Spisak srpskih vladara

Monarhija Srbija
Kraljevski grb
Poslednji srpski vladar Petar I Karađorđević 11. jul [po julijanskom 29. jun] 1844. – 16. avgust 1921.
Prvi vladar	Višeslav (prvi vladar poznat po svom imenu)
Poslednji vladar	Petar I Karađorđević (Srpski kralj) / Petar II (Jugoslovenski kralj)
Prestonica	Stari dvor, Beograd, Srbija
Postavljenje	nasledno
Osnivanje	7. vek
Prestanak	1. decembar 1918. (ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca u kraljevinu) / 29. novembra 1945. (proglašenje SFRJ Jednopartijske diktature)
Aktuelni prestolonaslednik/ci	Aleksandar Karađorđević

Spisak srpskih vladara je arhontološki spisak srpskih monarha, koji sadrži monarhe srednjovekovnih kneževina, kao i monarhe Srbije u 20. veku. Srpska monarhija datira još iz ranog srednjeg veka. Korišćene srpske kraljevske titule su knjaz (knez), veliki župan (veliki knez), despot, kralj i car.

Spisak srpskih vladara pre doseljenja na Balkan

• Dervan, srpski knez u Polablju (631/632 — 636)
• Nepoznati knez, verovatno brat kneza Dervana, (od oko 630 — 634. do oko 651 — 655) i savremenik cara Iraklija (610—641)

Spisak vladara

Dinastija Vlastimirović (~626 – ~955)

Dinastija Vlastimirovića bila je prva kraljevska dinastija srpskog naroda. Dinastija je uspostavljena sa Nepoznatim Arhontom, koji je vladao za vreme cara Iraklija (610–641). Dobila je ime po knezu Vlastimiru (koji je vladao oko 831–851), kog je priznalo Vizantijsko carstvo. Dinastija Vlastimirovića vladala je Srbijom do 940-ih/960-ih godina, kada su neke od srpskih zemalja pripojene Vizantijskom carstvu.

Jedan od temeljnih izvora za ranu srpsku istoriju je delo vizantijskog cara Konstantina VII Porfirogenita (913–959), De Administrando Imperio. U osam poglavlja opisano je naseljavanje Srba i njihova rana istorija sve do vladavine autora. U 32. poglavlju, sa potpoglavljem O Srbima i zemljama koje trenutno naseljavaju, daje se kratka beleška o poreklu Srba, njihovom zavičaju i nastavlja se istorijatom pripadnika najstarije vladarske porodice Srba. Vizantijski car pominje da srpski presto nasleđuje sin, odnosno prvorođenac, iako je u njegovom nabrajanju srpskih monarha jednom prilikom bio trijumvirat.

Srbi su do 10. veka uspostavili nekoliko država: Srbiju ili Zagorje (zaleđe) koje su činile Srbija (poznata kao "Raška" u istoriografiji visokog srednjeg veka) i Bosna; i Pomorje (pomorsko) koje su činile Dokleja, Zahumlje, Paganija, Travunija (uključujući Konavljane). Srpskog vladara Vizantinci su titulirali kao knjaza (kneza) ili arhonta.

Istorija dinastije počinje od Vlastimira. Kneževu vlast priznavali su župani, koji su upravljali župama. Ugled kneza Vlastimira porastao je nakon trogodišnjeg rata sa Bugarskom i Simeonom I. Simeonova vojska je opustošila i zatim pokorila srpsku kneževinu. Pred naletom bugarske vojske, stanovništvo tadašnje Srbije prešlo je u okolne zemlje. Smrt bugarskog cara je iskoristio Časlav, kada je iz Bugarske, gde je bio zatočen, uspeo da pobegne u Srbiju. U opustošenoj Srbiji je obnovio vlast i okupio razbežalo stanovništvo. U njegovo vreme, srpska država se znatno proširila. Oko 950. godine, Časlav je poginuo u borbi protiv Mađara i srpska država je krenula da slabi.

Ovo doba je obeleženo hristijanizacijom Srba, brojnim unutrašnjim i spoljnim ratovima (Bugari, Mađari) i borbom za vlast između Prvog bugarskog carstva i Vizantijskog carstva u kome se Srbija našla u sredini. Istorija ove dinastije završava se aneksijom Srbije 969. godine.

