Карловачка гимназија
| Карловачка гимназија | |
|---|---|
 | |
 Карловачка гимназија | |
| Тип | филолошка гимназија |
| Основана | 1791. |
| Локација | Трг Бранка Радичевића бр. 2 Сремски Карловци |
| Држава |  Србија |
| Директор | Бранко Стојков |
| Смерови |
|
| Веб-сајт | www |
Карловачка гимназија, основана као Гимназија у Срба (званично Илирска гимназија), најстарија је српска гимназија, почела је са радом 1791. године, у Сремским Карловцима.
Главни иницијатори и финансијери су били митрополит Стеван Стратимировић и трговац Димитрије Анастасијевић Сабов, који је издвојио замашну суму новца (20.000 форинти) за изградњу школе.
Историја
[уреди | уреди извор]
Гимназија је почела са радом 1. новембра 1791. године и имала је шест разреда, четири нижа („граматика“), и два виша („хуманиора“). Наставни језик је био латински, а учили су се немачки, историја, земљопис, природне науке, антропологија, римске старине, физика, логика и моралка. Касније је уведен и грчки језик. 1852. године додати су седми и осми разред („философија”).[1]
Први директор је био Јохан (Јован) Грос, Словак који је докторирао у Јени, а следећи Андреј Волни, такође Словак. Следећи директор био је Георгије Карло Руми, а од 1821. године Павле Магда.[2]
Данашња зграда је саграђена 1891. године по пројекту Јулијуса Партоша, мађарског архитекте. Када је саграђена, уједно је била и Патријаршијски двор и сматрана је најрепрезентативнијом српском грађевином у Војводини.
Школа има веома вредну библиотеку за историју Срба у Мађарској. Данас је у овој згради филолошка гимназија.
У склопу гимназије налази се Волнијев хербаријум с краја 18. века, најстарија хербарска збирка на Балкану.[3][4][5]
Смерови
[уреди | уреди извор]У школи постоје три смера, а то су класични језици, савремени језици и специјализован смер за историју и географију. Класични језици у току четири године изучавају латински и старогрчки као главне језике, али похађајући и наставу енглеског, као трећег и обавезног језика. Савремени језици пружају читав низ језика од којих се ученици опредељују за два и по жељи могу да уче друге језике факултативно (арапски, грчки, старословенски, француски, руски, итд.). Трећи и обавезни им је латински језик. Ученици на смеру за историју и географију уче ова два предмета на напредном нивоу уз учење енглеског као првог страног језика, за други страни језик ученици бирају онај који су учили у основној школи, док латински уче у првој и другој години. Током све четири године школовања сваки ученик гимназије мора да учи енглески.
Књижевна олимпијада
[уреди | уреди извор]Карловачка гимназија је прва српска гимназија. Стога је Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије у сарадњи са Друштвом за српски језик и књижевност Србије 11. и 12. маја 2013. баш у њој организовало републичко такмичење Књижевна олимпијада за ученике седмог и осмог разреда основних школа и гимназија из државе.[6] Ученици треће и четврте године средњих школа који су освојили једно од прва три места ослобођени су полагања испита из ове области приликом уписа на Филолошки факултет Универзитета у Београду и признаје им се да су постигли максималан број бодова.
Бивши ђаци
[уреди | уреди извор]
- Сима Милутиновић Сарајлија
- Димитрије Давидовић
- Георгије Магарашевић
- Милован Видаковић
- Георгије Магарашевић
- Бранко Радичевић
- Јован Стерија Поповић
- Јосиф Рајачић
- Стеван Шупљикац
- Јован Суботић
- Димитрије Руварац
- Иларион Руварац
- Јован Живановић
- Манојло Грбић
- Васа Стајић
- Миодраг Грбић
- Слободан Бајић Паја
- Борислав Михајловић Михиз
- Вида Огњеновић
- Дејан Медаковић
- Стјепан Седер
- Ото Хорват
- Горан Шушљик
- Слободан Тркуља
- Ничке 3000[7][8]
- Кумела[8][9]
Комбинације језика
[уреди | уреди извор]- енглески — немачки
- енглески — француски
- енглески — руски
- руски — енглески
- немачки — енглески
- шпански — енглески
- италијански — енглески
- кинески — енглески
- норвешки — енглески
- јапански — енглески
- старогрчки — латински — енглески
Галерија
[уреди | уреди извор]
-
Карловачка гимназија -
Башта Карловачке гимназије -
Карловачка гимназија -
Карловачка гимназија
- Унутрашњост Гимназије
-
Карловачка гимназија -
Свечана сала -
Унутрашњост Гимназије -
Зграда српске православне велике гимназије
- Библиотека
-
Библиотека -
Вредне књиге које се чувају у Библиотеци гимназије -
Библиотека Карловачке гимназије -
Библиотека -
Библиотека Карловачке гимназије -
Библиотека Карловачке гимназије
.jpg)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Историјат на званичном сајту школе.
- ^ Историја Матице српске, I део, 1826-1864, Живан Милисавац, 1986, Матица српска
- ^ Нови Сад: Нови живот најстаријег хербаријума у региону (Б92, 24. мај 2017)
- ^ „Кућа умних и учених Срба=Politika Magazin”. 1251. септембар 2021: 28.
- ^ „Историјат” (на језику: енглески). Приступљено 2023-02-02.
- ^ „Такмичења”. Друштво за српски језик и књижевност Србије. Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г. Приступљено 24. 5. 2013.
- ^ Klinika Highlights (25. 12. 2019). „Kumela, Yasserstain i Joca su išli u isti razred *confirmed*”. Јутјуб. Приступљено 2. 4. 2022.
- ^ а б Klinika (11. januar 2020). „Joca & Nidža Show s02e09 - Kumela, Rim Kim, Andrej Cvejanov, Ćelava”. Jutjub. Приступљено 2. april 2022.
- ^ Klinika Highlights (25. 12. 2019). „Kumela, Yasserstain i Joca su išli u isti razred *confirmed*”. Јутјуб. Приступљено 2. 4. 2022.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Непокретна културна добра на подручју општине Сремски Карловци | ||
|---|---|---|
| Споменици културе |
|  |
| Знаменита места | ||
| Просторне културне- историјске целине | ||
| ||
