Српска књижевност — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 24. јануар 2019. у 12:55

Српска књижевност је књижевност писана на српском језику.

Најстарији сачувани рукопис и споменик старе српске књижевности писан на српском језику је Мирослављево јеванђеље, литургијска књига од 362 странице писана у прелазној форми између старословенског и српско-словенског језика^{[тражи се извор]} која је написана осамдесетих година 12. вијека. Филолошким анализама је утврђено да су на тексту радила два писара од којих се потписао само један у четири кратка записа и то као Глигорије, Глигор и Григорије. Постоје мишљења да је запис Версамелеон аутров потпис. Данас се то мишљење не заступа. Писано је за хумског кнеза Мирослава, сина Завидиног, брата Стефана Немање.

Вјероватно је настало у манастисру Св. Петра и Павла у Бијелом Пољу. Постоји и теорија да је настало у манастру Хиландару. Урађено је фототипско издање у Јужноафричкој Републици. 2001. године УНЕСКО га је уврстио у своју библиотеку „Памћење свијета“

Књижевност просвјетитељства

Све до 70-их година XVIII века просвета и књижевност задржале су претежно доминантан утицај цркве. Школе се оснивају уз цркве или архијерејске столице. У њима предају углавном свештеници, а настава иако обухвата и свјетовне предмете, има претежно духовни садржај. Књижевност је црквена, језик такође: и једно и друго налазе се под руским црквеним и културним утицајем.

Књижевност романтизма

Епоха српског романтизма^[1] стоји у знаку Вука Караџића и његове борбе за афирмацију народног језика. Практично сви велики српски романтичари били су присталице Вукових идеја, и инспирисали су се народном поезијом, за чије систематско сакупљање Вук има највеће заслуге. Окренутост народној, 'наивној' књижевности једна је од романтичарских црта која вуче порекло од Русоових идеја о првобитном, неисквареном човеку. Код Срба, као и код многих других европских народа који су се у то доба налазили под политичком и културном хегемонијом страних земаља, ово доба поклапа се са добом националног буђења и културног препорода. Вуков рад такође је наишао на одушевљење многих водећих европских романтичара, као што su Гете, Андерсен, Ламартин, а ова позитивна рецепција додатно је појачала националну самосвест. Књижевно стваралаштво Срба у овом раздобљу је углавном лирско, али никако не трба сметнути са ума да су неки од најзначајнијих песника писали и у епској форми, као, на пример, Сима Милутиновић Сарајлија^[2]; поред тога треба споменути и да је Његош^[3] најбитнија дела писао у форми драмског спева. Међу лиричарима, истичу се следећи песници: Бранко Радичевић^[4], Ђура Јакшић^[5], Јован Јовановић Змај^[6] и Лаза Костић^[7].

Референце

^ „Slobodan Rakitić - Antologija poezije srpskog romantizma”. riznicasrpska.net.
^ „Небом осијани пјесник: 171 година од смрти Сима Сарајлије”. ИН4С портал.
^ „Петар II Петровић Његош: Биографија”. Петар II Петровић Његош.
^ „Бранко Радичевић”. Опште образовање.
^ „Ђура Јакшић - Биографија”. Biografija.Org.
^ „Јован Јовановић Змај”. Ко је чика Јова Змај.
^ „Биографија Лазе Костића”. Поезија ноћи; Српска поезија, најлепше песме.

Књижевност реализма

У епохи српског реализма доминирају прозни жанрови - роман и, нарочито, приповетка. Најзначајнији представници су: Светозар Марковић (теоретичар), Јаков Игњатовић, Милован Глишић, Лаза Лазаревић, Јанко Веселиновић, Илија Вукићевић, Симо Матавуљ, Стеван Сремац, Радоје Домановић, Војислав Илић (песник), Бранислав Нушић (који се највише остварио у драмској књижевности, и који је наставио да пише и у наредним периодима - модерној и међуратној књижевности).

Књижевна удружења

Удружење књижевника Србије (УКС)
Друштво књижевника Војводине (ДКВ)

Књижевне награде

Српски народни препород

Види још

Историја српске књижевности

Литература

Богдановић, Димитрије (1982). „Српска књижевност после Косова”. Историја српског народа. књ. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 128—143.
Богдановић, Димитрије (1982). „Нова средишта књижевне делатности”. Историја српског народа. књ. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 330—342.
Богдановић, Димитрије (1982). „Српска књижевност између традиције и хронике свога времена”. Историја српског народа. књ. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 491—503.
Живковић, Драгиша (1981). „Романтизам у српској књижевности”. Историја српског народа. књ. 5, св. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 381—415.
Ивић, Павле (1982). „Књижевни и народни језик код Срба”. Историја српског народа. књ. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 519—534.
Пантић, Мирослав (1982). „Усмено песништво”. Историја српског народа. књ. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 504—518.
Павић, Милорад (1986). „Српска књижевност барока”. Историја српског народа. књ. 4, св. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 165—195.
Павић, Милорад (1986). „Српска књижевност и просветитељство”. Историја српског народа. књ. 4, св. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 196—212.
Павић, Милорад (1986). „Српска књижевност класицизма”. Историја српског народа. књ. 4, св. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 213—226.
Павић, Милорад (1986). „Српска књижевност предромантизма”. Историја српског народа. књ. 4, св. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 227—244.
Пантић, Мирослав (1993). „Народна или усмена књижевност”. Историја српског народа. књ. 3, св. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 256—326.
Трифуновић, Ђорђе (1990). Азбучник српских средњовековних књижевних појмова (2. изд.). Београд: Нолит.

