Нобелова награда за хемију

Нобелова награда за хемију
Додељује се за	изузетни доприноси у хемији
Додељује	Краљевска шведска академија наука
Земља	Шведска
Представља	Шведска краљевска академија наука
Прво додељивање	1901. год. (1901)
Највише награда	Фредерик Сангер (2)
Тренутни добитник	Франк Дибосе, Јоахим Франк, Ричард Хендерсон (2017)
Веб-сајт	nobelprize.org

Нобелова награда за хемију je награда коју годишње додељује Краљевска шведска академија наука научницима разних поља хемије. То је једна од пет Нобелових награда успостављених по тестаменту Алфреда Нобела 1895. године, које се додељују за изузетне доприносе у хемији, физици, књижевности, миру, и физиологији или медицини. Овом наградом управља Нобелова задужбина, а додељује је Краљевска шведска академија наука по предлогу Нобеловог комитета за хемију који се састоји од пет чланова које је академија изабрала. Награда се додељује у Стокхолму на годишњој церемонији 10. децембра, годишњици Нобелове смрти. Прва Нобелова награда за хемију је додељена 1901. Јакобусу Хенрикусу ван ’т Хоф, из Холандије, "за откриће закона хемијске динамике и осмотског притиска у растворима."

Нобеловци

1900-е · 1910-е · 1920-е · 1930-е · 1940-е · 1950-е · 1960-е · 1970-е · 1980-е · 1990-е · 2000-е · 2010-e

1900-е

Нобелова награда за хемију, 1900-е

Година	Добитник	Држава	Разлог
1901	Јакобус Хенрикус ван'т Хоф	Холандија	„за откриће закона хемијске динамике и осмотског притиска у растворима”
1902	Херман Емил Фишер	Немачко царство	„за рад на синтези шећера и пурина”
1903	Сванте Август Аренијус	Шведска	„за електролитичку теорију дисоцијације”
1904	сер Вилијам Ремзи	Уједињено Краљевство	„за откриће елемената инертних гасова у ваздуху”
1905	Адолф фон Бајер	Немачко царство	„за рад на органским бојеним растворима и хидроароматичним једињењима”
1906	Анри Моасан	Француска	„за истраживање и изоловање елемента флуора и за проналазак електричне пећи која носи његово име” (погледајте: Моасанова електрична пећ)
1907	Едуард Бухнер	Немачко царство	„за биохемијско истраживање и откриће ферментације без присуства ћелија”
1908	сер Ернест Радерфорд	Уједињено Краљевство Нови Зеланд	„због истраживања дезинтеграције елемената и хемије радиоактивних супстанци”
1909	Вилхелм Оствалд	Немачко царство	„за рад на катализи и истраживање основних принципа хемијске равнотеже и брзине реакција”

1910-е

Нобелова награда за хемију, 1910-е

Година	Добитник	Држава	Разлог
1910	Ото Валах	Немачко царство	„за рад на пољу алицикличних једињења”
1911	Марија Кири	Пољска	„за откриће радијума и полонијума и за истраживање радијуима”
1912	Виктор Грињар	Француска	„за откриће Грињаровог реагенса”
	Пол Сабатје		„за методу хидрогенизације органских једињења”
1913	Алфред Вернер	Швајцарска	„за рад на везивању атома у молекуле”
1914	Теодор Вилијам Ричардс	Сједињене Америчке Државе	„за одређивање атомских тежина великог броја елемената”
1915	Рихард Мартин Вилштетер	Немачко царство	„за истраживања на пољу биљних пигмената”
1916	Награда није додељивана
1917
1918	Фриц Хабер	Немачко царство	„за синтезу амонијака”
1919	Награда није додељивана

