Samocenzura
Samocenzura je čin cenzure ili prikrivanja sopstvenog diskursa. Ovo se radi iz straha ili poštovanja prema senzibilitetu ili preferencijama (stvarnim ili zapaženim) drugih i bez otvorenog pritiska bilo koje određene strane ili institucije vlasti. Samocenzuru često praktikuju filmski producenti, filmski reditelji, izdavači, voditelji vesti, novinari, muzičari i druge vrste autora, uključujući pojedince koji koriste društvene medije.
Član 19. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima garantuje slobodu govora od svih oblika cenzure. U članu 19 izričito se navodi da „svako ima pravo na slobodu mišljenja i izražavanja; ovo pravo uključuje slobodu mišljenja bez mešanja i da traži, prima i prenosi informacije i ideje putem bilo kog medija i bez obzira na granice.“[1]
Praksa samocenzure, kao i sama cenzura, ima dugu istoriju.[2][3][4]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ University of Salzburg, Journalism Self-Censorship, Global Self-Censorship Struggles: Lebanon, Mexico, China, Hong Kong and Slovakia Архивирано децембар 9, 2014 на сајту Wayback Machine
- ^ Baltussen, Han; Davis, Peter J. (2015-07-27). The Art of Veiled Speech: Self-Censorship from Aristophanes to Hobbes (на језику: енглески). University of Pennsylvania Press. ISBN 978-0-8122-9163-6.
- ^ Baltussen, Han; Davis, Peter J. (2015-07-27). The Art of Veiled Speech: Self-Censorship from Aristophanes to Hobbes (на језику: енглески). University of Pennsylvania Press. ISBN 978-0-8122-9163-6.
- ^ Richard L. Williams (2016). „Censorship and Self-censorship in Late Sixteenth-century English Book Illustration”. Ур.: Michael Hunter. Printed Images in Early Modern Britain Essays in Interpretation (на језику: енглески). Routledge. ISBN 978-1-315-24604-8. doi:10.4324/9781315246048.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
Mediji vezani za članak Samocenzura na Vikimedijinoj ostavi
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