Slika	Vladar	Period	Napomene
	Nepoznati knez	~ 626– ~ 660	Jedan od dva sina neimenovanog „kralja“ Bele Srbije (pretpostavlja se da je Dervan), poveo je „polovinu svog naroda“ na Balkan i dobio je zemlju od vizantijskog cara Iraklija (vladao 610–641) po dobijanju njegove zaštite (najverovatnije pre 626.). Kažu da je umro mnogo pre bugarske invazije (681).
Prošle dve–tri generacije bez ikakvih informacija.
	Višeslav	oko 750– oko 780	Potomak je nepoznatog kneza, živeo je u vreme franačkog kralja Pipina Malog i Karla Velikog. Upravljao je „županijama“ (okruzima) Neretve, Tare, Pive i Lima. Ujedinio je neka slovenska plemena, formirajući prvu srpsku kneževinu.
	Radoslav	780–~810	Višeslavljev sin, živeo je u vreme franačkog kralja Karla Velikog.
	Prosigoj	~810–822/~830	Veruje se da je Radoslavljev sin. Vladao je u vreme u kome „Kraljevski franački anali“ govore o pobuni Ljudevita Posavskog protiv Franaka (819–823), gde se govori da su Srbi držali veliki deo Dalmacije. U to vreme je bio mir sa Bugarskom.
	Vlastimir	822/~830–853	Sin Prosigojev. Osnivač dinastije Vlastimirovića. Pobedio je Bugare u trogodišnjem ratu protiv kana Presijana. Vlastimir je imao tri sina (Mutimira, Strojimira i Gojnika) i jednu kćer. Njegova ćerka se udala za Krajinu, koji je dobio feud Travunije.
	Mutimir	853–891/892	Najstariji Vlastimirov sin. Mutimir je bio vrhovni vladar, a njemu su bila potčinjena dva mlađa brata (Gojnik i Strojimir). Uspešno su odbili napad bugarskog kneza Vladimira Rasate kog je poslao Vladimirov otac knez Boris I od Bugarske (vladao 852–889) tokom bugarsko-srpskog rata 853. Gojnik i Strojimir su se kasnije pobunili protiv Mutimira, koji ih je proterao kod Borisa. U Bugarskoj 855–856, obezbeđujući kratkotrajni mir između dva naroda. Vizantijski car Vasilije I Makedonski poslao je misionare u Srbiju do 869. godine. Rašska eparhija je osnovana 871. godine, kao episkopija Srba.
	Pribislav	891/92	Bio je najstariji Mutimirov sin. Pribislav je vladao kratko do 892. godine kada se vratio njegov rođak Petar Gojniković i pobedio ga u borbi. Pribislav je sa svoja dva brata (Bran i Stefan) i sinom Zaharijem pobegao u Hrvatsku.
	Petar	892–918	Sin Gojnikov, rođen oko 870. Njegovo ime (Petar) simbolizuje hristijanizaciju Srba. Vratio se iz progonstva i svrgnuo Pribislava 892. Kasnije je Brana uhvatio 895. u pokušaju državnog udara i oslepio ga, a zatim je 897. ubio Klonimira, sina Strojimirovog, u još jednom pokušaju puča. Petar je ponovo dobio Bosnu i pripojio Paganiju. Bio je u sukobu sa Mihailom Viševićem, vladarom Zahumlja (917–935), koji će Simeona I upozoriti na Bugarsku na mogući savez Srbije i Vizantinaca. Petar je pobedio Pavla, Branovog sina, kojeg je poslao Simeon I Bugarski. Godine 917. Simeonovi generali su prevarili i uhvatili Petra, poslavši ga u zatvor u Prvom bugarskom carstvu, gde je umro za godinu dana.
	Pavle	918–921	Sin Brana Mutimirovića, rođen oko 870–874. Poslat je sa vojskom u Srbiju 917. godine, ali ga je Petar porazio. Nakon što je Petar svrgnut, Pavle je preuzeo presto. Pobeđuje Zaharija, sina Pribislava, koga su Vizantinci poslali 920. U početku je bio vazal Simeona I Bugarskog, kasnije je prešao u Vizantijsko carstvo. Zaharije, koga su sada poslali Bugari, pobeđuje ga 921. godine.
	Zaharija	921–924/926	U međuvremenu, Pavle je prešao kod Vizantinaca; Simeon je poslao Zaharija koji je uspeo da pobedi Pavla, a potom izdao Simeona podržavajući Vizantince. Zaharije je pobedio bugarsku vojsku 923. godine, kada je kao trofeje u Carigrad poslao dve glave i oružje bugarskih generala. 924. godine mnogo brojniju vojsku su poslali Bugari, na čelu sa Časlavom Klonimirovićem, Zaharijevim bratancem. Časlav je dobio bitku i Zaharije je pobegao u Hrvatsku. Simeon je okupio sve srpske grofove i umesto da postavi Časlava, uhapsio ih je i poslao kao zarobljenike u Bugarsku, pripojivši Srbiju.
Srbija je pripojena Prvom bugarskom carstvu (924/926–927)
	Časlav	927–~955	Klonimirov sin. Porazio Zaharija 924. godine, nakon čega ga je napao Simeon I Bugarski koji je pripojio srpska plemena. Vratio se i oslobodio i ujedinio srpska plemena. Njegova država obuhvatala je provincije Srbije (Rašku i Bosnu), Duklju, Zahumlje, Travuniju (uključujući Konavle) i Paganiju; prostirala se od obale Jadranskog mora do doline Morave, i od reke Save do Skadarskog jezera. Prema Dukljanskoj hronici, pobedio je Mađare, ali su ga kasnije uhvatili i udavili. Njegov zet Tihomir, koji je držao Drinsku županiju, nasledio ga je na mestu vladara „Raške“. Smatra se da se država raspala i pripojila Vizantijcima i Bugarskoj.
Srbiju je pripojila Vizantija (Kapetanat Ras 971–976, Sirmijum tema 1018–1072). Srpsku kneževinu nasledila je kneževina Duklja.