1920-е

Нобелова награда за хемију, 1920-е

Година	Добитник	Држава	Разлог
1920	Валтер Херман Нернст	Немачка	„за рад на пољу термохемије"
1921	Фредерик Соди	Уједињено Краљевство	„за рад на хемији радиоактивних супстанци и истраживања изотопа"
1922	Франсис Вилијам Астон	Уједињено Краљевство	„за откриће изотопа у великом броју нерадиоактивних елемената и за његово правило целог броја”
1923	Фриц Прегл	АустријаКраљевина Југославија	„за откривање методе микроанализе органских супстанци”
1924	Награда није додељивана
1925	Рихард Адолф Жигмонди	Немачка Мађарска	„за демонстрацију хетерогене природе колоидних раствора и због метода које је за то користио”
1926	Теодор Сведберг	Шведска	„за рад на дисперзним системима”
1927	Хајнрих Ото Виланд	Немачка	„за истраживање жучне киселине и сличних супстанци”
1928	Адолф Ото Рајнхолд Виндаус	Немачка	„за истраживања стерола и његове везе са витаминима”
1929	Артур Харден	Уједињено Краљевство	„за истраживања ферментације шећера и ензима ферментације”
	Ханс Карл Аугуст Симон фон Ојлер-Хелпин	Шведска

1930-е

Нобелова награда за хемију, 1930-е

Година	Добитник	Држава	Разлог
1930	Ханс Фишер	Немачка	„за истраживања хемина и хлорофила”
1931	Карл Бош	Немачка	„за доприносе хемијским методама високог притиска”
	Фридрих Бергијус
1932	Ирвинг Лангмјур	Сједињене Америчке Државе	„за рад на хемији површина”
1933	Награда није додељивана
1934	Харолд Клејтон Јури	Сједињене Америчке Државе	„за откриће тешког водоника"
1935	Фредерик Жолио	Француска	„за синтезу нових радиоактивних елемената”
	Ирена Жолио-Кири
1936	Петрус Јозефус Вилхелмус Деби	Холандија	„за рад на молекулској структури кроз истраживање диполног момента и дифракције X-зрака и електрона у гасовима”
1937	Волтер Норман Хауорт	Уједињено Краљевство	„за рад на угљеним хидратима и витамину Ц"
	Паул Карер	Швајцарска	„за рад на каротеноидима, флавину и витаминима А и Б2"
1938	Ричард Кун	Трећи Рајх	„за рад на каротеноидима и витаминима”
1939	Адолф Фридрих Јохан Бутенант	Трећи Рајх	„за рад на полним хормонима"
	Леополд Ружичка	Краљевина ЈугославијаШвајцарска	„за рад на полиметиленима и вишим терпенима”

1940-е

Нобелова награда за хемију, 1940-е

Година	Добитник	Држава	Разлог
1940	Награда није додељивана
1941
1942
1943	Ђерђ де Хевеш	Трећи Рајх	„за рад на коришћењи изотопа као показивача ради изучавања хемијских процеса”
1944	Ото Хан	Трећи Рајх	„за откриће фисије тешких језгара"
1945	Артури Илмари Виртанен	Финска	„за истраживање у пољопривредној и хемији исхране"
1946	Џејмс Бачелер Самнер	Сједињене Америчке Државе	„за откриће да ензими могу бити кристализовани”
	Џон Хауард Нортроп		„за препарацију ензима и протеина вируса у чистој форми”
	Вендел Мередит Стенли
1947	сер Роберт Робинсон	Уједињено Краљевство	„за истраживања биљних производа, посебно алкалоида”
1948	Арне Вилхелм Каурин Тизелијус	Шведска	„за истраживање електрофорезе и анализу адсорпције”
1949	Вилијам Франсис Џиок	Сједињене Америчке Државе	„за допринос на пољу хемијске термодинамике"

1950-е

Нобелова награда за хемију, 1950-е

Година	Добитник	Држава	Разлог
1950	Ото Паул Херман Дилс	Западна Немачка	„за откриће и развој синтезе диена. Дилс-Алдерова реакција."
	Курт Алдер
1951	Едвин Матисон Макмилан	Сједињене Америчке Државе	„за открића у хемији трансуранијумских елемената"
	Глен Теодор Сиборг
1952	Арчер Џон Портер Мартин	Уједињено Краљевство	„за откриће партиционе хроматографије"
	Ричард Лоренс Милингтон Синг
1953	Херман Штаудингер	Западна Немачка	„за открића на пољу хемије макромолекула”
1954	Лајнус Карл Полинг	Сједињене Америчке Државе	„за истраживања природе хемијске везе"
1955	Винсент ду Винјо	Сједињене Америчке Државе	„за рад на једињењима сумпора, посебно због прве синтезе полипептидног хормона”
1956	сер Сирил Норман Хиншелвуд	Уједињено Краљевство	„за истраживања механизма хемијских реакција”
	Николај Николајевич Семјонов	СССР
1957	сер Александар Тод	Уједињено Краљевство	„за рад на нуклеотидима и нуклеотидним коензимима”
1958	Фредерик Сангер	Уједињено Краљевство	„за рад на структури протеина, посебно инсулина”
1959	Јарослав Хејровски	Чехословачка	„за откриће и развој поларографских метода анализе”

1960-е

Нобелова награда за хемију, 1960-е

Година	Добитник	Држава	Разлог
1960	Вилард Френк Либи	Сједињене Америчке Државе	„за методу коришћења угљеника-14 за одређивање старости”
1961	Мелвин Калвин	Сједињене Америчке Државе	„за истраживање усвајања угљеник диоксида у биљкама”
1962	Макс Фердинанд Перуц	Уједињено Краљевство	„за истраживања структуре глобуларних протеина”
	Џон Каудери Кендру
1963	Калр Зиглер	Западна Немачка	„за открића у вези виших полимера”
	Ђулио Ната	Италија
1964	Дороти Кроуфут Хоџкин	Уједињено Краљевство	„за утврђивање техникама X-зрака структура важних биохемијских супстанци”
1965	Роберт Бернс Вудвард	Сједињене Америчке Државе	„за достигнућа у органској синтези”
1966	Роберт Сандерсон Маликен	Сједињене Америчке Државе	„за рад у вези хемијских веза и електронске структуре молекула”
1967	Манфред Ајген	Западна Немачка	„за истраживања екстремно брзих хемијских реакција”
	Роналд Џорџ Рејфорд Нориш	Уједињено Краљевство
	Џорџ Портер
1968	Ларс Онсагер	Сједињене Америчке ДржавеНорвешка	„за откриће реципрочних односа који носе његово име”
1969	Дерек Харолд Ричард Бартон	Сједињене Америчке Државе	„за доприносе развоју концепта конформације”
	Од Хасел	Норвешка

1970-е

Нобелова награда за хемију, 1970-е

Година	Добитник	Држава	Разлог
1970	Луис Ф. Лелоир	Аргентина	„за откриће шећерних нуклеотида и њихове улоге у биосинтези угљених хидрата”
1971	Герхард Херцберг	Канада Западна Немачка	„за доприносе електронској структури и геометрији молекула, посебно слободних радикала”
1972	Кристијан Б. Анфинсен	Сједињене Америчке Државе	„за рад на рибонуклеази"
	Станфорд Мур		„за доприносе разумевању везе између хемијске структуре и каталитичке активности молекула рибонуклеазе”
	Вилијам Стајн
1973	Ернст Ото Фишер	Западна Немачка	„за рад на хемији органометалних једињења"
	Џефри Вилкинсон	Уједињено Краљевство
1974	Пол Џ. Флори	Сједињене Америчке Државе	„за целокупни рад, и теоретски и експериментални, на пољу физичке хемије макромолекула”
1975	сер Џон Воркап Корнфорт	АустралијаУједињено Краљевство	„за рад на стереохемији ензимски катализованих реакција”
	Владимир Прелог	СФРЈШвајцарска	„за истраживања стереохемије органских молекула и реакција”
1976	Вилијам Нан Липском	Сједињене Америчке Државе	„за истраживања структуре борана”
1977	Иља Пригогин	Белгија	„за доприносе неравнотежној термодинамици”
1978	Питер Д. Мичел	Уједињено Краљевство	„за формулацију хемиосмотске теорије"
1979	Херберт Си Браун	Сједињене Америчке Државе	„за развој коришћења једињења која садрже бор и фосфор, респективно, као реагенаса у органској синтези”
	Џорџ Витиг	Немачка

