Радијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Радијум
Radium226.jpg
Општа својства
Име, симбол радијум, Ra
У периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон
Ba

Ra

(Ubn)
францијумрадијумактинијум
Атомски број (Z) 88
Група, периода група 2 (земноалкални метали), периода 7
Блок s-блок
Категорија   земноалкални метал
Масени број 226 (најстабилнији изотоп)
Ел. конфигурација [Rn]7s2
по љускама
2, 8, 18, 32, 18, 8, 2
Физичка својства
Боја сребрнобела
Агрегатно стање чврсто
Тачка топљења 973 K (700 °‍C)
Тачка кључања 2.010 K (1.737 °C)
Густина 5.000 kg/m3
Моларна запремина 41,09×10−3 m3/mol
Топлота фузије 37 kJ/mol
Топлота испаравања 136,8 kJ/mol
Притисак паре 327 Pa (527 K)
Сп. топл. капацитет 94 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања 2
Особине оксида јако базни
Електронегативност 0,89 (Полинг)
0,97 (Олред)
Енергије јонизације 1: 509,3 kJ/mol
2: 979 kJ/mol
3: 3.300 kJ/mol
(остале)
Атомски радијус 215 pm
Линије боје у спектралном распону
Остало
Кристална структураунутрашњецентр. кубична (BCC)
Регуларна просторно центрирана кристална структура за радијум
Топл. водљивост 18,6 W/(m·K)
Сп. ел. водљивост 1×106 S/m
CAS број 7440-14-4
референцеВикиподаци

Радијум (Ra, лат. radium), земноалкални је метал из IIA групе.[1][2] Име потиче од латинске речи radius која означава пречник.

Радијум има 25 изотопа чије се атомске масе налазе између 213-230. Сви његови изотопи су нестабилни. Најстабилнији изотоп је 226, који има време полу распада 1600 година.

Радијум су открили Пјер Кири у Марија Кири у Паризу 1898. године. Радијум се у природи јавља међу рудама урана, у облику оксида RaO и хидроксида Ra(OH)2. Заступљен је у земљиној кори у количини од 6x10−7 ppm (енгл. parts per million).

Најважнија једињења радијума су соли Ra2+ које су се користиле за производњу неких врста фарби. Радијум се више не користи због тога што је радиоактиван. Биолошки значај - радијум нема никакав биолошки значај. Присутан је у људским костима у количини од 2x10−9 ppm (енгл. parts per million).

У чистом облику он је сребрнаст, блистав метал. Има јаке радиоактивне особине. Његове хемијске особине су сличне магнезијуму. Врло споро реагује са кисеоником градећи оксид RaO и доста брзо са водом градећи хидроксид Ra(OH)2 .

Референце[уреди]

  1. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Спољашње везе[уреди]

Медији везани за чланак Радијум на Викимедијиној остави