Češka Republika

Iz projekta Википедија

„Češka“ preusmerava ovde. Za ostale upotrebe pogledajte Češka (višeznačna odrednica).

Koordinate: 49° 45' 0" SG Š, 15° 44' 59" IGD

Češka Republika (ČR, Češka) (češki: Česká republika Audio:  slušaj, ČR, Česko) je kontinentalna država u srednjoj Evropi. Graniči se sa Poljskom na severu, Nemačkom na severozapadu i zapadu, Austrijom na jugu, i Slovačkom na istoku. Glavni i najveći grad je Prag (1,2 miliona stanovnika), važna turistička destinacija. Češka Republika sastoji se od istorijskih zemalja: Bohemske, Moravske, i češke Šleske; ovo trojstvo prisutno je i na državnom grbu. Članica je Evropske unije i Severnoatlantskog saveza (NATO).

Češko ministarstvo spoljnih poslova je 1993. saopštilo da se skraćeno ime Češka (češki: Česko) ima koristiti u svim prilikama izuzev zvaničnih dokumenata i punih imena vladinih institucija. Ovo emocionalno pitanje je međutim i dalje kontroverzno u samoj Češkoj Republici, a kraći naziv nije ušao u upotrebu ni u mnogim drugim svetskim jezicima.

Sadržaj 1 Istorija 2 Geografija 2.1 Administrativna podela 3 Politika 4 Ekonomija 5 Kultura 5.1 Popularna kultura 6 Vidi još 7 Spoljašnje veze

[uredi] Istorija

Za više informacija videti Češka istorija i Istorija Češke Republike.

O naseobinama na teritoriji Češke još oko 28.000 godina pre nove ere govori niz arheoloških nalaza. Od trećeg veka pre nove ere naseljavaju je Kelti, a od 1. veka i Germani. Sloveni su se na područje Češke doselili u 5. veku, a u 7. veku oformili Samovo carstvo. Godine 833.na području Moravske, Slovačke, severne Mađarske i zapadnog zakarpatskog kraja nastaje Velikomoravsko carstvo, koja vremenom raste i obuhvata i Češku (890–894), Šlesku, Lužice, Malopoljsku, i deo Mađarske. Velika Morava, od koje se Češka otcepila 894, nestala je pod udarom Mađara 907. godine.

Češka država se rađa u drugoj polovini 9. veka, kada je ustoličen prvi češki knez iz dinastije Pžemislovaca, Borivoj I. U 10. i 11. veku država se konsoliduje, pripaja Moravsku i postaje kraljevina. Češka kraljevina bila je značajna ekonomska i vojna sila, naročito za vreme poslednjih Pžemislovaca Pžemisla Otakara II i Vaclava II. Vrhunac, verovatno, predstavlja vreme vladavine moćnog Karla IV iz luksemburške dinastije. Međutim, husitski ratovi u 15. veku, i tridesetogodišnji rat u 17. veku imali su razarajući učinak.

[uredi] Geografija

Češka se može opisati kao valovita dolina okružena planinama. Jugozapadnu granicu Češke čini planina Češka Šumava, visine od 1.000 do 1.400 metara, na severozapadu to su Rudne gore (1.244 m). Na severu su planine Sudeti sa najvišim vrhom Češke Snežka (češki Sněžka) na 1.602 metra nadmorske visine, u delu zvanom Krkonoše.

Češka i Moravska su razdvojene niskim Češko-Moravskim gorjem (600-800 metara). Moravska se na istoku oslanja na planine Beskidi i Beli Karpati. Južnu granicu prema Austriji većim delom čini reka Taja.

U Češkoj izviru velike reke Laba i Vltava. Kroz Moravsku protiče reka Morava i izvire reka Odra. Sa planina Češke, vode se slivaju prema 3 mora: Severno, Baltičko i Crno. Češka je stoga evropska vododelnica.

Zemljište je vrlo plodno. U Češkoj se gaji dosta hmelja (poznata po proizvodnji piva), a u Moravskoj grožđa (proizvodnja vina).

Češka leži u umerenoj klimatskoj zoni. Prosečna godišnja temperatura iznosi 7,9°, uz blage zime (prosek za februar je 0,5°) i sveža leta (jun 18,6°C). Svih 12 meseci u godini su vlažni.

[uredi] Administrativna podela

Za više informacija pogledajte Češki regioni.

	Region	Glavni grad	Stanovništvo (2003)
	Glavni grad Prag	Prag	1.160.118
	Centralnočeški region	Prag	1.125.735
	Južnočeški region	Češke Budjejovice	624.778
	Plzenjski region	Plzenj	549.369
	Karlovarski region	Karlovi Vari	303.761
	Ustecki region	Usti nad Labom	819.442
	Liberecki region	Liberec	427.418
	Kralovehradecki region	Hradec Kralove	548.698
	Pardubički region	Pardubice	506.849
	Region Visočina	Jihlava	517.959
	Južnomoravski region	Brno	1.122.759
	Olomoucki region	Olomouc	637.401
	Zlinski region	Zlin	593.458
	Moravsko-Šleski region	Ostrava	1.264.347

[uredi] Politika

Češka Republika je parlamentarna demokratija. Šef države je predsednik. Veću izvršnu moć od njega ima predsednik vlade. Češki Parlament ima dva doma: Veće poslanika i Senat. Veće poslanika ima 200 članova izabranih po proporcionalnom sistemu svake 4 godine, a Senat 81 senatora sa mandatom od po 6 godina i složenim sistemom izbora. Poslanici moraju imati bar 21 godinu, senatori 40.

Predsednika bira parlament. Bira se tako da u prva dva kruga kandidat mora osvojiti većinu glasova u oba doma, ili u trećem pokušaju prostu većinu svih prisutnih poslanika. Kandidate za predsednika predlaže najmanje 10 poslanika, i oni moraju imati najmanje 40 godina. Mandat predsednika traje 5 godina i može se još jednom ponoviti. Predsednik imenuje sudije ustavnog suda, može pod određenim uslovima raspustiti parlament, daje amnestiju, a može i da vrati zakon u skupštinu na ponovno glasanje.

Administrativno, Češka Republika je podeljena u 14 regiona, (češ. kraje) koji se dele na okruge (okresy), a ispod njih su opštine (obce).

Češka Republika je 1. maja 2004. postala deo Evropske unije. Na referendumu za priključenje glasalo je 55,21% biračkog tela, za je glasalo 77,33% (dakle 42,7% ukupnog biračkog tela).

[uredi] Ekonomija

Još u doba komunističkog istočnoevropsko ekonomskog bloka, Češka je spadala među njegove najrazvijenije delove.

Prelaskom na tržišnu privredu 1990, privreda je postepeno privatizovana. Tokom devedesetih godina prošlog veka, Češka se zadržala na čelu liste postkomunističkih zemalja po razvoju.

Češka najviše trguje sa Nemačkom i Evropskom unijom uopšte. Stopa nezaposlenosti je na 7,1% (2006). Regionalne razlike su velike, pri čemu je Prag daleko ispred po razvoju i prihodima od istoka zemlje. Bruto proizvod po stanovniku 2006, iznosio je 11.904 evra, što je između nivoa Mađarske i Portugalije u EU. U prihodima, usluge učestvuju sa 57%, industrija 39% i poljoprivreda 4%. Najvažnije industrijske grane Češke Republike su auto-industrija (Škoda Auto), mašinska, prerada domaćeg drveta, proizvodnja stakla i keramike.

Izuzetan značaj za Češku privredu ima turizam (vidi: turizam Češke Republike).

[uredi] Kultura

Karlov univerzitet u Pragu, osnovan 1340-ih (verovatno 1348.), bio je prvi univerzitet u centralnoj Evropi i u svim slovenskim zemljama. Neki od njegovih studenata i profesora su bili: Jan Hus, Franc Kafka, Milan Kundera, Nikola Tesla, Albert Ajnštajn, Ernst Mah, Tomaš Masarik, Edvard Beneš.

Univerzitet Palackog u Olomoucu, osnovan 1573., drugi je najstariji univerzite u Češkoj. Otac genetike, Gregor Mendel, bio je student ovog univerziteta.

Mocart je bio vezan za Prag, jer je u njemu nalazio na više razumevanja za svoj rad, nego u Beču. U Nacionalnom teatru u Pragu je održana premijera njegove opere Don Đovani 29. oktobra 1787. Vila Bertramka u kojoj je stanovao, danas je muzej.

Poznati su češki kompozitori nacionalne škole iz 19. veka, Bedžih Smetana i Antonjin Dvoržak. Među piscima izdvajaju se Karel Čapek, Franc Kafka i Milan Kundera. Slikar i grafičar Alfons Muha bio je jedan od predvodnika umetničkog pravca secesije (ili Art Nouveau). Česi su bili među najaktivnijim umetnicima u pokretu kubizma.

Što se filmske umetnosti tiče, u Češkoj se održava poznati Filmski festival u Karlovim Varima. Širom sveta poznati su češki režiseri Jirži Mencl i Miloš Forman. Fakultet za film i televiziju (češ. Filmová a televizní fakulta) u Pragu, bila je škola za Mencla, Formana i Emira Kusturicu, između ostalih.

[uredi] Popularna kultura

• Najpopularniji sport u Češkoj je hokej na ledu, u kome je nacionalna ekipa imala dosta međunarodnog uspeha (zlato na olimpijadi u Naganu 1998).

• Vera Časlavska, gimnastičarka, je na letnjim olimpijadama 1964. i 1968. osvojila ukupno 7 zlatnih olimpijskih medalja.

• Iz Češke potiče više poznatih manekenki, kao: Eva Hercigova, Petra Nemcova, Paulina Porižkova, Ivana Tramp i druge.

• Jozef Čapek, slikar i pisac, brat Karela Čapeka, stvorio je izraz robot koji se prvi put pominje u Karelovoj drami RUR.

[uredi] Vidi još

• Čehoslovačka

• Česi

[uredi] Spoljašnje veze

• Predsednički sajt
• Radio Prag