15. јун
15. јун (15.6.) је 166. дан године по грегоријанском календару (167. у преступној години). До краја године има још 199 дана.
Догађаји
јун | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | |||||
3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
- 1215 — Енглески краљ Јован без Земље је својим печатом потврдио Велику повељу слободе (лат. Magna Carta Libertatum).
- 1389 — Косовска битка (по Јулијанском календару)
- 1520 — Папа Лав X екскомуницирао је Мартина Лутера булом у којој је осудио као јерес Лутерове тезе о индулгенцијама, о догмама и уређењу католичке цркве. Идеје о реформи цркве систематизоване у 95 теза Лутер је 1517. приковао на врата Дворске цркве у Витембергу, означивши почетак раскола католичке Европе.
- 1648 — Маргарет Џоунс је обешена у Бостону због оптужбе за вештичарство у првом таквом погубљењу у Колонији Масачусетског залива.
- 1752 — Бенџамин Френклин доказује да је муња у ствари електрицитет (традиционални датум, прави датум непознат).
- 1775 — Џорџ Вашингтон је именован за врховног заповедника Континенталне војске у Америчком рату за независност.
- 1776 — Делавер је гласао да суспендује власт британске круне и да се званично одвоји од Пенсилваније.
- 1836 — Арканзас је примљен у Унију као 25. савезна држава САД.
- 1846 — Орегонски споразум је утврдио 49. паралелу као границу између САД и Канаде, од Стеновитих планина до мореуза Хуан де Фука.
- 1862 — На Чукур-чесми у Београду турски војник убио српског дечака што је изазвало сукобе у граду. Турци су потом са београдске тврђаве, где је био смештен њихов гарнизон, бомбардовали Београд.
- 1903 — Након убиства Александра Обреновића у Мајском преврату, Скупштина Србије изабрала је Петра Карађорђевића за краља Србије. Током његове владавине учвршћен је парламентаризам и убрзан привредни и културни развој земље. Повукао се с власти 22. јуна 1914, а краљевска овлашћења добио је његов други син Александар.
- 1904 — Више од хиљаду људи, већином жена и деце, погинуло близу Њујорка у пожару који је захватио брод „Генерал Слокам“.
- 1907 — Почела Друга хашка мировна конференција, на којој су 44 државе, укључујући Србију и Црну Гору, усвојиле 13 конвенција о законима и обичајима ратовања („Хашке конвенције“). Четвртом конвенцијом основан је Стални арбитражни суд у Хагу.
- 1919 — Енглески пилоти Артур Браун и Џон Олкок окончали су први директни лет преко Атлантика.
- 1920 — Италијански инжењер, један од оснивача бежичне телеграфије Гуљелмо Маркони емитовао је у Енглеској први музички радио пренос у живо. Била је то музичка нумера чувене аустралијске оперске певачице Нели Мелба (Неллие).
- 1924 — Амерички Индијанци бивају проглашени грађанима САД.
- 1940 — Немачке трупе пробиле Мажино линију код Седана. Систем утврђења дугачак 360 km који су Французи изградили дуж границе према Немачкој између два светска рата, сматран је ремек делом грађевинарства и фортификације.
- 1954 — У Базелу формирана УЕФА.
- 1969 — Након повлачења Шарла де Гола с политичке сцене, за председника Француске изабран је Жорж Помпиду.
- 1975 — Кошаркаши Југославије постали су шампиони Европе победом над репрезентацијом СССР у Београду.
- 1977 — Адолфо Суарес и његова коалиција Демократског центра победили су на првим слободним изборима у Шпанији након смрти Франциска Франка који је диктаторски владао од 1939.
- 1982 — Предајом аргентинских снага Британцима на Фокландским острвима окончан је Фокландски рат у којем је погинуло око 1000 људи.
- 1988 — Пакистански председник Зија ул Хак објавио је да ће исламско шеријатско право постати врховни закон у Пакистану.
- 1992 —
- Српски књижевник Добрица Ћосић изабран за првог председника СР Југославије. За првог премијера новоформиране државе претходног дана изабран је амерички бизнисмен српског порекла Милан Панић.
- Парламент Јапана, први пут од Другог светског рата, одобрио ангажовање јапанских војника у иностранству.
- 1994 — Израел и Ватикан успоставили су пуне дипломатске односе, потврђујући договор о међусобном признању и помирењу након вековних сукобљавања Јевреја и римокатолика.
