3. јун
3. јун (3.6.) је 154. дан године по грегоријанском календару (155. у преступној години). До краја године има још 211 дана.
Догађаји
јун | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | |||||
3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
- 350 — Непотијан, Константинов сестрић, подигао је у Риму неуспешну узурпацију против владара западног дела Римског царства Магненција.
- 1098 — После петомесечне опсаде, крсташи су у Првом крсташком рату заузели град Антиохију.
- 1818 — Завршен је последњи британски рат против Марата, чиме је Британија стекла превласт у Индији.
- 1837 — Успостављени дипломатски односи између Велике Британије и Кнежевине Србије: Кнез Милош Обреновић у Крагујевцу примио акредитивно писмо првог британског конзула пуковника Хоџиза.
- 1889 — Краљевина Србија преузела је од француског концесионара управљање својом железницом.
- 1896 — У Москви је потписан уговор Русије и Кине о ненападању у наредних 15 година, а Кина је одобрила Русији да користи железницу у северној Манџурији.
- 1940 — Окончана је евакуација савезничких снага из Француске у Другом светском рату. Из луке Денкерк бродовима је евакуисано више од 337.000 британских, француских и белгијских војника.
- 1941 — Почео Невесињски јунски устанак.
- 1951 — Основано Удружење српских писаца у иностранству (Association of Serbian Writers Abroad, ASWA)
- 1959 — Сингапур је проглашен аутономном државом у саставу Комонвелта, у којој су Британци задржали ресоре одбране и иностраних послова.
- 1965 — Амерички астронаут Едвард Вајт изашао је из свемирског брода "Џемини 4" и тако постао први Американац који је „шетао“ космосом, три и по месеца после руског космонаута Алексеја Леонова.
- 1968 — У Београду, а потом и у другим универзитетским центрима у Југославији, почеле су студентске демонстрације, прве у комунистичкој Југославији. Протест против привилегија комунистичких функционера, незапослености и угрожавања основних демократских права прекинут је после седам дана након што се студентима преко ТВ Београд обратио председник СФРЈ Јосип Броз Тито, који је подржао студенте и обећао им брже решавање друштвених проблема.
- 1973 — Совјетски суперсонични авион "Тупољев 144" срушио се у близини Париза током ваздухопловне изложбе. Погинуло је свих шест чланова посаде и седам француских сељака.
- 1989 — У експлозији гасовода на Трансибирској железници дигнута су у ваздух два путничка воза. Погинуло је 575 људи, а око 600 је рањено.
- 1995 — Министри одбране НАТО-а и ЕУ донели су одлуку о стварању Снага за брзо реаговање у Босни, које ће штити мировне трупе УН од напада Срба из Републике Српске.
- 1998 — Брзи воз Интерсити експреса је излетео са шина између Хановера и Хамбурга, усмртвиши 101 особу.
- 1999 —
- Председник СР Југославије Слободан Милошевић прихватио је мировни план САД, ЕУ и Русије, који су у Београд донели фински и руски посредници Марти Ахтисари и Виктор Черномирдин. План, који је подразумевао долазак међународних снага на Косово, био је услов за престанак ваздушних напада НАТО-а на Југославију.
- Сазвано је заседање новог парламента Нигерије, чиме је после више од 15 година окончана владавина војним декретима у најмногољуднијој афричкој земљи.
- 2004 — У Специјалном суду у Сијера Леонеу почело је суђење одговорнима за злочине током грађанског рата у тој земљи у коме је страдало око 200 људи. Тај суд основан је две године раније.
- 2006 — Скупштина Црне Горе је прогласила независност и од тада Србија и Црна Гора више не постоји.
Рођења
- 1808 — Џеферсон Дејвис, амерички државник. († 1889)
- 1886 — Коста Новаковић, српски политичар и публициста. († 1938)
- 1911 — Луис Волтер Алварез, амерички физичар. († 1988)
- 1926 — Ален Гинзберг, амерички писац. († 1997)
- 1906 — Жозефина Бекер, француска певачица и играчица америчког порекла. († 1975)
- 1943 — Били Канингем, амерички кошаркаш и тренер.
- 1963 — Аница Добра, српска глумица.
- 1971 — Луиђи ди Бјађо, италијански фудбалер.
- 1974 — Дејан Стојановић Кепа, бубњар групе Смак
- 1974 — Сергеј Ребров, украјински фудбалер.
- 1977 — Крис, бразилски фудбалер.
- 1979 — Мато Неретљак, хрватски фудбалер.
- 1980 — Амаури, бразилско-италијански фудбалер.
- 1982 — Јелена Исинбајева, руска атлетичарка.
- 1985 — Лукаш Пишчек, пољски фудбалер.
- 1986 — Рафаел Надал, шпански тенисер.
- 1986 — Ал Хорфорд, кошаркаш из Домиканске Републике.
- 1992 — Марио Геце, немачки фудбалер.
- 1993 — Ото Портер, амерички кошаркаш.
Смрти
- 1395 — Јован Шишман, бугарски цар.
- 1657 — Вилијам Харви, енглески лекар. (* 1578)
- 1822 — Рене Жист Аиј, француски минераолог. (* 1743)
- 1875 — Жорж Бизе, француски композитор, аутор опере „Кармен“. (* 1838)
- 1899 — Јохан Штраус Млађи, аустријски диригент и композитор оперета и валцера. (* 1825)
- 1904 — Јован Јовановић Змај, српски песник. (* 1833)
- 1924 — Франц Кафка, аустријски писац. (* 1883)
- 1963 — Папа Јован XXIII, поглавар римокатоличке цркве од 1958, протагонист реформе католичке цркве. (* 1881)
- 1989 — Ајатолах Рухолах Хомеини, ирански верски вођа. (* 1902)
- 2001 — Ентони Квин, мексичко-амерички глумац. (* 1915)
- 2016 — Мухамед Али, амерички боксер. (* 1942)
- 2019 — Јурица Јерковић, југословенски фудбалер. (* 1950)
Празници и дани сећања
- Српска православна црква слави: