se sreli sa Ngavang Namgjalom kome su predstavili barut i teleskop i ponudili mu pomoć u ratu protiv Tibeta, ali Ngavang je ovu ponudu odbio. Posle boravka od oko osam meseci, Kasela je napisao pismo u manastiru Čagri-gompa u kojem opisuje putovanje u Butan. Ovo je jedan od retkih pisanih podataka o Butanu u tom periodu.[40][41]

Posle smrti Namgjala 1652. godine, u Butanu je izbio građanski rat. U takvoj haotičnoj situaciji, Tibet je uz pomoć Mongola dva puta napadao Butan, 1710. i 1730. godine. U oba napada su bili poraženi i mirovni sporazum je potpisan 1759. godine.[42]

U 18. veku, Butanci su napali i okupirali carstvo Behar, koje se nalazilo južno od Butana. Godine 1772, kraljevstvo Behar je zatražilo pomoć od Britansko istočnoindijske kompanije koji su im pomogli u odbrani od napada, a kasnije su i napali Butan 1774. godine. Mirovnim sporazumom koji je potpisan, Butan je morao da vrati okupirane teritorije i da se vrati na granice iz 1730. godine. Posle sporazuma, čarke između Butana i Britanske Indije nastavile su se i u naredih 100 godina, što je dovelo do Butanskog rata (1864–1865), sukob koji je vođen za prevlast nad Bengalom. Nakon godinu dana ratovanja, potpisan je sporazum između Britanske Indije i Butana. Bengal je pripojen Britanskoj Indiji, a Butan je dobio novac za uzvrat.

Tokom sedamdesetih godina 19. veka, moćni rivalitet oblasti Paro i Tongsa dovelo do novog građanskog rata u zemlji, a prevlast je ostvarila oblast Tongsa na čelu sa Ugen Vangčukom. Iz njegovog centra u centralnom Butanu je pobedio svoje političke neprijatelje i ujedinio zemlju u kojoj će u narednom periodu biti još građanskih ratova.[43] Ugen Vangčuk je 1885. uspeo da konsoliduje vlast i počeo je da bliže sarađuje sa Britancima na potkontinentu.[39]

HH vek[uredi | uredi izvor]

Ugen Vangčuk sa svojim vojnicima 1905. godine.

Godine 1907, došlo je do značajnih promena u državi. Ugen Vangčuk je jednoglasno izabran za naslednog kralja zemlje od strane skupštine vodećih budističkih monaha i uticajnih butanskih porodica. Krunisan je 17. decembra 1907. godine i postavljen za šefa države kao Druk Gjalpo (Kralj Zmaja). Britanska vlada priznala je 1910. novu butansku monarhiju. Kralj Ugen i Britanci su 1910. godine potpisali Punaški ugovor kojim je predviđeno da se Britanska Indija neće mešati u unutrašnje stvari Butana, ukoliko zemlja prihvati njene savete u svojim spoljnim odnosima.

Kada je 1926. umro Ugen Vangčuk, nasledio ga je njegov sin Džigme Vangčuk. Posle nezavisnosti Indije od Velike Britanije, 15. avgusta 1947, Butan je bio jedna od prvih zemalja koje su priznale Indiju. Godine 1949, Indija i Butan su potpisali Ugovor o miru i prijateljstvu sličan onom iz 1910. godine, koji je predvideo da se Indija neće mešati u unutrašnje stvari Butana, ali će voditi njegovu spoljnu politiku[29]

Na butanski presto 1952. godine dolazi Džigme Dordži Vangčuk. Butan je polako počeo da izlazi iz svoje izolacije i započeo je program planiranog razvoja. Kralj Džigme Dordži Vangčuk doneo je 1953. godine zakon o konstituisanju Narodne skupštine koja je imala 130 mesta. Vangčuk je 1965. osnovao kraljevski narodni savet, a 1968. godine je formirao kabinet ministra. Butan je postao član Ujedinjenih nacija 1971. godine, nakon što je tri godine imao status posmatrača.

Džigme Singe Vangčuk je u julu 1972. godine nasledio presto od svog oca Džigme Dordži Vangčuka kada je imao samo 16 godina. On je akcenat stavio na moderno obrazovanje, decentralizaciju upravljanja, razvoj hidroelektriciteta i turizma, i poboljšanja u ruralnom razvoju. Možda međunarodno najpoznatiji je postao po svojoj sveobuhvatnoj razvojnoj filozofiji „bruto nacionalne sreće”. Ona prepoznaje da razvoj ima mnogo dimenzija i da sami ekonomski ciljevi nisu dovoljni. [39]

Etnički konflikt[uredi | uredi izvor]

Nepalska manjina proterana iz Butana u izbegličkom kampu devedesetih godina

Devedesetih godina 20. veka Butan je proterao skoro jednu petinu svog stanovništva pod izgovorom „očuvanja svoje tibetanske budističke Mahajana kulture i identiteta”, tvrdeći da su proterani bili ilegalni stanovnici.[44][45][46] Odluka je bila motivisana zabrinutošću da će brzo rastuća nepalska hindu manjina preuzeti zemlju, kao što su slični događaji doveli do kolapsa u obližnjem kraljevstvu Sikim 1975. godine. Nepalci su navodno bili izloženi maltretiranju i hapšenju.[47] Prema podacima UNHCR-a iz 2008. godine, više od 107.000 izbeglica, živi u sedam kampova u istočnom Nepalu.[48] Posle mnogo godina u izbegličkim kampovima, mnogi stanovnici su sada kao izbeglice otišle u Kanadu, Norvešku, SAD, Ujedinjenom Kraljevstvu i Australiji. SAD je priznala 60.773 izbeglica u periodu od 2008. do 2012. godine.[49]

Vlada ne daje državljanstvo butanskim izbeglicama, tako da su većina njih postali izbeglice bez državljanstva.[50] Prevelike birokratske prepreke su korišćene da bi ih omele od dobijanja lične karte i glasačkih prava.[50] Političke stranke koje zastupaju izbeglice su neregistrovane ili zabranjene. Štaviše, mnoge su definisane kao ekstremne ili terorističke grupe.[50] Grupe za ljudska prava, tvrde da butanska vlada krši ljudska prava zahtevajući od svih građana, uključujući i pripadnike nacionalnih manjina, da nose na javnim mestima tradicionalnu haljinu koju nosi većinski deo naroda. Vlada striktno primenjuje taj zakon u budističkim verskim objektima, vladinim kancelarijama, školama, zvaničnim funkcijama i javnim ceremonijama.[50]

Operacija sve čisto[uredi | uredi izvor]

Deo od ukupno 108 stupe (nadgrobne humke) koje su podignute na prevoju Doču-la u znak sećanja na ovu operaciju

Tokom devedesetih godina dvadesetog veka, indijske separatističke grupe Ujedinjeni oslobodilački gront Asom (ULFA), Nacionalni demokratski front Bodolanda (NDFB) i Oslobodilačka organizacija Kamptapur (KLO) počele su da postavljaju logore u gustim džunglama u južnom Butanu. U njima su obučavani teroristi za napade u Indiji.[51] Vlada Butana je već 1996. godine bila svesna da su oni prisutni na njenoj teritoriji i redovno se raspravljalo o tome u Narodnoj skupštini.[52] Vlada Indije je počela da vrši diplomatski pritisak na kraljevsku vladu da uništi logore i predlagala je zajedničku akciju. Vlada je želela da mirno reši ovu situaciju i počela je pregovore 1998. godine.[53] Do decembra 2003. godine, pregovori nisu uspeli da proizvedu bilo kakav dogovor i kraljevska vlada više nije želela njihovo prisustvo i izdala je 13. decembra 48-časovni ultimatum. Kada je ultimatum istekao, 15. decembra kraljevska butanska armija je počela vojne operacije protiv militantnih grupa.[51]

Pod vođstvom kralja Džigme Dordži Vangčuka u Operaciji sve čisto vojska i policija sa 6.000 ljudi, napala je oko 3.000 terorista koji su se nalazili u 30 logora.[54][55] Do 27. decembra 2003. godine, svih 30 logora bilo je uništeno. Vojska Butana je zaplenila više od 500 AK 47/56 automatske puške i 500 drugih oružja, uključujući raketne bacače i minobacače, zajedno sa više od 100.000 komada municije. Takođe je zapleljeno i oružje protivvazduhoplovne odbrane.[56]

Do 3. januara 2004. svih 30 terorističkih logora i dodatnih 35 osmatračnica su uništeni, a teroristi proterani.[57] Ubijeno je ili zarobljeno oko 485 terorista. Zarobljeni teroristi su predati vladi Indije. Butanci su imali 11 ubijenih i 35 ranjenih vojnika.[58]

Političke reforme[uredi | uredi izvor]

Kraljevska porodica - kralj Džigme Hesar Namgjel Vangčuk, , kraljica Džecun Pema i mali kraljević Džigme Namgjel Vangčuk

Za vreme vladavine kralja Džigme Singe Vangčuka uvedene su značajne političke reforme. Jedna od njih je prenos većine administrativnih ovlašćenja na Savet ministara i omogućavalje razrešenje kralja ako postoji dvotrećinska većina u Narodnoj skupštini.[59]

Godine 1999, vlada je ukinula zabranu koja se odnosila na televiziju i internet. U svom govoru, kralj je rekao da je televizija bila glavni korak ka modernizaciji Butana, i da je dala veliki doprinos u povećanju bruto nacionalne sreće.[60] Međutim, istovremeno je upozorio da bi „zloupotreba“ televizije mogla ugroziti tradicionalne butanske vrednosti.[61]

Novi ustav je predstavljen početkom 2005. godine. Zadovoljan tranzicijskim procesom demokratizacije Butana, u decembru 2005. godine, Džigme Singe Vangčuk je najavio da će abdicirati u korist svoga sina, što je i učinio 14. decembra 2006. godine. Ovo je bilo praćeno prvim nacionalnim parlamentarnim izborima u decembru 2007. i martu 2008. godine. Nasledio ga je 28-godišnji Džigme Hesar Namgjel Vangčuk koji je krunisan za kralja 28. novembra 2006. godine.[62]

Mladi kralj je vladavinu počeo demokratizacijom države. Kao predsedavajući Narodne skupštine poveo je pitanje o izbornim zakonima, reformama zemljišta i drugim važnim pitanjima. On je naveo da je odgovornost ove generacije Butanaca da se osigura uspeh demokratije. Putovao širom zemlje da podstakne učešće mladih u demokratizaciji Butana, govoreći uglavnom mladima o potrebi Butanaca da se zalažu za veće standarde u obrazovanju, u poslu, javnoj službi i potrebi ljudi u malim zemljama da rade napornije od drugih.[63][64]

Stanovništvo[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Demografija u Butanu
Butanci u narodnoj nošnji na festivalu

U Butanu možemo izdvojiti nekoliko etničkih grupa. Ngalopi žive u zapadnom delu zemlje i njihova kultura je tesno povezano sa Tibetom. Šarčopi žive pretežno u istočnom Butanu i praktikuju tibetanski budizam. U Butanu živi i treća velika grupa, Locampa koji su heterogena grupa uglavnom nepalskog porekla. Smatra se da su prema popisu iz 1988. godine oni predstavljali 45% stanovništva Butana. Osamdesetih godina došlo je do rata zbog borbe „za pravo na prebivalište, jezik i oblačenje.” Zbog toga je stotine hiljade ljudi moralo da napusti Butan i našlo se u izbegličkim kampovima u Nepalu bez državljanstva. U modernim vremenima, sa poboljšanjem saobraćajne infrastrukture, bilo je mnogo brakova između ovih grupa, ali je nakon rata osamdesetih godina to mnogo ređe.

U visokim planinama severozapadnog Butana u selu Laja živi autohoton narod Lajapi. Zahvaljujući tibetanskom uticaju, Lajapi praktikuju mešavinu Bona (tibetanska tradicionalna religija) i tibetanskog budizma. Prema legendi, selo Laja je mesto gde je Ngavang Namgijal, osnivač Butana, prvi put ušao u zemlju.

Stopa pismenosti u Butanu je 59,5%.[65] Zemlja ima srednju starost 24,8 godina,[13] životni vek je 62,2 godina (61 za muškarce i 64,5 za žene), a na svakih 1070 muškaraca ide 1000 žena.

Religija[uredi | uredi izvor]

Religija u Butanu (2010)[66]

  Budizam (74,8%)
  Hinduizam (22,6%)
  Bon (1,9%)
  Hrišćanstvo (0,4%)
  Islam (0,1%)
  Ostalo i nepoznato (0,1%)

Procenjuje se da su između dve trećine i tri četvrtine stanovništva pripadnici vađrajana budizma, što je ujedno i državna religija. Otprilike jedna četvrtina do jedne trećine su sledbenici hinduizma. Druge religije čine manje od 1% stanovništva.[67] Postojeći pravni okvir, u principu garantuje slobodu veroispovesti. Prozelitizam je zabranjen odlukom kraljevske vlade[67] i Ustavom.[68]

Budizam se na ovim prostorima pojavljuje u sedmom veku. Tibetanski kralj Songtsen Gampo (vladao 627–649) naredio je da se naprave dva budistička hrama u oblasti Bumtang u centralnom Butanu i drugi u blizini mesta Paro u zapadnom Butanu.[32]

Jezici[uredi | uredi izvor]

Nacionalni jezik Butana džongka, jedan je od 53 jezika u porodici tibetanskih jezika. Džongka jezik koristi pismo koje se naziva Čokej, koje je identično kao tibetansko. U Butanu se govori 24 jezika i svi pripadaju tibetsko-burmanskim jezicima, osim nepalskog koji pripada grupi indo-arijskih jezika. Do osamdesetih godina 20. veka, vlada je finansirala nastavu na nepalskom jeziku u školama u južnom Butanu. Međutim, nakon oružanog ustanka na jugu, nepalski je izbačen iz nastavnog plana i programa. Nepalskim jezikom po podacima iz osamdesetih godina, govorilo je oko 30% stanovništva. Neki od jezika nisu dovoljno poznati lingvistima.[45]

Najvažniji gradovi[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Gradovi u Butanu

Glavni, a ujedno i najveći grad je Timbu. Uz Pjongjang to je jedini glavni grad bez semafora, a saobraćaj regulišu policajci koji su stacionirani u kućicama koji su dekorisani u tradicionalnom stilu. [69] Drugi po veličini grad je Phunčoling koji se nalazi na samo 293 metara nadmorske visine na granici sa Indijom. U gradu Paro nalazi se Aerodrom Paro, jedini međunarodni aerodrom u Butanu. Punaka je stara prestonica Butana i sedište vlade do 1955. godine.[70]

U tabeli je broj stanovnika prema prema poslednjem popisu iz 2017. godine.

Timbu
Timbu

Phunčoling
Phunčoling

Poredak Grad Okrug Populacija

Paro
Paro

Trašigang
Trašigang

1. Timbu Timbu 114.551
2. Phunčoling Čukha 27.658
3. Paro Paro 11.848
4. Gelephu Sarpang 9.858
5. Samdrup-Džonghar Samdrup-Džonghar 9.325
6. Vangdi-Phodrang Vangdi-Phodrang 8.954
7. Punaka Punaka 6.626
8. Džakar Bumtang 6.243
9. Nganglam Pemagacel 5.418
10. Samce Samce 5.396

Državni simboli[uredi | uredi izvor]

Glavni članci: Zastava Butana i Grb Butana
Amblem Butana

Zastava Butana sastoji se od belog zmaja na crvenoj i narandžastoj podlozi. Zastava je podeljena dijagonalom iz donjeg levog ugla na dva trougla. Gornji trougao je žut a donji narandžast. Zmaj je smešten na graničnu liniju, okrenut ka donjem uglu. Ova zastava sa manjim izmenama se koristi od 19. veka, a svoj sadašnji oblik dobila je 1960. godine. Zmaj prikazan na zastavi je Pijani zmaj ili Zmaj grom koji predstavlja lokalno ime Butana, zemlja Zmaja. Zmaj ima dragulje u svojim kandžama što predstavlja bogatstvo. Žuta boja predstavlja sekularnu monarhiju a naranžasta budizam.[71][72]

Grb Butana sastoji se od kruga unutar kojeg se nalaze mnogi budistički simboli poput lotosa, dragog kamenja i zlatnih zmajeva. Stilizovane munje u amblemu simbol su harmonije između svetovne i religijske snage, lotos je simbol čistoće, dragi kamen predstavlja snagu i moć vladara. Prisutne boje u amblemu su zlatna, crvena i ružičasta.[73]

Naziv himne je kompozicija U zemlji groma zmajevog kraljevstva:[74]

U zemlji groma zmajevog kraljevstva gde rastu čempresi
utočište od religioznog života i slavne tradicije građanskog života
našao je kralj zmaja, slavni monarh,
čije je postojanje večno, a njegova vladavina veličanstvena
uči nas napredovanju i vodi ka prosvetljenju
neka sija kao Sunce mira i sreće.

Politika[uredi | uredi izvor]

Vidi još: Spisak predsednika vlada Butana, Narodna skupština Butana i Spisak političkih partija u Butanu
Pogled na sedište parlamenta

Politički sistem Butana razvio iz apsolutne monarhije u ustavnu monarhiju. Manjine su sve više zastupljenije u vladi Butana, uključujući kabinet, parlament i lokalnu upravu.

Kralj Butana je šef države. Nosi titulu (Druk Gyalpo), što se prevodi kao Kralj Zmaja. Vladajući monarh je Džigme Hesar Namgjel Vangčuk. Pozicija je nasledna, ali se kralj povlači sa 65 godina. Kraljeva vladavina može biti prekinuta dvotrećinskom većinom glasova iz zakonodavnog tela i referenduma gde je potrebna obična većina u svih dvadeset okruga zemlje. Najbliži kraljev savetnik je Dže Khenpo (Je Khenpo koji je najviši verski poglavar u Butanu. On vodi komisiju za monaška pitanja.

Premijer Butana je priznat kao šef vlade. Politička partija koja ima većinu mesta u Narodnoj skupštini dobija mogućnost da imenuje premijera. Premijer predsedava savetom ministara (Lhengye Zhungtshog) koji je ustanovljen 1999. godine. Trenutno ima 10 ministara Butana koji su zaduženi za razna ministarstva i odeljenja. Savet ministara ima mandat da planira i koordinira politiku države i nadgleda njihovu implementaciju, naglašava ciljeve delovanja države i izdvaja resurse potrebne za njihovo ostvarivanje i predstavlja Kraljevstvo na nacionalnom i globalnom nivou. Savet savetuje kralja. Kralj može tražiti savet od premijera i saveta ministara, posebno o međunarodnim pitanjima. Trenutni premijer Butana je Lotaj Čering, koji je zamenio Šering Tobgaja koji je tu funkciju obavljao od 2013 do 2018. godine.

U Ustavu Butana iz 2008. godine propisano je da se zakonodavna vlast bira putem opšteg biračkog prava. Zakonodavstvo zemlje ima gornji dom (Nacionalni savet) i donji dom (Narodnu skupštinu). Nacionalni savet se sastoji od 25 izabranih članova, a Narodna skupština sa 47 izabranih poslanika iz političkih partija. Parlament zemlje zadržava moć da donosi zakone i drži kralja i ministre pod kontrolom. Članovi oba doma imaju mandat pet godina nakon čega se organizuju izbori.

Izbori se održavaju u dva kruga. U prvom krugu sve stranke se takmiče u 20 džonghaga (administrativne i sudske oblasti u Butan). Dve stranke sa najvećim brojem glasova prolaze u drugi krug, u kome se bore za 47 poslanička mesta u Narodnoj skupštini Butana. Na izborima održanim 2008. godine pobedila je Partija mira i napretka sa ubedljivo osvojenih 45 mandata. Na 2013. godine Partija mira i napretka osvojila je 17 mandata, dok je pobedila Narodna demokratska partija. Na poslednjim izborima održanim 2018. godine najviše mandata osvojila je Ujedinjena butanska partija (30 mandata), a druga je bila Partija mira i napretka. Vladajuća Narodna demokratska partija nije prošla u drugi krug i ostala je prvi put bez mesta u Narodnoj skupštini.

Spoljni poslovi[uredi | uredi izvor]

Premijer Butana Šering Tobgaj i premijer Indije Narendra Modi

Butan održava jake ekonomske, vojne i strateške odnose sa susednom Indijom.[75][76] Butan i Indija potpisale su 2007. novi sporazum koji je dozvolio Butanu da ima kontrolu nad svojim spoljašnjim odnosima. On je zamenio sporazum potpisan 1949. godine. Vlada Butana odlučuje o svim spoljašnjim pitanjima, uključujući i ona u kojima Indija ima vitalni interes, kao što je butanska granica sa Kinom. Ovim sporazumom potvrđen je status Butana kao suverenoj i nezavisnoj naciji.

Mapa Butana koja pokazuje sporna mesta na granici sa Kinom

Butan ima diplomatske odnose sa 52 države i Evropskom unijom. Ima predstavništva u Indiji, Bangladešu, Tajlandu i Kuvajtu, ima dva predstavnika UN, jednog u Njujorku i jednog u Ženevi. Samo Indija i Bangladeš imaju ambasade u Butanu, dok Tajland ima konzulat u Butanu. Države poput Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije, nemaju formalnih diplomatskih odnosa sa Butanom, ali održavaju neformalni kontakt preko njihovih ambasada u Nju Delhiju i Butanskog počasnog konzulata u Vašingtonu. Ujedinjeno Kraljevstvo ima počasnog konzula u Timbuu. Druge zemlje održavaju diplomatski neformalni kontakt preko svojih ambasada u Nju Delhiju.[77][78][79]

Butan ima veoma srdačne odnose sa Japanom, koji pruža značajnu razvojnu pomoć. Japanska carska porodica ugostila je kraljevsku porodicu Butana tokom državne posete 2011. godine. Japan takođe pomaže Butanu da se nosi sa glacijalnim poplavama kroz razvoj sistema ranog upozorenja. Butan ima jake političke i diplomatske odnose sa Bangladešom. Butanski kralj je bio počasni gost tokom proslave 40. godišnjice nezavisnosti Bangladeša.[80] U zajedničkoj izjavi premijera obe zemlje iz 2014. godine najavljena je saradnja u oblastima hidroenergije, upravljanja rekama i ublažavanja klimatskih promena.[81] Bangladeš i Butan su 2020. potpisali sporazum o preferencijalnoj trgovini sa odredbama o slobodnoj trgovini.[82]

Indijski i butanski državljani mogu putovati u zemlje međusobno, bez pasoša ili vize, samo uz ličnu kartu. Građani Butana takođe mogu raditi u Indiji bez pravnog ograničenja. Butan nema formalne diplomatske odnose sa svojim severnim susedom Narodnom Republikom Kinom, mada se razmena poseta na raznim nivoima između dve države značajno povećala u poslednje vreme. Prvi bilateralni sporazum između Kine i Butana je potpisan 1998. godine, a Butan takođe ima počasne konzulate u kineskim zavisnim teritorijama Makau i Hongkongu. Butanska granica sa Kinom je u velikoj meri nerazgraničena i sporna u nekim mestima. Oko 269 km² i dalje je predmet diskusije između Kine i Butana.[83]

Dana 13. novembra 2005, kineski vojnici prešli su u sporne teritorije između Kine i Butana, i počele izgradnju puteva i mostova.[84] Butanski ministar spoljnih poslova Kandu Vangčuk se obratio kineskim vlastima nakon što je to pitanje pokrenuto u butanskom parlamentu. U odgovoru, portparol Ministarstva spoljnih poslova Narodne Republike Kine Đin Gang rekao je da granica ostaje u sporu i da dve strane nastavljaju da rade na mirnom i srdačnom rešavanju spora, negirajući da je prisustvo vojnika u toj oblasti bilo pokušaj nasilne okupacije.[85]

Vojska[uredi | uredi izvor]

Sedište vojske se nalazi u džonghagu Ha

Oružane snage Butana čini Kraljevska butanska armija koja je odgovorna za očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje. Vrhovni komandant vojske je kralj Butana.[86] Deo kraljevske butanske armije čine i kraljevi telohranitelji, elitni deo oružanih snaga odgovornih za bezbednost kralja, kraljevske porodice i drugih važnih ličnosti u državi.[87] Članstvo je dobrovoljno i minimalna starosna granica za regrutaciju je 18 godina. Običaj je, ali ne i obaveza da iz svake porodice bar jedan sin služi u vojsci.[87] Stajaća vojska broji oko 16.000 i obučena je od strane indijske vojske. Ima godišnji budžet od oko 13,7 miliona dolara (1,8% BDP-a). Butan je kontinentalna zemlja, i nema mornaricu, a takođe nema ni vazduhoplovne snage. Vojska se oslanja na indijsko vazduhoplovstvo. U vanrednim situacijama i Kraljevska policija Butana pomaže vojsci u održavanju reda i zakona.[88]

Administrativna podela[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Administrativna podela Butana

Butan je podeljen na četiri administrativne zone. Svaka zona je podeljena na oblasti. Butan ima 20 okruga. Veće oblasti su dalje podeljene na manje oblasti (dunghag). Na najnižem nivou, grupa sela stvaraju male administrativne jedinice (gevog) kojima upravlja gup, koga je izabrao narod.

Oblasti u Kraljevini Butan
Džonghag (oblast) Džongka naziv Br. stan.
(2017) 		Džonghag (oblast) Džongka naziv Br. stan.
(2017)
1. Bumtang བུམ་ཐང་རྫོང་ཁག་ 17.820 11. Samdrup Džongkar བསམ་གྲུབ་ལྗོངས་མཁར་རྫོང་ཁག་ 35.079
2. Čukha ཆུ་ཁ་རྫོང་ཁག་ 68.966 12. Samce བསམ་རྩེ་རྫོང་ཁག་ 62.590
3. Dagana དར་དཀར་ན་རྫོང་ཁག་ 24.965 13. Sarpang གསར་སྤང་རྫོང་ཁག་ 46.004
4. Gasa མགར་ས་རྫོང་ཁག་ 3.952 14. Timbu ཐིམ་ཕུ་རྫོང་ཁག་ 138.736
5. Ha ཧཱ་རྫོང་ཁག་ 13.655 15. Trašigang བཀྲ་ཤིས་སྒང་རྫོང་ཁག་ 45.518
6. Lunce ལྷུན་རྩེ་རྫོང་ཁག་ 14.437 16. Trašijance བཀྲ་ཤིས་གཡང་རྩེ་རྫོང་ཁག་ 17.300
7. Mongar མོང་སྒར་རྫོང་ཁག་ 37.150 17. Trongsa ཀྲོང་གསར་རྫོང་ཁག་ 19.960
8. Paro སྤ་རོ་རྫོང་ཁག་ 46.316 18. Cirang རྩི་རང་རྫོང་ཁག་ 22.376
9. Pemagacel པད་མ་དགའ་ཚལ་རྫོང་ཁག་ 23.632 19. Vangdue Podrang དབང་འདུས་ཕོ་བྲང་རྫོང་ཁག་ 42.186
10. Punakha སྤུ་ན་ཁ་རྫོང་ཁག་ 28.740 20. Šemgang གཞམས་སྒང་རྫོང་ཁག་ 17.763

Privreda[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Privreda Butana
Butanski ngultrum
Sedište Elektroprivrede Butana

Butanska valuta je Ngultrum, čija vrednost je fiksirana prema Indijskoj rupiji. Rupija je takođe prihvaćena kao zakonsko sredstvo plaćanja u zemlji.

