Пређи на садржај

Пахомије Логофет

С Википедије, слободне енциклопедије
Пахомије Логотет
Датум рођења15. век
Место рођењаСрбија
Датум смрти1484.
Место смртиВелика московска кнежевина

Пахомије Логотет (15 век, Србија — 1484) назван и Пахомије Србин[1] (рус. Пахомий Серб) био је проповедник, јеромонах и хагиограф у Русији

Биографија

[уреди | уреди извор]

Српски свештеномонах Пахомије, прозван Логотет[2] (што значи "секретар" - византијски и српски царски, или црквени[3]) или ређе Логофет[4] дошао је у Русију са Св. Горе средином 15. века. Био је позван да прегледа стара и састави нова житија. Дошао је у Велики Новгород 1438. (или 1460?)[5] године, где по заповести новгородског архиепископа Јоне, Пахомије саставља многе црквене каноне.[6] Био је он "красноречиви[7] сачинилац животописа руских светаца и канона у част њихову".[8]. Колико се зна, написао је 35 списа: 18 служби и канона светитељима, 9 житија (биографија), 4 похвална слова и 3 приче о светитељима. Први Пахомијев књижевни рад у Русији био је опис живота Никона (— 1426), ученика Сергија Радоњешког. Током 1443. и 1445. године радио је у Св. Троицкој Лаври на преписивању књига. Описао је отварање гроба Св. Алексија митрополита (1448) и саставио му је службу, а 1458. године и биографију.

Скоро у исто време извршио је ревизију житија Сергија Радоњешког. Године 1462, по жељи великога кнеза Василија Васиљевича, скупљао је грађу за Житије Кирила Белозерског.[9] Похвално слово о преносу мошти Св. Петра, митрополита, (1472) а саставио је и канон томе светитељу. Такође, и канон Св. Јони, митрополиту дело је Пахомија Логофета.

Нешто касније, по жељи пермског епископа Филотеја, саставио је канон Св. Стефану Пермском. У Великом Новгороду је описао чудо Варлаама Хутинског, које се десило 1460. године. Затим је описао цео живот Варлаамов, па живот велике кнегиње Олге, преподобног Саве Вишерског и Јефтимија, архиепископа новгородског. Једно од најбољих његових дела је биографија Кирила Бјелоозерског, која је основана на поузданим историјским подацима и одликује се богатством садржаја.

Похвална слова Пахомија Логофета се одликују нарочито топлином осећаја према лицу о коме пише. Осим тога, Пахомије Србин је одлично познавао Свето писмо и црквену историју, познавао је велике византијске проповеднике и стога је уносио доста речитости и говорничких украса у своје саставе. Пахомије Логофет се сматра и састављачем првог Хронографа.[10]

Дела

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Стражилово", Нови Сад 1886.
  2. ^ "Српски сион", Карловци 23. август 1898.
  3. ^ Милан Убавкић: "Историја Срба", Београд 1880.
  4. ^ "Коло", Београд 1. април 1944.
  5. ^ "Сион", Београд 31. јануар 1875.
  6. ^ "Српски сион", Карловци 19. јануар 1897.
  7. ^ "Сион", Београд 24. децембар 1874.
  8. ^ "Отаџбина", Београд 1. јануар 1889.
  9. ^ "Школски лист", Нови Сад 1868.
  10. ^ „Пахомије Логофет - published by Libertas111 on day 2,956 - page 1 of 1”. www.erepublik.com. Приступљено 2023-02-01. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • И. Некрасов, Пахомиј Серб, писатељ 15. века (1871), српски превод у Гласу Истине, (1886—1887).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пахомије_Логофет&oldid=26218597”