1. новембар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →Смрти |
Disambiguated: Вилијам Орански → Вилијам III Орански |
||
| Ред 9: | Ред 9: | ||
* [[1501]]. — Португалски морепловци откили [[залив Свих Светих]] у [[Бразил]]у. |
* [[1501]]. — Португалски морепловци откили [[залив Свих Светих]] у [[Бразил]]у. |
||
* [[1509]]. — Јавности представљене слике на плафону [[Сикстинска капела|Сикстинске капеле]] које је насликао [[Микеланђело Буонароти|Микеланђело]]. |
* [[1509]]. — Јавности представљене слике на плафону [[Сикстинска капела|Сикстинске капеле]] које је насликао [[Микеланђело Буонароти|Микеланђело]]. |
||
* [[1688]]. — [[Вилијам Орански]] је испловио друг пут из [[Хелевутслојс]]a да био преотео круне [[Краљевство Енглеска|Енглеске]], [[Краљевство Шкотска|Шкотске]] и [[Краљевство Ирска|Ирске]] од краља [[Џејмс II|Џејмса II]] током [[Славна револуција|Славне револуције]]. |
* [[1688]]. — [[Вилијам III Орански|Вилијам Орански]] је испловио друг пут из [[Хелевутслојс]]a да био преотео круне [[Краљевство Енглеска|Енглеске]], [[Краљевство Шкотска|Шкотске]] и [[Краљевство Ирска|Ирске]] од краља [[Џејмс II|Џејмса II]] током [[Славна револуција|Славне револуције]]. |
||
* [[1755]]. — У [[земљотрес]]у у [[Лисабон]]у, који је разорио две трећине града, погинуло 60.000 људи. |
* [[1755]]. — У [[земљотрес]]у у [[Лисабон]]у, који је разорио две трећине града, погинуло 60.000 људи. |
||
* [[1755]]. — Британски парламент је усвојио [[Закон о таксеним маркама из 1765.]] за [[Тринаест колонија]] како би их натерао да помогну у плаћању британских војних операција у Северној Америци. |
* [[1755]]. — Британски парламент је усвојио [[Закон о таксеним маркама из 1765.]] за [[Тринаест колонија]] како би их натерао да помогну у плаћању британских војних операција у Северној Америци. |
||
Верзија на датум 5. новембар 2014. у 12:43
1. новембар (1.11.) је 305. дан године по грегоријанском календару (306. у преступној години). До краја године има још 60 дана.
Догађаји
| новембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
- 79. — Ерупција вулкана Везув.
- 1501. — Португалски морепловци откили залив Свих Светих у Бразилу.
- 1509. — Јавности представљене слике на плафону Сикстинске капеле које је насликао Микеланђело.
- 1688. — Вилијам Орански је испловио друг пут из Хелевутслојсa да био преотео круне Енглеске, Шкотске и Ирске од краља Џејмса II током Славне револуције.
- 1755. — У земљотресу у Лисабону, који је разорио две трећине града, погинуло 60.000 људи.
- 1755. — Британски парламент је усвојио Закон о таксеним маркама из 1765. за Тринаест колонија како би их натерао да помогну у плаћању британских војних операција у Северној Америци.
- 1886. — У Београду основана Српска краљевска академија, касније Српска академија наука и уметности. Први председник био Јосиф Панчић. Прве едиције које је издавала биле су Глас и Споменик, а најкрупнији подухват био је израда „Речника српског књижевног језика“, почета 1893.
- 1918. —
- Прва српска армија под командом војводе Петра Бојовића у Првом светском рату ослободила Београд.
- Италијани потопили бојни брод Вирибус Унитис у Пули: више од 200 мртвих.
- 1928. — У Турској, арапско писмо замењено латиницом, као део реформи оснивача модерне турске државе Мустафе Кемала Ататурка.
- 1936. — Грађански рат у Шпанији: отпочела је битка за Мадрид.
- 1944. —
- Председник Националног комитета ослобођења Југославије Јосип Броз Тито и председник избегличке владе Краљевине Југославије Иван Шубашић у Београду потписали споразум о образовању јединствене југословенске владе која треба да припреми изборе за Уставотворну скупштину.
- Сремска Митровица ослобођена у Другом светском рату.
- 1945. — Велика Британија саопштила да је лидер нацистичке Немачке Адолф Хитлер највероватније извршио самоубиство у свом бункеру у Берлину.
- 1946. —
- Карол Војтила постао је каплан.
- Генерална скупштина Уједињених нација основала Међународни фонд Уједињених нација за помоћ деци, УНИЦЕФ.
- 1952. — САД на Маршалским острвима извршиле пробу прве хидрогенске бомбе.
- 1954. — У Алжиру почео устанак против француске колонијалне власти, завршен 1962, стицањем независности.
