Hemijski element

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga

Hemijski element je supstanca koja se hemijskim reakcijama ne može podeliti na prostije supstance. Najmanja čestica takvog elementa je atom, koji se sastoji iz elektrona koji kruže oko jezgra sastavljenog od protona i neutrona.[1]

Atomski broj i masa[uredi]

Atomski broj elementa, Z, je jednak broju protona u elementu. Na primer, ugljenik, element sa atomskim brojem 6, sadrži 6 protona u svom jezgru (nukleusu). Svi atomi datog elementa imaju isti atomski broj i sadrže isti broj protona. Ipak, atomi istog elementa mogu imati različit broj neutrona, i zovu se izotopi tog elementa. Atomska masa elementa, A, se meri u jedinicama atomske mase (amu) i otprilike je jednaka zbiru protona i neutrona datog elementa. Neki elementi su radioaktivni i podležu radioaktivnom raspadu, menjajući se u drugi element.[2]

Periodni sistem[uredi]

Ima (od 2004), 116 poznatih elemenata, od kojih se samo 91 javlja u prirodi. Ostalih 25 je napravio čovek; prvi takav element je tehnicijum, otkriven 1937. Svi elementi koje je čovek napravio su radioaktivni sa kratkim vremenom poluraspada tako da ako je neki od njih i postojao pri nastanku Zemlje, davno se raspao.

Postoje spiskovi elemenata po imenu, po simbolu, i po atomskom broju. Ipak, najzgodnije predstavljanje elemenata je putem periodnog sistema elemenata, koji grupiše elemente sa sličnim hemijskim svojstvima.

Zvanična imena hemijskih elemenata dodeljuje Međunarodna unija za čistu i primenjenu hemiju (IUPAC - ajupak), koja obično prihvata ime koje izabere pronalazač. Ovo može da dovede do kontroverznih pitanja o tome koja je istraživačka grupa stvarno otkrila element, što je za relativno dugo vremena odložilo dodeljivanje imena elementima sa atomskim brojem 104 i više. (vidi kontroverza o imenima hemijskih elemenata) Hemijskim elementima se takođe dodeljuje jedinstveni hemijski simbol, baziran na imenu elementa na latinskom jeziku. (Na primer, hemijski simbol ugljenika ima simbol C (lat. carboneum), a natrijum ima hemijski simbol Na od lat. natrium). Hemijski simboli važe svuda u svetu iako se imena elemenata često prevode. Prvo slovo hemijskog simbola je uvek veliko, kao u datim primerima.

Izotopi[uredi]

Atomi istog elementa čija jezgra sadrže različit broj neutrona su različiti izotopi tog elementa. Čist element može postojati u monoatomskim jedinicama, u dvoatomskim ili poliatomskim jedinicama koje sadržavaju istu vrstu atoma. Ove jedinice se zovu alotropi, bez obzira na stanje.

Jedinjenja i legure[uredi]

Elementi mogu da se kombinuju (da reaguju) stvarajući čista jedinjenja (kao na primer vodu, so, okside i organska jedinjenja). U mnogim slučajevima ova jedinjenja imaju esencijalno jedan fiksiran stehiometrijski sastav, svoju strukturu i svojstva.

Neki elementi, pogotovo metali, se kombinuju, stvarajući nove strukture promenljivijih sastava (npr. metalne legure). U tim slučajevima je bolje govoriti o fazama nego o jedinjenjima.

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. ^ Pauling, Linus (1988). General chemistry. Mineola, NY: Dover Publications, Inc. ISBN 978-0-486-65622-9. 

Literatura[uredi]

  • Pauling, Linus (1988). General chemistry. Mineola, NY: Dover Publications, Inc. ISBN 978-0-486-65622-9. 

Spoljašnje veze[uredi]

Hemijske informacije[uredi]