Radijum

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Radijum
Radium226.jpg
Opšta svojstva
Ime, simbol radijum, Ra
U periodnom sistemu
Vodonik Helijum
Litijum Berilijum Bor Ugljenik Azot Kiseonik Fluor Neon
Natrijum Magnezijum Aluminijum Silicijum Fosfor Sumpor Hlor Argon
Kalijum Kalcijum Skandijum Titanijum Vanadijum Hrom Mangan Gvožđe Kobalt Nikl Bakar Cink Galijum Germanijum Arsen Selen Brom Kripton
Rubidijum Stroncijum Itrijum Cirkonijum Niobijum Molibden Tehnecijum Rutenijum Rodijum Paladijum Srebro Kadmijum Indijum Kalaj Antimon Telur Jod Ksenon
Cezijum Barijum Lantan Cerijum Prazeodijum Neodijum Prometijum Samarijum Evropijum Gadolinijum Terbijum Disprozijum Holmijum Erbijum Tulijum Iterbijum Lutecijum Hafnijum Tantal Volfram Renijum Osmijum Iridijum Platina Zlato Živa Talijum Olovo Bizmut Polonijum Astat Radon
Francijum Radijum Aktinijum Torijum Protaktinijum Uranijum Neptunijum Plutonijum Americijum Kirijum Berklijum Kalifornijum Ajnštajnijum Fermijum Mendeljevijum Nobelijum Lorencijum Raderfordijum Dubnijum Siborgijum Borijum Hasijum Majtnerijum Darmštatijum Rendgenijum Kopernicijum Nihonijum Flerovijum Moskovijum Livermorijum Tenesin Oganeson
Ba

Ra

(Ubn)
francijumradijumaktinijum
Atomski broj (Z) 88
Grupa, perioda grupa 2 (zemnoalkalni metali), perioda 7
Blok s-blok
Kategorija   zemnoalkalni metal
Maseni broj 226 (najstabilniji izotop)
El. konfiguracija [Rn]7s2
po ljuskama
2, 8, 18, 32, 18, 8, 2
Fizička svojstva
Boja srebrnobela
Agregatno stanje čvrsto
Tačka topljenja 973 K (700 °‍C)
Tačka ključanja 2.010 K (1.737 °C)
Gustina 5.000 kg/m3
Molarna zapremina 41,09×10−3 m3/mol
Toplota fuzije 37 kJ/mol
Toplota isparavanja 136,8 kJ/mol
Pritisak pare 327 Pa (527 K)
Sp. topl. kapacitet 94 J/(kg·K)
Atomska svojstva
Oksidaciona stanja 2
Osobine oksida jako bazni
Elektronegativnost 0,89 (Poling)
0,97 (Olred)
Energije jonizacije 1: 509,3 kJ/mol
2: 979 kJ/mol
3: 3.300 kJ/mol
(ostale)
Atomski radijus 215 pm
Linije boje u spektralnom rasponu
Ostalo
Kristalna strukturaunutrašnjecentr. kubična (BCC)
Regularna prostorno centrirana kristalna struktura za radijum
Topl. vodljivost 18,6 W/(m·K)
Sp. el. vodljivost 1×106 S/m
CAS broj 7440-14-4
referenceVikipodaci

Radijum (Ra, lat. radium), zemnoalkalni je metal iz IIA grupe.[1][2] Ime potiče od latinske reči radius koja označava prečnik.

Radijum ima 25 izotopa čije se atomske mase nalaze između 213-230. Svi njegovi izotopi su nestabilni. Najstabilniji izotop je 226, koji ima vreme polu raspada 1600 godina.

Radijum su otkrili Pjer Kiri u Marija Kiri u Parizu 1898. godine. Radijum se u prirodi javlja među rudama urana, u obliku oksida RaO i hidroksida Ra(OH)2. Zastupljen je u zemljinoj kori u količini od 6x10−7 ppm (engl. parts per million).

Najvažnija jedinjenja radijuma su soli Ra2+ koje su se koristile za proizvodnju nekih vrsta farbi. Radijum se više ne koristi zbog toga što je radioaktivan. Biološki značaj - radijum nema nikakav biološki značaj. Prisutan je u ljudskim kostima u količini od 2x10−9 ppm (engl. parts per million).

U čistom obliku on je srebrnast, blistav metal. Ima jake radioaktivne osobine. Njegove hemijske osobine su slične magnezijumu. Vrlo sporo reaguje sa kiseonikom gradeći oksid RaO i dosta brzo sa vodom gradeći hidroksid Ra(OH)2 .

Reference[uredi]

  1. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Spoljašnje veze[uredi]

Mediji vezani za članak Radijum na Vikimedijinoj ostavi