- 1995 — Савет безбедности УН усвојио резолуцију о проширењу снага УН у Босни трупама за брза дејства, састављених од 12.000 француских, британских и холандских војника. Русија и Кина су се уздржале од гласања.
- 2000 —
- У покушају атентата у Будви лакше рањен Вук Драшковић, лидер Српског покрета обнове, у то време једне од највећих опозиционих политичких странака у Србији.
- Римско-католички бискуп, Аугустин Мисаго, оптужен за саучесништво у масакру више од пола милиона становника Руанде 1994. и геноцид, ослобођен је оптужби и пуштен на слободу.
- 2001 —
- Крај Петровог Села код места Кладово откривена је масовна гробница у којој је закопано око 30 тела за која се претпоставља да су жртве рата на Косову у првој половини 1999.
- Шангајска петорка - Кина, Русија, Казахстан, Киргистан и Таџикистан су након пријема Узбекистана у чланство преименовали своју организацију у Шангајска Организација за сарадњу (СЦО), регионалну организацију за борбу против исламског милитаризма.
- 2003 — Ватерполо репрезентација Србије и Црне Горе освојила је златну медаљу на Европском првенству у Словенији.
Рођења
- 1843 — Едвард Хагеруп Григ, норвешки композитор, пијаниста и диригент. († 1907)
- 1850 — Ђорђе Вајферт, српски привредник. († 1937)
- 1867 — Иван Грохар словеначки сликар. († 1911)
- 1882 — Јон Антонеску, румунски генерал и државник. († 1946)
- 1886 — Хавријил Костељник, русински писац. († 1948)
- 1900 — Владислав С. Рибникар, новинар, учесник НОР-а и директор „Политике“ и ТАНЈУГ-а. († 1955)
- 1902 — Ерик Ериксон, немачки психоаналитичар .(† 1994)
- 1914 — Јуриј Андропов, руски политичар. († 1984)
- 1927 — Хуго Прат, италијански цртач стрипова Корто Малтезе. († 1995)
- 1933 — Мухамед-Али Раджаи, ирански политичар. († 1981)
- 1946 — Демис Русос, грчки певач. († 2015)
- 1950 — Иван Голац, бивши југословенски и српски фудбалер и фудбалски тренер.
- 1952 — Љиљана Стјепановић, српска глумица.
- 1953 — Славољуб Муслин, српски фудбалер и фудбалски тренер.
- 1954 — Џејмс Белуши, амерички глумац.
- 1963 — Хелен Хант, америчка глумица.
- 1964 — Кортни Кокс, америчка глумица, филмска продуценткиња и режисерка.
- 1964 — Михаел Лаудруп, дански фудбалер и фудбалски тренер.
- 1969 — Оливер Кан, немачки фудбалски голман.
- 1969 — Седрик Пиолин, француски тенисер.
- 1970 — Душан Поповић, српски ватерполиста и ватерполо тренер. († 2011)
- 1970 — Жан Табак, хрватски кошаркаш и кошаркашки тренер.
- 1971 — Ненад Сакић, српски фудбалер и фудбалски тренер.
- 1973 — Грег Вон, амерички глумац.
- 1982 — Душан Анђелковић, српски фудбалер.
- 1986 — Стоја, америчка порно глумица српског порекла.
- 1992 — Дафне Шиперс, холандска атлетичарка.
- 1992 — Мохамед Салах, египатски фудбалер.
- 1994 — Невена Божовић, српска певачица.
- 1994 — Доминик Мавра, хрватски кошаркаш.
Смрти
- 923 — Робер I Француски, краљ Француске. (* 866)
- 1341 — Андроник III Палеолог, византијски цар. (* 1297)
- 1383 — Јован VI Кантакузин, византијски цар. (* 1292)
- 1467 — Филип III од Бургундије, оснивач Бургундије. (* 1396)
- 1993 — Џејмс Хант, енглески возач формуле 1. (* 1947)
- 1995 — Џон Винсент Атанасов, пионир рачунарства. (* 1903)
- 1996 — Ела Фицџералд, америчка певачица. (* 1917)
- 2010 — Беким Фехмију, југословенски и српски глумац. (* 1936)
- 2013 — Кенет Г. Вилсон, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику. (* 1936)
- 2016 — Милорад Мандић, српски глумац. (* 1961)
Празници и дани сећања
- Српска православна црква слави: