Presupozicija

Presupozicija je termin iz pragmatike, dela lingvistike koji proučava kako ljudi proizvode i razumeju značenje u komunikaciji. U rečenici, osim informacija koje govornik ima nameru da prenese, postoje i one za koje se pretpostavlja da su već poznate slušaocu. Kada izgovara iskaz „Jelenina sestra je lepa“, govornik ima nameru da sagovornika obavesti o lepoti Jelenine sestre. Međutim, u rečenici se otkriva i dodatno značenje, naime, da Jelena ima sestru. Ovo značenje govornik ne želi da ističe, nego ga uzima kao već poznato.

Presupozicija je, dakle, informacija koja se u iskazu ne izgovara eksplicitno kao posebna tvrdnja, već se podrazumeva. Zbog toga je presupozicija značajna u svakodnevnom razumevanju izgovorenog i pravilnom tumačenju poruke i govornikovih namera. Pragmatičke pojave koje su srodne presupoziciji su implikatura i semantička implikacija.

Objašnjenje

Presupoziciju aktiviraju određene leksičke jedinice ili sintaksičke strukture koje se nazivaju okidačima presupozicije (engl. presupposition triggers).

• Miloš je prestao da trenira fudbal.

U ovom primeru glavna informacija koju govornik želi da prenese jeste da Miloš više ne trenira fudbal. Međutim, glagol „prestati“ implicira da se pre toga Miloš bavio fudbalom. Presupozicija je, dakle, tvrdnja „Miloš je ranije trenirao fudbal“, a okidačem se javlja glagol „prestati“.

• Ivana je znala da je Dragan otputovao.

U prethodnoj rečenici glavna tema iskaza je Ivanino znanje o nečemu, dok činjenica da je Dragan otputovao predstavlja podrazumevanu informaciju. Presupozicija je „Dragan je otputovao“, a okidač je glagol „znati“.

U prikazu ispod presupozicija je označena simbolom », koji je već ustaljen u literaturi za njeno obeležavanje, a okidači su istaknuti kurzivom:

Jelenina sestra je lepa.	» Jelena ima sestru.
Miloš je prestao da trenira fudbal.	» Miloš je ranije trenirao fudbal.
Ivana je znala da je Dragan otputovao.	» Dragan je otputovao.

Inferencije

Postoje različite vrste inferencija koje jedan iskaz može sadržati. To su:

1. presupozicije
2. implikature (implicature)
3. semantičke implikacije (entailment; koristi se i termin logička implikacija)

Implikature se takođe opisuju kao zaključci o značenju koje nije izrečeno. Međutim, razlika između presupozicije i implikature je u tome što su presupozicije uslovljene kontekstom rečenice, dok implikature zavise i od vanjezičkog konteksta, kao i zajedničkog znanja.

• A: Da li ideš sutra s nama u bioskop?

B: Imam puno domaćeg.

Na prvi pogled odgovor sagovornika B nema veze sa pitanjem. Ali u datom kontekstu ovaj iskaz zapravo znači da B neće moći da ide s njima, zbog toga što ima puno da radi. Implikatura upravo predstavlja taj implicirani sadržaj.

Semantička implikacija se opisuje kao odnos dve tvrdnje, prema kome, ako je prva istinita, onda i zaključak koji iz nje sledi mora biti istinit. S druge strane, kada je reč o presupoziciji, njena istinitost se uzima kao podrazumevana. Kao što prikazuje sledeći primer, jedan iskaz može imati više implikacija:

• Rover je lovio tri veverice.

Implikacije:

1. Neko je lovio tri veverice.

2. Rover je nešto radio trima vevericama.

3. Rover je jurio tri nečega.

4. Nešto se desilo.

U sledećem primeru prikazan je odnos sve tri vrste inferencija:

• Moj drug Petar ima dva psa.

presupozicija: Postoji moj drug po imenu Petar.

implikatura: Petar nema više od dva psa.

implikacija: Petar ima jednog psa. (Ako je tačno da Petar ima dva psa, mora biti tačno i da ima jednog psa.)

Odlike presupozicije

Ključna odlika presupozicije jeste postojanost pod negacijom. To je osobina da, čak i kada se negira iskaz, presupozicija opstaje, kao što to pokazuje i sledeći primer:

Ivana ide u treći razred gimnazije.	» Ivana postoji
Ivana ne ide u treći razred gimnazije.	» Ivana postoji

Dakle, negacijom se poriče tvrdnja da Ivana ide u treći razred gimnazije, dok presupozicija ostaje ista za obe rečenice.

U pragmatičkoj teoriji izdvajaju se 4 glavne odlike presupozicije. To su – pozadinski status u iskazu, nekontroverznost, poništivost i različita presupoziciona snaga okidača.

Pozadinski status u iskazu znači da presupozicija ima marginalan status, ona nije glavna tačka iskaza i nalazi se izvan komunikativne namere govornika. Međutim, ponekad govornik upravo želi da istakne sadržaj presupozicije, i tada ona zadobija drugačiji položaj u iskazu, naime, postaje glavna tema. Sajmons navodi sledeći primer za presupoziciju koja nema pozadinski status:

• A: Novi momak je baš privlačan.

B. Da, a takođe je i njegova žena.

Presupozicija u iskazu B glasi „on ima ženu“. Ona nema pozadinski status budući da je namera govornika B bila da upravo dâ do znanja svome sagovorniku da je mladić o kome je reč oženjen.

Nekontroverznost se sastoji u tome da oba sagovornika imaju isto znanje o nečemu, ili, kada to nije slučaj, u tome što sagovornik pretpostavlja da je presuponirani sadržaj istinit. Dakle, ovo je osobina presupozicije da nosi informaciju koja nije sporna (koja je istinita i poznata sagovornicima). Govornik, naravno, može, svesno ili nesvesno, presuponirati sadržaj koji jeste sporan. U tom slučaju sagovornik može osporiti presuponiranu informaciju:

• A: Izvini, baš sam hteo da ti se javim juče čim dođem s posla.

B: Ali rekao si mi da ove nedelje ne radiš, da si na odmoru.

Prethodni primer prikazuje situaciju u kojoj A pokušava da opravda svoj postupak i izgovara iskaz u kom se javlja presupozicija „on je bio na poslu“. Ali sadržaj izražen ovom presupozicijom nije istinit, i sagovornik B je iznosi u prvi plan i osporava je.

Poništivost – Postoje situacije u kojima je moguće poništiti presupoziciju. To su slučajevi:

1. kada se eksplicitno negira
2. kada je klauza kojoj pripada presupozicija umetnuta u određeni lingvistički kontekst
3. kada presupozicija nije u saglasnosti sa implikaturama ili kontekstualnim pretpostavkama

Različita snaga okidača – Prema tome u kojoj meri kontekst utiče na to da li će okidač aktivirati presupoziciju, oni se dele na slabe i jake. Jaki su oni koji u svim kontekstima aktiviraju presupoziciju; nasuprot tome, kod slabih okidača presupozicija je nepostojana.

Okidači presupozicije

Sledeća podela okidača preuzeta je od Levinsona, koji se, opet, oslanja na Kartunena, i naglašava da lista nije iscrpna. Ovde će biti navedeno 10 vrsta okidača. U primerima ispod oni su izdvojeni kurzivom:

U okidače presupozicije spadaju:

1. Lična imena

• Stefan je dobar student. » Stefan postoji

2. Faktivni glagoli Opisuju se kao glagoli koji presuponiraju istinitost dopunske klauze. To su: znati, žaliti, shvatiti, složiti se...

• Ana je zažalila što ju je poslušala. » Ana ju je poslušala

3. Implikativni glagoli Uspeti, zaboraviti, izbeći

• Jovan je zaboravio da kupi hleb. » Jovan je nameravao ili je trebalo da kupi hleb

4. Fazni (aspektualni) glagoli Početi, nastaviti, prestati

• Tamara je počela da čita knjigu. » Tamara pre nije čitala knjigu

5. Iterativi Iterativima se nazivaju jezičke jedinice koje upućuju na ponavljanje određenog događaja. U okidače presupozicije spadaju izrazi kao što su: ponovo, opet, još jedan, drugi put, više, vratiti se.

• Dragan je drugi put u Pragu. » Dragan je već bio u Pragu

6. Glagoli suđenja Levinson za ove glagole kaže da aktiviraju presupoziciju koja se donekle razlikuje od drugih presupozicija po tome što se ne odnosi na govornika, već na objekat o kom se sudi. Primeri su glagoli optužiti i kritikovati.

• David je optužio Petra za davanje mita. » (David smatra da) davanje mita je loše

7. Vremenske (temporalne) klauze

• Nakon što je završio fakultet, počeo je da radi. » On je išao na fakultet.

8. Poredbene (komparativne) konstrukcije

• Džon je bolji kuvar od Majkla. » Majkl je kuvar.

9. Nerestriktivne odnosne (relativne) klauze To su zavisne rečenice koje samo daju dodatnu informaciju o pojmu na koji se odnose (a ne služe da ga identifikuju, tj. razlikuju od drugih pojmova istog reda), kao:

• Hilari, koji se popeo na Mont Everest 1953, bio je najveći istraživač tog doba. » Hilari se popeo na Mont Everest.

10. Irealne (kontrafaktualne) uslovne klauze Reč je o uslovnim konstrukcijama koje presuponiraju da sadržaj zavisne rečenice nije istinit.

• Da je Hanibal imao samo 12 slonova više, romanski jezici danas ne bi postojali. » Hanibal nije imao 12 slonova više

Literatura

• Yule (1996). Pragmatics. Oxford University Press. 
• Abbott, B. (2006). Where have some of the presuppositions gone. Drawing the boundaries of meaning: Neo-Gricean studies in pragmatics and semantics in honor of Laurence R. Horn, 1-20.
• Beaver, D., & Geurts, B. (2011). Presupposition, The Stanford Encyclopedia of Philosophy, (Winter 2014 Edition) http://plato.stanford.edu/archives/win2014/entries/presupposition/

1. Simons, M. (2006). Presupposition without common ground. Unpublished manuscript, Carnegie Mellon University. http://www.cmu.edu/dietrich/philosophy/docs/simons/Presupposition%20without%20Common%20Ground.pdf
2. Stalnaker, R. (1999). Context and content: Essays on intentionality in speech and thought, Oxford University Press