1980-е

Нобелова награда за хемију, 1980-е

Година	Добитник	Држава	Разлог
1980	Пол Берг	Сједињене Америчке Државе	„за целокупна истраживања биохемије нуклеинских киселина, са посебном пажњом на рекомбинантну-ДНК”
	Волтер Гилберт		„за доприносе у вези са одређивањем секвенце база у нуклеинским киселинама”
	Фредерик Сангер	Уједињено Краљевство
1981	Кеничи Фукуи	Јапан	„за теорије у вези са током хемијских реакција”
	Роалд Хофман	Сједињене Америчке Државе Пољска
1982	Арон Клуг	Уједињено Краљевство	„за развој кристалографске електронске микроскопије”
1983	Хенри Тауб	Сједињене Америчке Државе	„за истраживање механизама реакција са преносом електрона”
1984	Роберт Брус Мерифилд	Сједињене Америчке Државе	„за развој методологије за хемијску синтезу на чврстој подлози”
1985	Херберт А. Хауптман	Сједињене Америчке Државе	„за достигнућа у развоју директних метода за одређивање кристалних структура”
	Џером Карл
1986	Дадли Р. Хершбак	Сједињене Америчке Државе	„за доприносе у вези са динамиком хемијских елементарних процеса”
	Јуан Т. Ли	Сједињене Америчке Државе Република Кина
	Џон К. Полањи	Канада Мађарска
1987	Доналд Џ. Крам	Сједињене Америчке Државе	„за развој и коришћење молекула са структурно специфичним интеракцијама велике селективности”
	Жан-Мари Лен	Француска
	Чарлс Џ. Педерсен	Сједињене Америчке Државе
1988	Јохан Дајзенхофер	Западна Немачка	„за одређивање тродимензионалне структуре фотосинтезног реакционог центра”
	Роберт Хубер
	Хартмут Михел
1989	Сидни Алтман	Канада Сједињене Америчке Државе	„за откриће каталитичких својстава РНК”
	Томас Р. Чек	Сједињене Америчке Државе

1990-е

Нобелова награда из хемије, 1990-е

Година	Добитник	Држава	Разлог
1990	Елајас Џејмс Кори	Сједињене Америчке Државе	„за развој теорије и методологије органске синтезе”
1991	Рихард Р. Ернст	Швајцарска	„за доприносе развоју нуклеарно магнетно резонантне (НМР) спектроскопије високог разлагања”
1992	Рудолф А. Маркус	Сједињене Америчке Државе Канада	„за доприносе теорији реакција преноса електрона у хемијским системима”
1993	Кари Б. Малис	Сједињене Америчке Државе	„за допринос развоју полимеразне ланчане реакције"
	Мајкл Смит	Канада	„за допринос развоју мутагенезе засноване на олигонуклеотидима и њеном развоју за испитивање протеина”
1994	Џорџ А. Ола	Сједињене Америчке Државе Мађарска	„за допринос хемији угљеничног катјона”
1995	Паул Ј. Круцен	Холандија	„за рад на атмосферској хемији, посебно у вези са стварањем и разградњом озона”
	Марио Х. Молина	Мексико
	Ф. Шервуд Роуланд	Сједињене Америчке Државе
1996	Роберт Керл	Сједињене Америчке Државе	„за откриће фулерена"
	сер Харолд Крото	Уједињено Краљевство
	Ричард Смоли	Сједињене Америчке Државе
1997	Пол Д. Бојер	Сједињене Америчке Државе	„за расветљавање ензимских механизама у синтези аденозин трифосфата”
	Џон Е. Вокер	Уједињено Краљевство
	Јенс К. Скоу	Данска	„за откриће јон транспортног ензима, Na+K+-ATРаза"
1998	Волтер Кон	Сједињене Америчке Државе	„за развој функционалне теорије густина"
	Џон А. Попл	Уједињено Краљевство	„за развој рачунарских метода у квантној хемији"
1999	Ахмед Зеваил	Сједињене Америчке Државе Египат	„за истраживања прелазних стања хемијских реакција помоћу фемтосекундне спектроскопије"

2000-е

Нобелова награда за хемију, 2000-е

Година	Добитник	Држава	Разлог
2000	Алан Џ. Хигер	Сједињене Америчке Државе	„за откриће и развој проводних полимера”
	Алан Џ. Макдајармид	Сједињене Америчке Државе Нови Зеланд
	Хидеки Ширакава	Јапан
2001	Вилијам С. Ноулс	Сједињене Америчке Државе	„за рад на хирално катализованим хидрогенационим реакцијама”
	Рјоџи Нојори	Јапан
	К. Бари Шарплес	Сједињене Америчке Државе	„за рад на хирално катализованим оксидативним реакцијама”
2002	Џон Б. Фен	Сједињене Америчке Државе	„за развој методе мекане десорпционе јонизације за масено-спектрометријску анализу биолошких макромолекула”
	Коичи Танака	Јапан
	Курт Витрих	Швајцарска	„за развој нуклеарно магнетно резонантне спектроскопије за одређивање тродимензионалне структуре биолошких макромолекула у раствору”
2003	Питер Агри	Сједињене Америчке Државе	„за проналазак канала воде у ћелијским мембранама”
	Родерик Макинон		„за структурна и менанистичка испитивања јонских канала у ћелијским мембранама”
2004	Арон Чихановер	Израел	„за откриће убиквитином посредоване разградње протеина”
	Аврам Хершко
	Ирвин Роуз	Сједињене Америчке Државе
2005	Ив Шовен	Француска	„за развој методе метатезе у органској синтези”
	Роберт Грабс	Сједињене Америчке Државе
	Ричард Шрок
2006	Роџер Д. Корнберг	Сједињене Америчке Државе	„за истраживање молекуларне основе еукариотске транскрипције”
2007	Герхард Ертл	Немачка	„за истраживање хемијских процеса на чврстим површинама”
2008	Осаму Шимомура	Јапан	„за откриће и развој зеленог флуоресцентног протеина”
	Мартин Чалфи	Сједињене Америчке Државе
	Роџер Чен
2009	Венкатраман Рамакришнан	Сједињене Америчке Државе Индија Уједињено Краљевство	„за студије структуре и функције рибозома”
	Томас Стајц	Сједињене Америчке Државе
	Ада Јонат	Израел

2010-е

Нобелова награда за хемију, 2010-е

Година	Добитник	Држава	Разлог
2010	Ричард Хек	Сједињене Америчке Државе	„због рада на стварању нових органских једињења уз коришћење паладијума као катализатора”
	Еј-ичи Негиши	Јапан
	Акира Сузуки
2011	Данијел Шехтман	Израел	„за откриће квазикристала”
2012	Роберт Лефковиц	Сједињене Америчке Државе	„за проучавање Г протеин спрегнутих рецептора”
	Брајан Кобилка
2013	Мартин Карплус	Сједињене Америчке Државе Аустрија	„за рад на развоју модела комплексних хемијских система”
	Мајкл Левит	Сједињене Америчке Државе Уједињено Краљевство Израел
	Аријех Варшел	Сједињене Америчке Државе Израел
2014	Ерик Бециг	Сједињене Америчке Државе	„за унапређење резолуције модерних микроскопа”
	Штефан Хел	Немачка Румунија
	Вилијам Мернер	Сједињене Америчке Државе
2015	Томас Линдал	Шведска Уједињено Краљевство	„за механистичке студије о обнови ДНК”
	Пол Модрич	Сједињене Америчке Државе
	Азиз Санкар	Сједињене Америчке Државе Турска
2016	Жан-Пјер Соваж	Француска	„за дизајн и синтезу молекуларних машина”
	Фрејзер Стодарт	Уједињено Краљевство Сједињене Америчке Државе
	Бен Феринга	Холандија
2017	Жак Дибоше	Швајцарска	„за развој криоелектронске микроскопије за високорезолуцијско одређивање структуре биомолекула у једињењу”
	Јоахим Франк	Немачка Сједињене Америчке Државе
	Ричард Хендерсон	Уједињено Краљевство
2018	Френсис Арнолд	Сједињене Америчке Државе	"за истраживања везана за измену својстава протеина како би се користили у терапеутске и индустријске сврхе"
	Џорџ Смит
	Грег Винтер	Уједињено Краљевство

Спољашње везе

• http://www.nobel.se/chemistry/laureates/index.html
• Временска линија добитника Нобелове награде
• Добитници Нобелове награде за хемију