I ako je Butanska ekonomija jedna od najmanjih na svetu,[89] naglo je porastla u poslednjih nekoliko godina, od osam procenata 2005. do 14% 2006. godine. Butan je 2007. je imao drugu po redu najbrže rastuću ekonomiju na svetu, sa godišnjom stopom ekonomskog rasta od 22,4%. To je uglavnom zbog puštanja u rad Hidroelektrane Tal. Od 2012. godine prihod po glavi stanovnika je 2.420 dolara.[90]

Privreda Butana se zasniva na poljoprivredi, šumarstvu, turizmu i prodaji hidroelektrične energije u Indiju. Poljoprivreda je glavna grana privrede za 55,4% stanovništva.[91] Velika pažnja se posvećuje rukotvorinama, posebno tkanje i izrada religiozne umetnosti. Nedostatak pristupa moru, značio je da Butan nije bio u mogućnosti da značajno trguje svojim proizvodima. Butan nema železnice, mada indijske železnice planiraju da se povežu sa južnim Butanom u skladu sa sporazumom koji je potpisan u januaru 2005. godine.[92] Butan i Indija potpisale su 2008. sporazum o slobodnoj trgovini, što je dodatno povećalo butanski uvoz i izvoz na trećim tržištima preko Indije bez carina.[93] Butan je do 1960. godine imao trgovinske odnose sa Tibetom, kada je zatvorio granicu sa Kinom, nakon priliva izbeglica.[94]

Industrijski sektor je u povoju, a iako većina proizvodnja dolazi iz domaće radinosti, podstiče se i industrijska proizvodnja. Industrija obuhvata proizvodnju cementa, proizvode od drveta, preradu voća, alkoholnih pića i kalcijum-karbida. Većina razvojnih projekata, kao što je izgradnja puteva, oslanja se na indijski ugovor o radu. U Butanu je primećen rast u sektoru tehnologije, u oblastima kao što su zelena tehnologija i potrošačkog interneta (Elektronsko poslovanje)[95]

Prihodi od preko 100.000 butanskih ngultruma godišnje se oporezuju, ali veoma mali broj ljudi uspeva da zaradi godišnje toliko novca. Stopa inflacije Butana je procenjena na oko tri posto u 2003. godini. Butan ima bruto društveni proizvod od oko 2,913 milijardi dolara što ih stavlja na 162. mestu po veličini ekonomija u svetu. Prihod po glavi stanovnika je oko 1.400 dolara što ih rangira na 124. mesto u svetu.[96] Vladini prihodi su ukupno 272 miliona, a rashodi 350 miliona dolara. Međutim 60% butanskih rashoda finansira Ministarstvo spoljnih poslova Indije.[97] Butan izvozi struju, kardamon, gips, drvo, rukotvorine, cement, voće, začine i drago kamenje, ukupno 128 miliona dolara. Uvoz, međutim iznosi 164 miliona dolara što dovodi do deficita. Glavne stavke obuhvataju uvozna goriva i maziva, žito, mašine, vozila, tkanine i pirinač. Glavni izvozni partner Butana prema podacima iz 2012. godine su Indija, koja uvozi 93,69% proizvoda iz Butana i Bangladeš 4,12%. Pošto je njena granica sa Tibetom zatvorena, trgovina između Kine i Butana sada gotovo da ne postoji. Butan uvozi najviše iz Indije (78,80%), Južne Koreje (3,12%), Kine (2,51%), Japana (2,37%) i Austrije (1,77%).[98]

Poljoprivreda[uredi | uredi izvor]

Pirinčane terase u jednoj od plodnih dolina Butana

Udeo poljoprivrednog sektora u Bruto domaćem proizvodu, smanjena je sa oko 55% koliko je bilo 1985. godine, na 33% 2003. godine. Uprkos tome, poljoprivreda ostaje primarni izvor sredstava za život za većinu stanovništva. Vlada je 2013. godine najavila da će Butan postati prva zemlja u svetu sa 100% organske poljoprivrede.[99]

Glavni usevi koji se uzgajaju u Butanu su kukuruz i pirinač. Kukuruz čini 49% ukupnog domaćeg uzgoja žitarica, a pirinač 43%. Pirinač je glavna kultura i uzgaja se u svim regionima gde je dostupno navodnjavanje. Osim pirinča, na ovim prostorima se uzgajaju i druge kulture poput poput pšenice, ječma, biljnog ulja, krompira i različitog povrća. Kukuruz se uglavnom uzgaja u sušnim regionima na nižim nadmorskim visinama. Butanski crveni pirinač je najpoznatiji poljoprivredni izvozni proizvod, koji dolazi do tržišta u Severnoj Americi i Evropi. Bangladeš je najveće tržište butanskih jabuka i pomorandži.[100]

Saobraćaj i transport[uredi | uredi izvor]

Aerodrom Paro jedini međunarodni aerodrom u državi

Vazdušni saobraćaj[uredi | uredi izvor]

Aerodrom Paro je jedini međunarodni aerodrom u Butanu, a nalazi se 6 km od grada Paro u dolini istoimene reke na 2.237 m nadmorske visine. Zbog okolnih vrhova visokih 5.500 m aerodrom Paro se smatra jednom od najzahtevnijih na svetu. Dovoljno govori činjenica da je do oktobra 2009. godine samo osam pilota bilo licencirano za sletanje na ovaj aerodrom.Vazdušni saobraćaj na aerodromu je dozvoljen samo u dobrim vizuelnim i meteorološkim uslovima te u vremenu od izlaska do zalaska sunca.[101][102] Osim aerodroma Paro, u Butanu postoje i aerodromi Barthpalathang i Jongphula koji služe za domaće letove.[103]

Železnički saobraćaj[uredi | uredi izvor]

Butan nema železnicu, iako je sklopljen sporazum sa Indijom da se poveže južni Butan sa Indijom izgradnjom pruge u dužine od 18 km. Pruga bi išla od sela Hasimara u Zapadnom Bengalu do sela Toribari u Butanu.[104]

Drumski saobraćaj[uredi | uredi izvor]

Istočno-zapadni koridor povezuje Phunčoling na jugozapadu i Trašigang na istoku zemlje. Put prolazi kroz Vangdi-Phodrang, Trongsu i druga važna mesta. Put povezuje glavni grad Timbu sa drugim većim gradovima, sa Parom i Punakom. Kao i ostali putevi u Butanu, tako i kolovoz na istočno-zapadnom koridoru nije u najboljem stanju zbog obilnih kiša i klizišta.[105][106][107]

Turizam[uredi | uredi izvor]

Hotel u glavnom gradu Butana
Hram Paro Takcang (Tigrovo gnezdo

Turizam u Butanu je počeo 1974. godine, kada je vlada Butana, u nastojanju da prikupi prihode i da promoviše jedinstvenu kulturu i tradiciju Butana u spoljnom svetu, otvorila svoju izolovanu zemlju za strance. Ukupno 287 turista posetilo je Kraljevinu Butan 1974. godine. Broj turista porastao je na 1992. godine na 2.850, a već 1999. godine broj je porastao na 7.158. Do kasnih 1980-ih, turizam je doprineo preko 2 miliona američkih dolara godišnjeg prihoda.[108]

Tokom 2017. godine Butan je posetilo više od 250.000 ljudi što je najveći broj do sada. Najveći broj turista dolazi iz Azije i Pacifika, posebno iz Indije, Tajlanda, Vijetnama, Filipina, Australije, Japana, Kine, Singapura, Bangladeša, Malezije, Maldiva i Južne Koreje. Porastao je i broj sa zapada, posebno iz Sjedinjenih Američkih Država, Ujedinjenog Kraljevstva, Nemačke i Francuske.[109]

