Kosta Pećanac

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu


Konstantin Milovanović - Kosta Pećanac
Kosta Milovanovic.jpg
Kosta Milovanović Pećanac u vreme Topličkog ustanka
Datum rođenja 1879.
Mesto rođenja Dečani
Zastava Osmanskog carstva Osmansko carstvo
Datum smrti maj/jun 1944.
Mesto smrti Blendija[1] kod Sokobanje
Srbija pod nemačkom okupacijom Srbija
Čin poručnik

Konstantin Milovanović — Kosta Pećanac (Dečani, 1879. — Blendija kod Sokobanje, maj/jun 1944) je bio četnički vojvoda tokom Drugog svetskog rata, vođa Pećančevih četnika. U Prvom svetskom ratu bio je vođa komita u Topličkom ustanku.

Pred samu invaziju sila Osovine na Jugoslaviju u aprilu 1941. jugoslovenska vlada je dala Pećancu novac i oružje da organizuje gerilske jedinice u južnoj Srbiji, Makedoniji i Kosovu. Pećanac je u Toplici obrazovao četu od oko 300 ljudi, koja je izbegla uništenje u Aprilskom ratu. U prva tri meseca po kapitulaciji, Pećanac je okupio još trupa među srpskim izbeglicama koje su bežale iz Makedonije i Kosova. Međutim, njegovi četnici su se borili samo protiv albanskih grupa u ovoj oblasti, i nisu se borili protiv Nemaca. Nakon izbijanja ustanka na teritoriji vojnoupravnog komadanta Srbije koji je izbio početkom jula 1941. Pećanac se brzo odlučio da napusti borbu protiv sila Osovine i krajem avgusta je sklopio sporazume sa nemačkim okupacionim vlastima i marionetskom vladom Milana Nedića da sarađuje sa njima u borbi protiv partizana predvođenih KPJ. U julu 1942. rivalski četnički vođa Dragoljub Mihailović je uredio da ga jugoslovenska izbeglička vlada osudi kao izdajnika. Pećančeva nastavljena saradnja sa Nemcima je uništila i ono malo ugleda što je stekao u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu. Nemci su brzo shvatili da Pećančevi četnici, čiji je broj narastao na 8.000, nisu efikasni i pouzdani, pa čak ni Nedićeva Vlada narodnog spasa nije imala poverenja u njih. Pećančevi četnici su potpuno raspušteni 1943. Samog Pećanca je na neko vreme internirala Nedićeva vlada, a ubila ga je Mihailovićeva crna trojka u maju ili junu 1944.

Biografija[uredi]

Kosta Milovanović Pećanac je rođen 1879. godine u selu Dečane, u blizini manastira Visoki Dečani. Datum njegovog rođenja je nemoguće utvrditi jer se Pećanac u vojnim dokumentima vodio samo pod godinom rođenja.

Otac Koste Pećanca Milosav je bio zaštitnik manastira Visoki Dečani. Sa 12 godina je ostao bez oca, majke Perside Petrane, brata i sestre, koje su ubili Albanci[2] prilikom napadana na manastir.

U Srbiju dolazi 1892. godine kada je imao 14 godina. Radio je kao najamnik. U 21. godini života otišao je na odsluženje redovnog kadrovskog vojnog roka.

Krajem 19. i početkom prvih godina 20. veka, na prostoru Makedonije je započeto komitsko bojevanje. Područje dejstava srpskih komitskih četa bila je prevashodno teritorija Stare Srbije. Kosta Pećanac kao mlad komita se borio u ovim sukobima. Učestvovao je u bici kod Šupljeg Kamena, blizu Pčinje i na Čelopeku, kod manastira Matejče.

Četnički Vojvoda[uredi]

Vojvoda Kosta Pećanac 1908.

Đakon vladike žičkog, vojvoda Jovan Grković-Gapon predložio je tada Kostu Pećanca za vojvodu. Na velikom četničkom skupu na Božić 1904. Kosti Pećancu je data titula vojvode. Imao je 25 godina.

Od 1910. godine pojačale su se borbe u Makedoniji, kojima se pridružio Pećanac. Ostavio je svoju trudnu ženu i decu, uzeo svoj karabin i otišao u boj.

U redovnoj vojsci[uredi]

Za vreme Prvog balkanskog rata, Pećanac je mobilisan kao pripadnik Treće armije i borio se u redovnoj vojsci, kao narednik u drugom puku Moravske divizije. Borio se kod Merdara gde je Arnaute porazio. Zatim učestvuje u bici kod Kumanova i učestvuje u oslobođenju Metohije. Sledi Drugi balkanski rat, koji Pećanac naziva „bugarski rat“. Učestvuje na frontu od Kitke na Osogovskoj planini, duž reke Zletovske i Bregalnice. Odbacuje Bugare sa svojim snagama čak kod Grljana.