- 1956. — На предлог Југославије, Генерална скупштина Уједињених нација усвојила резолуцију којом је тражено да Велика Британија, Француска и Израел одмах обуставе оружане акције, повуку се са територије Египта и омогуће отварање Суецког канала.
- 1963. — У војном удару у Јужном Вијетнаму убијени председник Нго Дин Дијем и његов брат Нго Дин Ну.
- 1964. — Привремено је отворен пролаз у Берлинском зиду.
- 1981. — Антигва и Барбуда је добила независност.
- 1987. — Лидер Кине Денг Сјаопинг повукао се са свих функција у Комунистичкој партији.
- 1993. — Настала је Европска унија.
- 1995. — У америчкој војној бази Рајт-Патерсон у Дејтону, Охајо, почели мировни преговори о Босни и Херцеговини. После три седмице, мировни споразум којим је окончан рат у тој бившој југословенској републици парафирали председници Србије, Хрватске и БиХ - Слободан Милошевић, Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић.
- 1998. — Основан је Европски суд за људска права.
- 2000. —
- Савезна Република Југославија примљена у Уједињене нације. Власти Југославије по распаду СФРЈ и формирања нове државе СРЈ, 1992, одбиле да поднесу захтев за пријем у Уједињене нације као нова држава, инсистирајући на континуитету с бившом државом.
- Скупштина Црне Горе усвојила Закон о Централној банци, а марка, која је од 2. новембра 1999. била паралелна валута, постала једино средство плаћања у Црној Гори.
- 2001. — Турска, чланица НАТО-а, као прва муслиманска земља, послала трупе у рат против Авганистана.
- 2003. — Мађарска увела визе за грађане Србије и Црне Горе, у складу са стандардима Европске уније. Мађарска постала чланица Европске уније у мају 2004.
- 2004. — Пољска је постала пуноправна чланица Европола.
Рођења
- 1500. — Бенвенуто Челини, вајар, златар и писац. († 1571.)
- 1855. — Гвидо Адлер, аустријски музиколог. († 1941.)
- 1880. — Алфред Вегенер, немачки метеролог и геолог. († 1930.)
- 1902. — Еуген Јохум, немачки диригент. († 1987.)
- 1923. — Гордон Руперт Диксон, канадски писац научне фантастике. († 2001.)
- 1923. — Викторија де лос Анхелес, шпанска оперска певачица. († 2005.)
- 1924. — Сулејман Демирел, турски политичар и државник, 9. председник Турске од 1993. до 2000. године.
- 1931. — Густав Земла, пољски вајар.
- 1936. — Зоран Бојовић, српски архитекта.
- 1940. — Гојко Ђого, песник и писац.
- 1942. — Лари Флинт, амерички издавач.
- 1943. — Љиљана Седлар, српска глумица.
- 1944. — Кит Емерсон, рок музичар.
- 1952. — Бора Ђорђевић, Рибља Чорба, српски рок певач и писац
- 1955. — Неђо Даниловић, српски војни научник
- 1962. — Ентони Кидис, амерички рок музичар, фронтмен и певач групе Ред Хот Чили Пеперс.
- 1963. — Срђан Драгојевић, филмски режисер.
- 1973. — Ајшварија Рај, индијска глумица и Мис света 1994. године.
- 1983. — Јелена Томашевић, српска певачица
- 1984. — Милош Красић, српски фудбалер
Смрти
- 1496. — Филип Калимах, италијански хуманиста и писац. (* 1437.)
- 1700. − Карлос II од Шпаније, последњи шпански краљ из династије Хабзбург
- 1893. — Јан Матејко, пољски сликар. (* 1838.)
- 1894. — Александар III Александрович, цар Русије. (* 1845.)
- 1903. — Теодор Момсен, историчар, песник и немачки правник. (* 1817.)
- 1907. — Алфред Жари, француски песник и писац. (* 1873.)
- 1932. — Тадеуш Маковски, пољски сликар. (* 1882.)
- 1937. — Милан Горкић, алијас Јосип Чижински, секретар Централног комитета Комунистичке партије Југославије, од 1932. до 1937. године.
- 1956. — Пиетро Бадоглио, италијански војсковођа и политичар. (* 1871.)
- 1971. — Јадвига Смосарска, пољска глумица. (* 1898.)
- 1972. —
- Езра Поунд, амерички песник. (* 1885.)
- Гертруд вон Ле Форт, немачка списатељица. (* 1876.)
- 2000. — Стивен Рансиман, британски историчар (* 1903).
- 2003. — Хенрик Махалица, пољски глумац. (* 1930.)
- 2008. — Има Сумак, перуанска певачица. (* 1922.)
Празници и дани сећања
- Римокатоличка црква данас слави -
- Дан Свих Светих
- Алжир - Празник револуције (народни празник)
- Антигва и Барбуда - Празник Независности (народни празник)
- Британска Девичанска Острва - Дан слободе