Broj Država 2013 2015 2016
1  Indija 11.550 25,.80 56.210
2  Bangladeš 7.997 12.100 15.202
3  Maldivi 4.000 7.000 10.000
4  Kina 4.000 7.399 7.298
5  Sjedinjene Države 6.997 7.137 7.292
6  Japan 4.035 2.437 4.833
7  Tajland 3.527 3.778 4.177
8  Ujedinjeno Kraljevstvo 2.309 2.958 3.124
9  Singapur 2.051 2.587 3.015
10  Njemačka 2.770 2.498 2.297
11  Malezija 2.054 1.546 1.967
12  Australija 2.062 1.833 1.818
13  Francuska 1.572 1.563 1.501

Kultura[uredi | uredi izvor]

Punaka dzong nalazi se na UNESKO-voj listi svetske baštine

Butan ima bogato i jedinstveno kulturno nasleđe koje je uglavnom ostalo netaknuto zbog svoje izolovanosti od ostatka sveta do sredine 20. veka. Jedna od glavnih atrakcija za turiste je kultura i tradicija zemlje. Butanska tradicija je duboko ogrezla u svom budističkom nasleđu.[110][111] Hinduizam je druga najdominantnija religija u Butanu, a najviše je zastupljena u južnim regionima.[112] Vlada sve više ulaže napore da očuva i održi sadašnju kulturu i tradiciju zemlje. Zbog svog uglavnom netaknutog prirodnog okruženja i kulturnog nasleđa, Butan je nazvan „Poslednji Šangri-La”.[113]

Dok građani Butana mogu slobodno da putuju u inostranstvo, mnogi stranci smatraju Butan nepristupačnim. Razlog zašto je to nepopularna destinacija je cena, koja je visoka za turiste sa manjim budžetima. Ulaz je besplatan za državljane Indije, Bangladeša i Maldiva, ali svi ostali stranci moraju da se prijave kod butanskog turoperatora i plate oko 250 dolara dnevno za boravak u zemlji.[114] Butan je 2011. godine primio 37.482 posetioca, od kojih je 25% bilo onih koji su došli na sastanke, konferencije i izložbe.[115]

Butan je bio prva nacija na svetu koja je zabranila duvan. Bilo je nezakonito pušiti u javnosti ili prodavati duvan, prema Zakonu o kontroli duvana iz Butana iz 2010. godine prekršitelji se kažnjavaju novčanom kaznom u iznosu od 232 dolara — mesečne plate u Butanu. Godine 2021. ovo je poništeno novim Zakonom o kontroli duvana iz 2021. kako bi se omogućio uvoz i prodaja duvanskih proizvoda i kako bi se suzbio prekogranični šverc duvanskih proizvoda tokom pandemije.[116]

Arhitektura[uredi | uredi izvor]

Arhitektura u glavnom gradu

Butanska arhitektura ostaje izrazito tradicionalna, koristeći nabijenu zemlju i metode gradnje od pletera, zidanje kamena i zamršenu stolariju oko prozora i krovova. Tradicionalna arhitektura ne koristi eksere ili gvozdene šipke u građevinarstvu.[40][117][118] Karakteristika regiona je vrsta tvrđave zamka poznata kao dzong. Od davnina, oni su služili kao verski i svetovni administrativni centri za svoje okruge.[119]

Muzika i ples[uredi | uredi izvor]

Ples maski uz bubnjeve kao što je ples Čam uobičajeni su na tradicionalnim festivalima, obično praćeni tradicionalnom muzikom. Na ovim događajima plesači prikazuju heroje, demone, mrtve glave životinja, bogove i karikature običnih ljudi noseći šarene drvene ili kompozitne maske za lice i stilizovane kostime. Plesači uživaju kraljevsko pokroviteljstvo, čuvaju drevne narodne i verske običaje i održavaju drevnu tradiciju i umetnost pravljenja maski.

Čam ples u Butanu

Ples maski uz bubnjeve u Drameci je sveti ples koji se izvodi tokom festivala u čast Padmasambhave, budističkog gurua iz 8. veka, u selu Drameca na istoku Butana. Festival se organizuje dva puta godišnje, petog i desetog meseca butanskog kalendara, u manastiu Čoeling Ogien Tegčok Namdroel.[120] U izvedbi plesa učestvuje šesnaest maskiranih muških plesača i deset muzičara. Plesači nose monaške odežde i drvene maske sa crtežima životinja, kako stvarnih, tako i mitskih.[121] Muzičari sviraju „činele, trube i bubnjeve, uključujući bang nga, veliki cilindrični bubanj, lag nga, mali ručni kružni ravni bubanj i nga čen, bubanj koji se udara savijenim štapom“. Prvo izvode molitveni ples u soeldep čam, glavnom svetilištu, pre nego što se jedan po jedan pojave u dvorištu manastira. Ples se sastoji iz dva dela: mirnog, kontemplativnog dela koji predstavlja mirna božanstva i brzog, atletskog dela za one ljute. Predstave plesa izvode se skoro pet vekova.[122] Krajem devetnaestog veka, ples je počeo da se širi i na druge delove Butana. [123] Danas se približava tome da bude nešto poput nacionalnog plesa za zemlju, i predstavlja identitet butanske nacije. Ples je UNESKO upisao na Reprezentativnu listu nematerijalne kulturne baštine čovečanstva 2008. godine.[121]

Muzika Butana se generalno može podeliti na tradicionalnu i modernu varijantu. Tradicionalna muzika obuhvata religiozne i narodne žanrove, među kojima su žungdra i boedra.[124] Moderni žanr rigsar se svira na mešavini tradicionalnih instrumenata i elektronskih klavijatura, a datira iz ranih devedesetih godina prošlog veka. Pokazuje uticaj indijske popularne muzike, hibridne forme tradicionalnih i zapadnih popularnih uticaja.[125][126]

Državni praznici[uredi | uredi izvor]

Butan ima brojne državne praznike, od kojih se većina poklapa sa tradicionalnim, sezonskim, sekularnim ili verskim festivalima. Oni uključuju kratkodnevnicu (oko 1. januara u zavisnosti od lunarnog kalendara),[127] Lunarnu novu godinu (februar ili mart)[128], kraljev rođendan i godišnjicu njegovog krunisanja, zvanični završetak sezone monsuna (22. decembar)[129], Dan državnosti (17. decembar)[130] i razne budističke i hinduističke proslave.

Porodica[uredi | uredi izvor]

U butanskim porodicama, nasleđe uglavnom prelazi po ženskoj, a ne muškoj liniji. Ćerke nasleđuju roditeljsku kuću. Od muškarca se očekuje da se sam snađe u svetu i često se seli u dom svoje žene. Brakovi iz ljubavi su češći u urbanim sredinama, ali je tradicija sklapanja ugovorenih brakova među poznatim porodicama i dalje prisutna u većini ruralnih sredina. Iako neuobičajena, poligamija je prihvaćena, često kao sredstvo za zadržavanje imovine u zatvorenoj porodičnoj jedinici, a ne za njeno rasparčavanje.[131]

Kuhinja[uredi | uredi izvor]

Ema daci sa pirinčem

Pirinač (crveni pirinač), heljda i sve više kukuruza su glavni proizvodi butanske kuhinje. Lokalna ishrana takođe uključuje svinjetinu, govedinu, meso jaka, piletinu i jagnjetinu. Pripremaju se supe i čorbe od mesa i sušenog povrća začinjene čilijem i sirom. Ema daci je jedno od najpoznatijih jela Butanske kuhinje, priznato kao nacionalno jelo Butana. Napravljen je od čilija i sira.[132] Mlečna hrana, posebno puter i sir od jaka i krava, takođe su popularni, i zaista se skoro svo mleko pretvara u puter i sir. Popularna pića uključuju čaj od putera, crni čaj, lokalno piće ara (pirinčano vino) i pivo.[40]

Obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Osnovna škola u mestu Paro

Istorijski gledano, obrazovanje u Butanu je bilo monaško, a sekularno školsko obrazovanje za opštu populaciju uvedeno je šezdesetih godina prošlog veka.[133] Planinski pejzaž predstavlja prepreke u funkcionisanju obrazovanja u Butanu.[133] Danas Butan ima dva decentralizovana univerziteta sa jedanaest konstitutivnih fakulteta raspoređenih širom kraljevstva. To su Kraljevski univerzitet u Butanu i Univerzitet medicinskih nauka Khesar Gjalpo.

Od početka modernog obrazovanja u Butanu, nastavnici iz Indije (posebno države Kerale) su služili u nekim od najudaljenijih sela Butana. Tako su 43 penzionisana nastavnika koji su služili najduže lično pozvana u Timbu, tokom proslave Dana učitelja 2018. godine, gde im je odao počast i individualnu zahvalnost lično kralj Džigme Hesar Namgjel Vangčuk. Trenutno u školama širom Butana ima 121 nastavnika iz Indije.

Sport[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Sport u Butanu
Parada strelaca na stadionu Čanglimitang

Nacionalni sport Butana je streličarstvo, a takmičenja se održavaju redovno u većini sela. Razlikuje se od olimpijskih standarda u tehničkim detaljima, kao što su postavljanje ciljeva i atmosfere. Postoje dve mete smeštene preko 100 m i timovi pucaju sa jednog kraja terena na drugi. Svaki član tima puca po dve strele u jednoj rundi. Streličarstvo je društveni događaj i takmičenja se organizuju između sela, gradova i amaterskih timova.[134]

Još jedan tradicionalni sport je Digor, koji podseća na bacanje kugle.[135] Kriket je stekao popularnost u Butanu, pogotovo od uvođenja televizijskih kanala iz Indije. Reprezentacija Butana u kriketu je jedna od uspešnijih zemalja u regionu.[136][137]

Stadion Čanglimitang

Fudbal je takođe sve popularniji sport. Fudbalska reprezentacija Butana igrala je 2002. godine protiv Monserata meč kao dve najslabije rangirane ekipe na svetu, na isti dan kada se na svetskom prvenstvu igralo finale Brazil - Nemačka. Meč je odigran na nacionalnom stadionu Čanglimitang, a Butan je pobedio sa 4:0. Utakmicu je sudio engleski sudija Stiv Benet. Dokumentarni film o ovoj utakmici pod nazivom Drugo finale uradio je holandski ražiser Johan Kramer. Prvenstvo Butana u fudbalu se održava od 1986. godine, a liga broji 10 klubova.

