Неомицин

С Википедије, слободне енциклопедије
Неомицин
IUPAC име
(2S,3S,4S,5R)-5-амино-2-(аминометил)-6-((2R,3S,4R,5S)-5-((1R,2R,5R,6R)-3,5-диамино-2-((2R,3S,4R,5S)-3-амино-6-(аминометил)-4,5-дихидрокситетрахидро-2H-пиран-2-илокси)-6-хидроксициклохексилокси)-4-хидрокси-2-(хидроксиметил)тетрахидрофуран-3-илокси)тетрахидро-2H-пиран-3,4-диол
Клинички подаци
Продајно имеНео-рx
Drugs.comМонографија
MedlinePlusa682274
Начин применеТопикално, Орално
Правни статус
Правни статус
  • на слободно
Фармакокинетички подаци
Полувреме елиминације2 до 3 сата
Идентификатори
CAS број1404-04-2 ДаY
ATC кодA01AB08 (WHO) A07AA01, B05CA09, D06AX04, J01GB05, R02AB01, S01AA03, S02AA07, S03AA01
PubChemCID 8378
IUPHAR/BPS709
DrugBankDB00994 ДаY
ChemSpider8075 ДаY
UNIII16QD7X297 ДаY
KEGGD08260 ДаY
ChEBICHEBI:7508 ДаY
ChEMBLCHEMBL449118 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC23H46N6O13
Моларна маса614,644 g/mol
  • O([C@H]3[C@H](O[C@@H]2O[C@H](CO)[C@@H](O[C@H]1O[C@@H](CN)[C@@H](O)[C@H](O)[C@H]1N)[C@H]2O)[C@@H](O)[C@H](N)C[C@@H]3N)[C@H]4O[C@@H]([C@@H](O)[C@H](O)[C@H]4N)CN
  • InChI=1S/C23H46N6O13/c24-2-7-13(32)15(34)10(28)21(37-7)40-18-6(27)1-5(26)12(31)20(18)42-23-17(36)19(9(4-30)39-23)41-22-11(29)16(35)14(33)8(3-25)38-22/h5-23,30-36H,1-4,24-29H2/t5-,6+,7+,8?,9+,10+,11-,12+,13+,14-,15+,16-,17+,18-,19+,20-,21+,22-,23-/m0/s1 ДаY
  • Key:PGBHMTALBVVCIT-DPNHOFNISA-N ДаY

Неомицин је аминогликозидни антибиотик присутан у многим топикалним лековима као што су креме, масти, и капи за очи.[1][2] Овај лек је откривен 1949. Неомицин припада класи аминогликозидних антибиотика који садрже два или више аминошећера повезана гликозидним везама. Неамин (два прстена), рибостамицин (три прстена), паромомицин (четири прстена), и ливидомицин (пет прстена) су неки од примера аминогликозида. Они су изузетно потентни антибиотици.

Молекуларна биологија[уреди | уреди извор]

Отпорност на неомицин потиче од једног од два гена аминогликозидне фосфотрансферазе.[3] Нео ген је често присутан у ДНК плазмидима које молекуларни биолози користе за одређивање стабилних ћелијских линија сисара који изражавају клониране протеине у култури. Многи комерцијално доступни плазмиди за изражавање протеина садрже нео као селективни маркер.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Хардман ЈГ, Лимбирд ЛЕ, Гилман АГ (2001). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (10. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071354697. дои:10.1036/0071422803. 
  2. ^ Пдр Стафф (2009). ПДР: Пхyсицианс Деск Референце 2010 (Пхyсицианс' Деск Референце (Пдр)). Розелле, Н.С.W: Тхомсон Реутерс. ISBN 1-56363-748-0. 
  3. ^ „Г418/неомyцин-цросс ресистанце?”. Приступљено 19. 10. 2008. 


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Neomicin&oldid=27445719”