Na početku Prvog svetskog rata Pećanac se borio kao redovan vojnik. Bio je narednik u drugom puku Moravske divizije drugog poziva. Iz rata će izaći kao poručnik. Posle pada Srbije, 1915. godine, Pećanac se sa svojom divizijom povlači preko Albanije. Za vreme rata pedantno je vodio svoj ratni dnevnik. Za vreme boravka u Solunu, umro mu je najstariji sin Milovan od tifusa.

Toplički ustanak[uredi]

Kada su se bugarske okupacione trupe nalazili na teritoriji Srbije, ponovo dolazi do vraćanja Koste Pećanca u Srbiju. Po izbijanju Topličkog ustanka, većina naroda se podigla protiv bugarskih okupatora da brani svoja ognjišta. U srpskoj vrhovnoj komandi je napravljen plan za gerilsko ratovanje unutar bugarske teritorije u Srbiji, a za tu ulogu je određen poručnik Kosta Pećanac.

Za vreme četovanja 1916—1917—1918. god. u šumi Sokolovici jednom prilikom na spavanju, pored njega verno kuče Bela čuva mu stražu.[3]

Pećanac je već čuo za pokret još jednog komite Koste Vojinovića - Topličkog koji je već vodio borbu protiv Bugara. Poručnik Pećanac je dejstvom aviona prebačen u gornju Toplicu. Sastao se sa Kostom Vojinovićem 9. oktobra 1916. u selu Grgure kod Blaca. Vojinović je predlagao munjevitu akciju, a Pećanac da bude izabran za vođu, pa tek tada akciju.

Pošto je Vojinović nastavio ratovanje, Pećanac mu se pridružio. Svoje odrede Pećanac vodi protiv Bugara kod sela Petrovac u okolini Leskovca, ali je tu bio poražen i izgubio je dosta svojih vojnika.

Odredi Koste Pećanca marta 1917. napadaju Kuršumliju i posle pobede ulaze u grad gde narod kliče Kosti Pećancu i njegovim četnicima.

Posle bugarske ofanzive iz pravca Niša, Pećanac se povlači prema planini Radan. Napada Bosilegrad krajem aprila 1917. Tada je izleteo iz svog skloništa, sakupio odred od 130 komita i krenuo na Bugare. Posle zauzimanja grada, spalio ga je.

Kosta Pećanac prima ključeve manastira Dečani od Austrijanaca.

Bugari preduzimaju još žešću ofanzivu krajem maja 1917. na čitavu Topličku teritoriju, a Pećanac se povlači sa svojim četnicima. Bori se za Peć, Metohiju i Sandžak. Ostavlja samog Kostu Vojinovića bugarskim poternim odeljenjima, a ovaj da ne bi pao živ Bugarima u ruke izvršava samoubistvo.

Međuratni period[uredi]

Nakon rata, Kosta Pećanac učestvuje u gušenju Arbanaske pobune na Kosovu, a jedno vreme radi kao izaslanik pukovske komore. Izabran je za vođu udruženja srpskih četnika „Petar Mrkonjić“ u aprilu 1932. koje se suprotstavlja vladajućem režimu.

Dolazi do podela u četničkoj organizaciji, pa tako jedan broj se izdvaja i formira „Udruženje starih četnika“, na čelu sa Ilijom Trifunovićem Birčaninom. Pećanac ostaje veran monarhiji i radi na omasovljavanju svog pokreta.

Drugi svetski rat[uredi]

Glavni članak: Četnici Koste Pećanca
Pećančev proglas od 27. avgusta 1941.

Pred samu invaziju sila Osovine na Kraljevinu Jugoslaviju, Ministarstvo vojske i mornarice je zatražilo od Pećanca da pripremi gerilske operacije i brani južnu Srbiju, Makedoniju i Kosovo od probugarskih i proalbanskih grupa u tim oblastima. Dato mu je oružje i novac, i Pećanac je uspeo da naoruža nekoliko stotina ljudi u oblasti Toplice.

U Aprilskom ratu nalazi se kao komandant Pete armijske oblasti u Skoplju. Pećančevi odredi su ostali netaknuti nakon nemačke okupacije Srbije i još su ojačani srpskim izbeglicama koje su bežale iz Makedonije i Kosova. Početkom leta 1941. Pećančevi četnici su se borili protiv albanskih grupica.[4] Tada i još neko izvesno vreme, samo su Pećančeve čete nazivane „četnicima“.[5] Za vreme okupacije, u duhu naredbi koju je dobio, Kosta Pećanac šalje razne emisare u razne krajeve Srbije i naređuje da govore narodu o uzrocima kapitulacije i da pod hitno stvaraju raspoložive snage za borbu protiv okupatora kao četničke odrede. Oni su, pored razgovora na terenu pozivali ugledne građane i oficire da dolaze u Gorski štab koji se tada nalazio na planini Sokolovici, blizu Kuršumlije. Zahtevao je da se još ne otpočinje sa borbom protiv nemačke i italijanske vojske, da svi poštuju okupatorsku vlast, ne izazivaju okupatora zbog odmazda i ne čine ništa bez njegovog odobrenja.

Svoju četničku aktivnost, Pećanac je najviše razvio na području istočne i južne Srbije.

Nakon sabora na planini Vidojevici, održan je veliki skup u Leskovcu. Tada je Pećanac formirao Jablanički i Medveđanski četnički odred.

Sa obrazovanjem komunističkih partizanskih odreda i početkom ustanka, Pećanac je odustao od bilo kakvog otpora okupaciji. Pre toga, Pećanac se preko Vere Pešić, odličnog obaveštajca povezao i sa Nemcima. Krajem avgusta je sklopio sporazume i sa srpskom marionetskom vladom Milana Nedića i sa nemačkim okupacionim vlastima da zajedno vode napade na partizane.[5][6] Dok je pregovarao sa Nemcima, Pećanac je 18. avgusta primio pismo od Dragoljuba Mihailovića koji je od njega tražio da sklope sporazum po kom bi Pećanac kontrolisao četnika južno od Zapadne Morave, dok bi Mihailović komandovao četnicima u svim drugim krajevima.[7] Pećanac je odbio ovaj zahtev i predložio da bi Mihailoviću mogao ponuditi položaj načelnika štaba i predložio da se Mihailovićeve odredi raspuste i pridruže njegovim odredima. U međuvremenu Pećanac je uredio transfer nekoliko hiljada svojih četnika srpskoj žandarmeriji u svoju nemačkih pomoćnih trupa.[8] Nakon toga, Pećanac odlazi u Šumadiju, gde je na planini Bukulji 27. avgusta 1941. izdaje „proglas dragom narodu“, u kom je sebe predstavio kao branioca i zaštitnika Srba i pozvao odrede koji su obrazovani bez njegovog odobrenja da pređu pod njegovu komandu. Zahtevao je da se pojedinci koji se kriju u šumama vrate odmah svojim kućama i da sabotaže idržavne imovine i imovine okupacionih vlasti prestanu ili će biti kažnjeni smrću.[9]

Tada Kosta Pećanac započinje oružane borbe protiv patizanskih odreda. Nakon povlačenja partizanskog Vrhovnog Štaba u Sandžak krajem 1941. delatnost Pećančevih četnika polako slabi. Pećanac radi na pridobijanju naroda i uništenju preostalih partizanskih odreda u istočnoj Srbiji. Nakon prolećne ofanzive 1942. godine i razbijanja partizanskih preostalih odreda u istočnoj Srbiji, Pećanac je raspustio svoje odrede u Srbiji.

Sa svojih 100 četnika i starešina odlazi u Soko Banju, gde je primio apanažu od Vlade narodnog spasa u Beogradu. Delatnost Koste Pećanca je sada u cilju da preko Nemaca pokuša da uništi pokret Draže Mihailovića i tako da ostane jedini vojvoda u Srbiji. Kada je Vrhovna Komanda JVuO (Jugoslovenska vojska u otadžbini) uhavatila poruku da Pećanac želi da proda Mihailovića za 700.000 zlatnih maraka, Draža Mihailović naređuje komandantu Deligradskog korpusa, majoru Branimiru Petroviću da se uz pomoć trojki likvidira Kosta Pećanac.[traži se izvor od 05. 2015.]

Vojvoda Kosta Pećanac je ubijen u okolini Sokobanje, u ataru sela Blendija[1] koje se nalazi na putu od Sokobanje do Knjaževca. Podaci o tačnom datumu smrti variraju, tako da je po nekim autorima za vreme smrti uzima 22. maj,[2] dok se kod drugih spominje 6. jun.[10]

Kosta Pećanac je sahranjen na njivi jednog seljaka na 20 metara od puta Sokobanja - Knjaževac.[traži se izvor od 05. 2015.] Vojvoda Momčilo Đujić pozivajući se na pripadnika Dražine pratnje, Lazara Vukmiricu, prenosi da je Draža Pećančevo ubistvo okarakterisao kao još jednu srpsku sramotu.[11]

Nakon Pećančeve pogibije, veći deo njegovih snaga pristupio je pokretu Draže Mihailovića, a manji broj se priključio Narodnooslobodilačkoj vojsci.

Reference[uredi]

  1. 1,0 1,1 Samardžić (2014). str. 557.
  2. 2,0 2,1 Samardžić (2014). str. 556.
  3. [1]
  4. Tomasevich (1975). str. 126.
  5. 5,0 5,1 Tomasevich (1975). str. 127.
  6. Roberts (1973). str. 21.
  7. Tomasevich (1975). str. 127–128.
  8. Tomasevich (2001). str. 183.
  9. Tomasevich (1975). str. 128.
  10. Tomasevich (1975). str. 260.
  11. Popović (1998). str. 37.

Literatura[uredi]


Spoljašnje veze[uredi]