Спољашње везе

[1] „Slobodan Rakitić - Antologija poezije srpskog romantizma”. riznicasrpska.net.

[2] „Небом осијани пјесник: 171 година од смрти Сима Сарајлије”. ИН4С портал.

[3] „Петар II Петровић Његош: Биографија”. Петар II Петровић Његош.

[4] „Бранко Радичевић”. Опште образовање.

[5] „Ђура Јакшић - Биографија”. Biografija.Org.

[6] „Јован Јовановић Змај”. Ко је чика Јова Змај.

[7] „Биографија Лазе Костића”. Поезија ноћи; Српска поезија, најлепше песме.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

@@ Ред 13: / Ред 13: @@
 == Књижевност романтизма ==
-Епоха српског [[романтизам|романтизма]] стоји у знаку [[Вук Стефановић Караџић|Вука Караџића]] и његове борбе за афирмацију народног језика. Практично сви велики српски романтичари били су присталице Вукових идеја, и инспирисали су се народном поезијом, за чије систематско сакупљање Вук има највеће заслуге. Окренутост народној, 'наивној' књижевности једна је од романтичарских црта која вуче порекло од Русоових идеја о првобитном, неисквареном човеку. Код Срба, као и код многих других европских народа који су се у то доба налазили под политичком и културном хегемонијом страних земаља, ово доба поклапа се са добом националног буђења и културног препорода. Вуков рад такође је наишао на одушевљење многих водећих европских романтичара, као што su [[Јохан Волфганг Гете|Гете]], [[Ханс Кристијан Андерсен|Андерсен]], Ламартин, а ова позитивна рецепција додатно је појачала националну самосвест.
+Епоха српског [[романтизам|романтизма]]<ref>{{cite web |title=Slobodan Rakitić - Antologija poezije srpskog romantizma |url=http://riznicasrpska.net/knjizevnost/index.php?topic=792.0 |website=riznicasrpska.net}}</ref> стоји у знаку [[Вук Стефановић Караџић|Вука Караџића]] и његове борбе за афирмацију народног језика. Практично сви велики српски романтичари били су присталице Вукових идеја, и инспирисали су се народном поезијом, за чије систематско сакупљање Вук има највеће заслуге. Окренутост народној, 'наивној' књижевности једна је од романтичарских црта која вуче порекло од Русоових идеја о првобитном, неисквареном човеку. Код Срба, као и код многих других европских народа који су се у то доба налазили под политичком и културном хегемонијом страних земаља, ово доба поклапа се са добом националног буђења и културног препорода. Вуков рад такође је наишао на одушевљење многих водећих европских романтичара, као што su [[Јохан Волфганг Гете|Гете]], [[Ханс Кристијан Андерсен|Андерсен]], Ламартин, а ова позитивна рецепција додатно је појачала националну самосвест.
+Књижевно стваралаштво Срба у овом раздобљу је углавном лирско, али никако не трба сметнути са ума да су неки од најзначајнијих песника писали и у епској форми, као, на пример, [[Сима Милутиновић Сарајлија]]<ref>{{cite web |title=Небом осијани пјесник: 171 година од смрти Сима Сарајлије |url=https://www.in4s.net/tag/sima-milutinovic-sarajlija/ |website=ИН4С портал}}</ref>; поред тога треба споменути и да је [[Петар Петровић Његош|Његош]]<ref>{{cite web |title=Петар II Петровић Његош: Биографија |url=http://www.ppnjegos.org/biografija.htm |website=Петар II Петровић Његош}}</ref> најбитнија дела писао у форми драмског спева. Међу лиричарима, истичу се следећи песници: [[Бранко Радичевић]]<ref>{{cite web |title=Бранко Радичевић |url=https://www.opsteobrazovanje.in.rs/biografije/branko-radicevic/ |website=Опште образовање}}</ref>, [[Ђура Јакшић]]<ref>{{cite web |title=Ђура Јакшић - Биографија |url=https://www.biografija.org/knjizevnost/djura-jaksic/ |website=Biografija.Org}}</ref>, [[Јован Јовановић Змај]]<ref>{{cite web |title=Јован Јовановић Змај |url=http://cikajovazmaj.iz.rs/ko-je-cika-jova-zmaj.aspx |website=Ко је чика Јова Змај}}</ref> и [[Лаза Костић]]<ref>{{cite web |title=Биографија Лазе Костића |url=https://www.poezijanoci.com/domaca/laza-kostic-pesme.html |website=Поезија ноћи; Српска поезија, најлепше песме}}</ref>.
+== Референце ==
-Књижевно стваралаштво Срба у овом раздобљу је углавном лирско. Истичу се следећи песници: [[Бранко Радичевић]], [[Ђура Јакшић]], [[Јован Јовановић Змај]] и [[Лаза Костић]].
+{{reflist}}
 == Књижевност реализма ==