Nevidljiva ruka
Nevidljiva ruka je termin kojim je Adam Smit opisivao nenamerne društvene koristi pojedinačnih koristoljubivih akcija. Smit je frazu upotrebljavao u vezi sa distribucijom prihoda (1759) i produkcijom (1776). Tačno ova fraza koristi se samo tri puta u Smitovim spisima, ali je protumačena kao njegova tvrdnja da napori pojedinca za ostvarivanje sopstvenog interesa mogu često koristiti društvu više nego da su njegove radnje bile namenjene da koriste društvu. Smit je pronašao možda dva značenja fraze Ričarda Kantilona, koji je razvio obe ekonomske primene u svom modelu izolovanong imanja.[1]
Smit je koncept prvi put predstavio u Teoriji moralnih osećanja, napisanoj 1759. godine, pozivajući se na to u referenci na distribuciju prihoda. Međutim, u ovom radu se ne govori o ideji tržišta, a reč "kapitalizam" se nikada ne koristi.[2] Do vremena kad je napisa Bogatstvo naroda 1776. godine, Smit je mnogo godina proučavao ekonomske modele francuskih fiziokrata i u ovom radu "nevidljiva ruka" je direktnije povezana sa proizvodnjom, sa upotrebom kapitala za podršku domaće industrije. Jedina upotreba "nevidljive ruke" koja se nalazi u Bogatstvu nacija je u četvrtoj knjizi, drugom poglavlju "Ograničenja prilikom uvoza iz inostranih zemalja robe koja se može proizvoditi kod kuće".
Ideja trgovine i tržišne razmene automatski usmerava sopstveni interes prema društveno poželjnim ciljevima je centralna opravdanost za lese fer ekonomsku filozofiju, koja leži iza neoklasične ekonomije.[3] U tom smislu, centralno neslaganje između ekonomskih ideologija može se posmatrati kao neslaganje oko toga koliko je moćna "nevidljiva ruka". U alternativnim modelima, sile koje su se rodile tokom Smitovog života, kao što su velika industrija, finansije i oglašavanje, smanjuju njenu efikasnost.[4]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Thornton, Mark (30. 7. 2014). „Cantillon and the Invisible Hand”. Mises Institute (na jeziku: engleski). Pristupljeno 17. 8. 2018.
- ^ 1723-1790., Smith, Adam. The theory of moral sentiments. Hanley, Ryan Patrick, 1974- (250. anniversary izd.). New York. ISBN 9780143105923. OCLC 318411305.
- ^ Don, Slater (2013). Market Society : Markets and Modern Social Theory. Tonkiss, Fran. Oxford: Wiley. ISBN 9780745668536. OCLC 927500346.
- ^ Olson, James Stuart (2002). Encyclopedia of the industrial revolution in America. Westport, Conn.: Greenwood Press. ISBN 978-0-313-30830-7. OCLC 45243303.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- 1723-1790., Smith, Adam. The theory of moral sentiments. Hanley, Ryan Patrick, 1974- (250. anniversary izd.). New York. ISBN 9780143105923. OCLC 318411305.
Bibliografija[uredi | uredi izvor]
- Basu, Kaushik (2010). Beyond the Invisible Hand: Groundwork for a New Economics. Princeton, NJ: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-13716-2.
- Samuels, Warren J., ur. (2011). Erasing the Invisible Hand: Essays on an Elusive and Misused Concept in Economics. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-51725-6.