Butan se prvi put pojavio na Olimpijskim igrama 1984. godine i od tada sportisti Butana nisu propustili nijedne naredne Letnje olimpijske igre. Predstavnici Butana nisu osvojili nijednu olimpijsku medalju. Jedini sport u kojem su se takmičili na prvih sedam olimpijskih igara je streličarstvo, ali su na olimpijskim igrama 2012. u Londonu prvi put imali predstavnika i u streljaštvu. Na Olimpijskim igrama 2020. godine pored streličarstva i streljaštva, imali su predstavnike i u džudou i plivanju.[138][139] Na Zimske olimpijske igre Butan nikada nije slao svoje predstavnike.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Nacionalna agencija za statistiku [1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. mart 2016)
  2. ^ „United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”. Arhivirano iz originala 13. 07. 2011. g. Pristupljeno 11. 04. 2014. 
  3. ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 194. ISBN 86-331-2075-5. 
  4. ^ „The World's Happiest Countries”. Pristupljeno 17. 4. 2013.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. april 2009)
  5. ^ „www.bhutan.gov.bt”. Pristupljeno 17. 4. 2013.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. oktobar 2011)
  6. ^ "History of Bhutan: How Europe heard about Bhutan Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. septembar 2011)". Kuensel. 24 August 2003. Pristupljeno 28 Sept 2011.
  7. ^ Grange, Kevin (2011). Beneath Blossom Rain: Discovering Bhutan on the Toughest Trek in the WorldNeophodna slobodna registracija. Outdoor Lives. University of Nebraska Press. ISBN 978-0-8032-3433-8. Pristupljeno 18. 10. 2015. 
  8. ^ Clements, William M. (2006). The Greenwood Encyclopedia of World Folklore and Folklife. The Greenwood Encyclopedia of World Folklore and Folklife: Southeast Asia and India, Central and East Asia, Middle East. 2. Greenwood Press. str. 105. ISBN 978-0-313-32849-7. Arhivirano iz originala 12. 1. 2016. g. Pristupljeno 18. 10. 2015. 
  9. ^ „National Portal of Bhutan”. Department of Information Technology, Bhutan. Arhivirano iz originala 23. 4. 2012. g. Pristupljeno 22. 8. 2011. 
  10. ^ Bhutan PM: India is closest ally, NDTV, 16.7.2008
  11. ^ PM stresses on importance of foreign relations, The Bhutanese, 12.7.2012
  12. ^ Chandra Bisht, Ramesh (2008). International Encyclopaedia of Himalayas. Mittal Publications. str. 28. ISBN 978-81-8324-265-3. 
  13. ^ a b v „Bhutan – The World Factbook”. Central Intelligence Agency. Arhivirano iz originala 28. 12. 2010. g. Pristupljeno 24. 06. 2014. 
  14. ^ „Physiological Survey”. FAO Corporate Document Repository. Pristupljeno 14. 10. 2015. 
  15. ^ a b „Bhutan”. Encyclopedia Britannica. Pristupljeno 15. 10. 2020. 
  16. ^ „Butan, zemlja u kojoj je sreća mjera prosperiteta”. www.kreativa.io. Pristupljeno 16. 2. 2022. 
  17. ^ West Bengal Tourism Arhivirano 2013-08-06 na sajtu Wayback Machine
  18. ^ a b v g "Climate". Bhutan: A country study (Andrea Matles Savada, ed.). Library of Congress Federal Research Division (Septembar 1991). Javno vlasništvo Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.
  19. ^ Bisht, Ramesh Chandra (2008). International Encyclopaedia Of Himalayas (5 Vols. Set). Mittal Publications. str. 54. ISBN 9788183242653. Arhivirano iz originala 4. 12. 2015. g. Pristupljeno 16. 2. 2015. 
  20. ^ Choudhury, A.U. (1990). „Primates in Bhutan”. Oryx. 24 (3): 125. doi:10.1017/S0030605300033834 Slobodan pristup. 
  21. ^ Choudhury, A.U. (1992). „Golden langur – Distribution Confusion”. Oryx. 26 (3): 172—173. doi:10.1017/S0030605300023619 Slobodan pristup. 
  22. ^ Choudhury, A.U. (2008). „Primates of Bhutan and Observations of Hybrid Langurs”. Primate Conservation. 23: 65—73. S2CID 85925043. doi:10.1896/052.023.0107. 
  23. ^ Choudhury, A.U. (2010). The Vanishing Herds: Wild Water Buffalo. Guwahati, India: Gibbon Books & The Rhino Foundation for Nature in North East India. ISBN 978-9380652009. 
  24. ^ Choudhury, A.U. (2007). „White-winged duck Cairina (=Asarcornis) scutulata and Blue-tailed Bee-eater Merops philippinus: two new country records for Bhutan” (PDF). Forktail. 23: 153—155. Arhivirano (PDF) iz originala 15. 7. 2014. g. Pristupljeno 13. 6. 2014. 
  25. ^ „Parks of Bhutan”. Bhutan Trust Fund for Environmental Conservation online. Bhutan Trust Fund. Arhivirano iz originala 2. 7. 2011. g. Pristupljeno 14. 2. 2022. 
  26. ^ „Motithang Takin Preserve”. Lonely Planet review. Pristupljeno 14. 2. 2022. 
  27. ^ „The Royal Society for Protection of Nature – Protecting Bhutan's rich biodiversity”. 2010 MacArthur Award for Creative & Effective Institutions. John D and Catherine T MacArthur Foundation. 2010. Pristupljeno 2011-08-30. 
  28. ^ „Royal Society for the Protection of Nature”. Bhutan Foundation. Arhivirano iz originala 14. 2. 2022. g. Pristupljeno 14. 2. 2022. 
  29. ^ a b „Bhutan”. World Institute for Asian Studies. 21. 8. 2006. Arhivirano iz originala 7. 1. 2009. g. Pristupljeno 23. 4. 2009. 
  30. ^ a b Worden, Robert L. "Origins and Early Settlement, AD 600–1600". In Savada.
  31. ^ a b Padel 2006, str. 139–40
  32. ^ a b v "Arrival of Buddhism". Bhutan: A country study. Library of Congress Federal Research Division. Javno vlasništvo Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.
  33. ^ Hattaway, Paul (2004). Peoples of the Buddhist world: a Christian prayer diary. William Carey Library. str. 30. ISBN 978-0-87808-361-9. Pristupljeno 14. 2. 2022. 
  34. ^ Dorji, C. T. (1994). History of Bhutan based on Buddhism. Sangay Xam, Prominent Publishers. str. 35. ISBN 978-81-86239-01-8. Pristupljeno 14. 2. 2022. 
  35. ^ Padma-gliṅ-pa, (Gter-ston) (2003). Harding, Sarah, ur. The life and revelations of Pema Lingpa. Snow Lion Publications. str. 13. ISBN 978-1-55939-194-8. Pristupljeno 14. 2. 2022. 
  36. ^ Dorji, Kinley (30. 3. 2005). „Taktshang: a Buddhist Legend”. Buddhist Channel. Kuensel online. Pristupljeno 23. 4. 2009. 
  37. ^ „Main Page”. Pristupljeno 17. 4. 2013.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. decembar 2013)
  38. ^ "Rivalry among the Sects". Bhutan: A country study. Library of Congress Federal Research Division. Javno vlasništvo Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.
  39. ^ a b v "Background Note: Bhutan". U.S. Department of State (March 2008).
  40. ^ a b v Pomplun 2007, str. 26, 36
  41. ^ Pomplun 2009, str. 49.
  42. ^ "Administrative Integration and Conflict with Tibet, 1651–1728". Bhutan: A country study. Library of Congress Federal Research Division. Javno vlasništvo Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.
  43. ^ "British Intrusion, 1772–1907". Bhutan: A country study. Library of Congress Federal Research Division. Javno vlasništvo Овај чланак користи текст рада који је у јавном власништву.
  44. ^ „Family Portrait of Bhutan Nepalis in USA”. The Week Republica. 15. 4. 2011. Arhivirano iz originala 11. 5. 2011. g. Pristupljeno 19. 4. 2011. 
  45. ^ a b „Assessment for Lhotshampas in Bhutan”. Database. Center for International Development and Conflict Management, University of Maryland. Arhivirano iz originala 22. 6. 2012. g. Pristupljeno 3. 5. 2015. 
  46. ^ „Refugees from Bhutan Poised for New Start”. UNHCR. 1. 2. 2008. Arhivirano iz originala 10. 5. 2011. g. Pristupljeno 19. 4. 2011. 
  47. ^ Frelick, Bill (3 March 2011) For Bhutan's Refugees, There's no Place Like Home. Human Rights Watch.
  48. ^ „Refugees from Bhutan Poised for New Start”. UNHCR. 1. 2. 2008. Arhivirano iz originala 10. 5. 2011. g. Pristupljeno 19. 4. 2011. 
  49. ^ Refugee Arrival Data Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. decembar 2011). US Department of Health and Human Services, Office of Refugee Resettlement. 17 July 2012. Web. 25 December 2013.
  50. ^ a b v g 2009 Human Rights Report: Bhutan, U.S. Department of State, 25 February 2009
  51. ^ a b „The Militant Problem”. Kuensel. 15. 12. 2003. Arhivirano iz originala 10. 06. 2011. g. Pristupljeno 15. 02. 2022. 
  52. ^ Penjore, Dorji (leto 2004). „Security of Bhutan: Walking Between the Giants” (PDF). Journal of Bhutan Studies. Centre for Bhutan Studies. 10 (9): 108—131. Arhivirano iz originala (PDF) 27. 1. 2012. g. Pristupljeno 1. 11. 2011. 
  53. ^ „Resolving the Militant Problem”. Kuensel. 15. 12. 2003. Arhivirano iz originala 10. 06. 2011. g. Pristupljeno 15. 02. 2022. 
  54. ^ „Bhutanese Army Actions Against Militants”. Indian Defence Review, Volume 24. 2004. str. 81. 
  55. ^ „Security Troops Continue Operations to Flush Indian Militants out of Bhutan”. Kuensel. 20. 12. 2003. Arhivirano iz originala 10. 06. 2011. g. Pristupljeno 15. 02. 2022. 
  56. ^ „Protecting mutual concerns and interests”. Kuensel. 27. 12. 2003. Arhivirano iz originala 10. 06. 2011. g. Pristupljeno 15. 02. 2022. 
  57. ^ „RBA Makes Good Progress in Flushing Out Operations”. Kuensel. 3. 1. 2004. 
  58. ^ „A Nation Pays Tribute”. Kuensel. 15. 8. 2004. Arhivirano iz originala 10. 06. 2011. g. Pristupljeno 15. 02. 2022. 
  59. ^ Hoffman, Klus (1. 4. 2006). „Democratization from Above: The Case of Bhutan” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 10. 6. 2011. g. Pristupljeno 24. 4. 2010. 
  60. ^ Larmer, Brook (2008). „Bhutan's Enlightened Experiment”. National Geographic. ISSN 0027-9358. Pristupljeno 19. 6. 2010. 
  61. ^ Scott-Clark, Cathy; Levy, Adrian (14. 6. 2003). „Fast Forward into Trouble”. The Guardian. Pristupljeno 1. 9. 2011. 
  62. ^ Kaul, Nitasha (10. 11. 2008). „Bhutan Crowns a Jewel”. UPI Asia. United Press International. Arhivirano iz originala 15. 06. 2011. g. Pristupljeno 19. 6. 2011. 
  63. ^ „His Majesty to attend mock election in Dungkhar”. Kuensel. 22. 4. 2007. Arhivirano iz originala 27. 9. 2007. g. Pristupljeno 11. 3. 2014. 
  64. ^ „His Majesty speaks on Bhutan’s future”. Kuensel. 11. 4. 2006. Arhivirano iz originala 13. 7. 2011. g. Pristupljeno 11. 3. 2014. 
  65. ^ „Report: Data Profile”. World Bank. 2008. Arhivirano iz originala 1. 8. 2008. g. Pristupljeno 23. 4. 2009. 
  66. ^ „Pew Research Center – Global Religious Landscape 2010 – religious composition by country” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 13. 12. 2016. g. 
  67. ^ a b „International Religious Freedom Report 2007–Bhutan”. U.S. Department of State. 14. 9. 2007. Arhivirano iz originala 9. 1. 2008. g. Pristupljeno 6. 1. 2008. 
  68. ^ „Pastor Sentenced to Three Years in Prison”. Bhutan News Service online. Bhutan News Service. 12. 12. 2010. Arhivirano iz originala 16. 12. 2010. g. Pristupljeno 1. 5. 2015. 
  69. ^ „NAJSREĆNIJA ZEMLJA NA SVETU: U njoj ne postoje semafori, zabranjen je duvan i samo kralj ima prezime!”. espreso.co.rs. Pristupljeno 9. 3. 2022. 
  70. ^ „Punakha Dzong and Monastery” (na jeziku: engleski). RAO Online. Pristupljeno 9. mart 2022. 
  71. ^ Bates, Roy (2007). All About Chinese Dragons. str. 102. ISBN 978-1-4357-0322-3. Pristupljeno 14. 2. 2022. 
  72. ^ „Flag of Bhutan”. Encyclopedia Americana: Falstaff to Francke. 11. Scholastic Library Publishing. 2006. str. 356. 
  73. ^ „National symbols of Bhutan”. kingdomofbhutan.com. Pristupljeno 14. 2. 2022. 
  74. ^ „Zemlja zmajeva Butan”. berislavkangrga.weebly.com. Pristupljeno 14. 2. 2022. 
  75. ^ Bhutan PM: India is closest ally, NDTV, July 16, 2008
  76. ^ PM stresses on importance of foreign relations, The Bhutanese, 12 July 2012
  77. ^ Dorji, Gyalsten K (15. 2. 2011). „Bhutan establishes ties with Spain”. Kuensel. Pristupljeno 29. 3. 2011. 
  78. ^ „Overseas Embassies and Consulates of Bhutan”. Go Abroad.com. Arhivirano iz originala 9. 3. 2009. g. Pristupljeno 29. 3. 2011. 
  79. ^ „Bhutan Country Specific Information”. United States Department of State. Arhivirano iz originala 28. 3. 2008. g. Pristupljeno 24. 3. 2008. 
  80. ^ Bhutan king arrives in Dhaka Arhivirano 2015-11-19 na sajtu Wayback Machine. bdnews24.com (14. 2. 2013). Retrieved on 4. 12. 2015.
  81. ^ Bangladesh–Bhutan joint statement Arhivirano 2015-11-18 na sajtu Wayback Machine. thedailystar.net (8. 12. 2014)
  82. ^ „Bangladesh signs preferential trade agreement with Bhutan”. Dhaka Tribune. 6. 12. 2020. 
  83. ^ Wangchuk, Samten (13. 12. 2006). „Indo-Bhutan Border Finalised”. Kuensel online. Arhivirano iz originala 15. 5. 2011. g. Pristupljeno 23. 4. 2009. 
  84. ^ Giri, Pramod (28. 10. 2005). „Alarm over Chinese Incursion”. Web.archive.org. Arhivirano iz originala 24. 8. 2006. g. Pristupljeno 23. 4. 2009. 
  85. ^ „中国不丹同意平等友好协商早日解决边界问题” [China and Bhutan Agree to Equal and Amicable Talks in Order to Resolve the Border Issue Quickly] (na jeziku: Chinese). News.china.com. 1. 12. 2005. Arhivirano iz originala 25. 09. 2009. g. Pristupljeno 14. 9. 2014. 
  86. ^ „The Constitution of the Kingdom of Bhutan” (PDF). Government of Bhutan. art.28. ISBN 978-99936-754-0-2. Arhivirano iz originala 01. 11. 2012. g. Pristupljeno 15. 02. 2022. 
  87. ^ a b „A Country Study: Bhutan”. Federal Research Division, US Library of Congress. 1991. sec. Armed Forces. 
  88. ^ „A Country Study: Bhutan”. Federal Research Division, US Library of Congress. 1991. sec. Militia. 
  89. ^ „World development idicators”. The World Bank Group. Pristupljeno 5. 3. 2014. 
  90. ^ „World development idicators: size of economy”. The World Bank Group. Pristupljeno 5. 3. 2014. 
  91. ^ „GNH Survey 2010” (PDF). The Centre for Bhutan Studies. Arhivirano iz originala (PDF) 18. 03. 2013. g. Pristupljeno 6. 3. 2014. 
  92. ^ Sharma, Rajeev (25. 1. 2011). „MoUs with Bhutan on Rail Links, Power Projects”. Tribuneindia.com. Pristupljeno 6. 3. 2014. 
  93. ^ „MEMBER INFORMATION: India and the WTO”. World Trade Organization (WTO). Arhivirano iz originala 22. 4. 2009. g. Pristupljeno 6. 3. 2014. 
  94. ^ Balaji, Mohan (12. 1. 2008). „In Bhutan, China and India Collide”. Asia Times. Arhivirano iz originala 03. 03. 2016. g. Pristupljeno 6. 3. 2014. 
  95. ^ Chester, Ken (6. 3. 2014). „A Bhutan tech primer: early signs of startups and e-commerce”. Tech in Asia. Pristupljeno 29. 9. 2013. 
  96. ^ CIA—The World Factbook.
  97. ^ „BUDGET”. The Tribune (India) online. Pristupljeno 6. 3. 2014. 
  98. ^ „Bhutan trade”. wits.worldbank.org. Pristupljeno 17. 7. 2022. 
  99. ^ „Bhutan set to plough lone furrow as world's first wholly organic country”. The Guardian online. 11. 2. 2013. Pristupljeno 5. 3. 2014. 
  100. ^ „Bangladesh wants to expand trade with Bhutan”. Arhivirano iz originala 18. januar 2017. g. Pristupljeno 17. januar 2017. 
  101. ^ 737-700 Technical Demonstration Flights in Bhutan
  102. ^ The world scariest runways
  103. ^ „Domestic air service to take wing soon”. Arhivirano iz originala 5. 3. 2012. g. Pristupljeno 5. 3. 2014. 
  104. ^ Page, Jeremy (30. 12. 2009). „Isolated Buddhist kingdom of Bhutan to get its first railway link”. The Times. Times Newspapers Ltd. Pristupljeno 5. 3. 2014. 
  105. ^ Zeppa 2000.
  106. ^ „Icy Roads Claim Lives”. Kuensel online. 4. 12. 2004. Arhivirano iz originala 19. 3. 2012. g. Pristupljeno 5. 3. 2014. 
  107. ^ Yeshi, Samten (24. 8. 2010). „Landslide at Dzong Viewpoint”. Kuensel online. Arhivirano iz originala 19. 3. 2012. g. Pristupljeno 5. 3. 2014. 
  108. ^ Dorji, Tandi. „Sustainability of Tourism in Bhutan” (PDF). Digital Himalaya. Pristupljeno 10. avgust 2008. 
  109. ^ Bhutan saw highest number of tourists last year – BBS | BBS. Bbs.bt (13. 4. 2018). Retrieved on 28. 7. 2020.
  110. ^ Kharat, Rajesh (200). „Bhutan's Security Scenario”. Contemporary South Asia. 13 (2): 171—185. S2CID 154802295. doi:10.1080/0958493042000242954. 
  111. ^ Martin Regg, Cohn. "Lost horizon." Toronto Star (Canada) n.d.: Newspaper Source Plus. Web. 8 December 2011.
  112. ^ Zurick, David (4. 11. 2019). „Gross National Happiness and Environmental Status in Bhutan”. Geographical Review. 96 (4): 657—681. S2CID 145412639. doi:10.1111/j.1931-0846.2006.tb00521.x. 
  113. ^ „Bhutan – the Last Shangri La”. PBS online. Arhivirano iz originala 24. 8. 2011. g. Pristupljeno 1. 9. 2011. 
  114. ^ „Travel Requirements”. Tourism Council of Bhutan. Arhivirano iz originala 20. 11. 2010. g. Pristupljeno 1. 6. 2011. 
  115. ^ „New MICE hardware on the cards for Bhutan”. TTGmice. Arhivirano iz originala 5. 6. 2013. g. Pristupljeno 16. 3. 2013. 
  116. ^ „Selling and buying of tobacco products are no longer illegal in Bhutan”. DailyBhutan. Pristupljeno 6. 12. 2021. 
  117. ^ Rael, Ronald (2008). Earth Architecture. Princeton Architectural Press. str. 92. ISBN 978-1-56898-767-5. Arhivirano iz originala 12. 1. 2016. g. Pristupljeno 18. 10. 2015. 
  118. ^ „Country profile – Bhutan: a land frozen in time”. BBC News. 9. 2. 1998. Arhivirano iz originala 11. 11. 2010. g. Pristupljeno 1. 10. 2010. 
  119. ^ Amundsen, Ingun B (2001). „On Bhutanese and Tibetan Dzongs” (PDF). Journal of Bhutan Studies (Winter izd.). 5: 8—41. Arhivirano (PDF) iz originala 5. 10. 2011. g. Pristupljeno 19. 10. 2011.  (JBS Arhivirano 2011-09-27 na sajtu Wayback Machine)
  120. ^ „Mask dance of the drums from Drametse - intangible heritage - Culture Sector - UNESCO”. www.unesco.org. Pristupljeno 14. 2. 2022. 
  121. ^ a b „Mask dance of the drums from Drametse - intangible heritage - Culture Sector - UNESCO”. www.unesco.org. Pristupljeno 2016-03-20. 
  122. ^ Shimizu, Yoshi. „The Mask Dance of the Drums from Drametse of Bhutan”. Yoshi Shimizu, Photographer. Pristupljeno 14. 2. 2022. 
  123. ^ „The Mask Dance of the Drums from Drametse”. www.unesco.org. Pristupljeno 2016-03-20. 
  124. ^ Clements, William M. (2006). The Greenwood Encyclopedia of World Folklore and Folklife: Southeast Asia and India, Central and East Asia, Middle East. 2. Greenwood Press. str. 106—110. ISBN 978-0-313-32849-7. Arhivirano iz originala 14. 2. 2022. g. Pristupljeno 14. 2. 2022. 
  125. ^ Penjor, Ugyen (19. 1. 2003). „From Ngesem Ngesem to Khu Khu Khu ... Rigsar music woos local music fans”. Kuensel online. Arhivirano iz originala 19. 8. 2011. g. Pristupljeno 16. 10. 2011. 
  126. ^ „Rigsar Dranyen”. RAOnline. 17. 6. 2011. Arhivirano iz originala 17. 7. 2012. g. Pristupljeno 16. 10. 2011. 
  127. ^ „Bhutan Winter Solstice Reminders for Winter Solstice . Get reminders for Winter Solstice – MarkTheDay.com”. marktheday.com. Arhivirano iz originala 25. 3. 2012. g. Pristupljeno 14. 2. 2022. 
  128. ^ „Losar Festival Nepal : Tamu, Sherpa, Tibetan, Gyalpo Lhosar”. ImNepal.com. 13. 1. 2014. Arhivirano iz originala 31. 12. 2016. g. Pristupljeno 16. 12. 2016. 
  129. ^ „Public Holidays for the year 2011”. Royal Civil Service Commission, Government of Bhutan. 26. 4. 2011. Arhivirano iz originala 28. 3. 2012. g. Pristupljeno 26. 7. 2011. 
  130. ^ „Bhutan National Day”. U.S. Department of State. Pristupljeno 16. 12. 2016. 
  131. ^ Coelho, V.H. (1970). Sikkim and Bhutan. Vikas Publications, Indian Council for Cultural Relations. str. 82. Arhivirano iz originala 12. 1. 2016. g. Pristupljeno 18. 10. 2015. 
  132. ^ Pandey, Geeta. „Bhutan's love affair with chillies”. BBC News. Pristupljeno 25. januar 2016. 
  133. ^ a b Wangdi, Sonam; LeGrand, Cathleen; Norbu, Phuntsho; Rinzin, Sonam (2020-01-01). „What's past is prologue: history, current status and future prospects of library development in Bhutan”. Global Knowledge, Memory and Communication. ahead-of-print (ahead-of-print): 339—354. ISSN 2514-9342. S2CID 225114548. doi:10.1108/GKMC-12-2019-0153. Arhivirano iz originala 8. 11. 2020. g.  Alt URL
  134. ^ „Bhutan at Play”. Impress BHUTAN Travel. Arhivirano iz originala 21. 11. 2015. g. Pristupljeno 21. 11. 2015. 
  135. ^ Pommaret, Francoise (2006). Bhutan: Himalayan Mountain Kingdom (5 izd.). Odyssey Books and Guides. str. 290. ISBN 962-217-810-3. Pristupljeno 31. 10. 2011. 
  136. ^ Country: Bhutan – CricketArchive. Retrieved 4. 9. 2015.
  137. ^ Other matches played by Bhutan Arhivirano 2019-05-31 na sajtu Wayback Machine – CricketArchive. Retrieved 4. 9. 2015.
  138. ^ „Karma qualifies Bhutan an Olympic quota place for the first time in history”. World Archery. 28. 11. 2019. Pristupljeno 28. 11. 2019. 
  139. ^ „Quota Places by Nation and Number”. www.issf-sports.org/. ISSF. 31. 5. 2021. Pristupljeno 31. 5. 2021. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бутан&oldid=27701089”