Dinastija Vukanović (~955–1166)

Slika	Vladar	Period	Napomene
	Tihomir	~955–971	Srpski plemić, koji se pominje samo kod Dukljanina, koji je bio knez od oko 955. do 971. godine. Prema istom delu, bio je sin sveštenika. Najverovatnije je nasledio kneza Časlava Vlastimirovića. Na njegov značaj kao naslednika kneza Časlava je ukazao srpski istoričar Tibor Živković. Možda je bio je Časlavov zet. Posle njega je država osvojena od strane Vizantije.
	Ljudomir	971–~1010	Naslednik kneza Tihomira. Mavro Orbin u svom delu „Kraljevstvo Slovena“ rodoslov Nemanjića je zapisao ovako: „Stefan, sveštenik je imao sina Ljubomira, Ljubomir je imao sina Uroša, Uroš sina Desu koji je bio otac Stefana Nemanje.” Kako Dukljanin tvrdi, otac kneza Tihomira, njegovog prethodnika, bio je sveštenik, što će reći, kad se Orbinove greške isprave, rodoslov ide ovako: sveštenik Stefan — Tihomir — Ljubomir — Ljudovid — Vukan — Zavida — Stefan Nemanja. Bio je vazal Vizantije.
	Tihomir	~1010–1036	Bio je vazal Vizantije. Prebegao je na ostrvo Hvar.
	Ljudovid	1036–~1075	Naslednik kneza Ljutomira. Bio je vazal Vizantije.
	Vukan	pre 1083, ~1075–1112/13	Posle vizantijskog pohoda na Duklju 1089. godine i građanskog rata koji je usledio, Vukan je potvrdio nezavisnost, vladajući kao veliki knez. Počeo je da pljačka vizantijske teritorije 1090. godine, zauzeo je Kosovo i porazio vizantijsku vojsku 1091. Vukan je sklopio mir sa Aleksijem I Komninom, nakon što je car zapretio većom vojskom. Međutim, Vukan je odmah prekršio ugovor pošto su Vizantinci krenuli na opasne Kumane u Adrijanopolju. Vukan osvaja gradove uz Vardar. Godine 1094. car se sastaje sa Vukanom i obnavlja ugovor. Vukan je ponovo izvršio prepad na Makedoniju, kada je počeo Prvi krstaški rat. 1106. nominalno je priznao Aleksija I.
	Uroš I	1112–1145	Uroš je bio sin Markov, bratanac Vukanov. U ugovoru zaključenom između Vukana i Aleksija I 1094. godine, Uroš i Stefan Vukan su postali „jamci mira“, kao taoci Vizantije. Uroš je došao na presto kada je Vukan umro. Oko 1130. godine udaje svoju ćerku Jelenu za ugarskog kralja Belu II. Bela II, pošto je bio slep, u potpunosti se oslanjao na Jelenu koja je delovala kao savladar. Godine 1137. ban bosanski postaje Laslo II, sin Bele II i Jelene.
	Pribislav	~1145–1152, 1154–1162	Bio je vazal Vizantije.
	Beloš	1162	Bio je vazal Vizantije.
	Desa	1152–1154, 1162–1165	Bio je vazal Vizantije.
	Tihomir	1165–1166	Bio je vazal Vizantije.

Dinastija Nemanjić (1166-1371)

Slika	Vladar	Period	Napomene
	Stefan Nemanja	1166–1196	Bio je vizantijski vazal, kasnije više formalno. Zbacio je vizantijsku vlast, ojačao je srpsku državu i povratio je deo izgubljenih teritorija, uključujući Duklju i Hum. Poslednjih godina života, posle abdikacije živeo je kao monah Simeon.
	Vukan Nemanjić	1202–1204	Najstariji sin Stefana Nemanje. Kao veliki knez vladao je Dukljom. Bio je prvobitni pretpostavljeni naslednik, ali je njegov otac umesto njega izabrao Stefana nakon abdikacije 1196. godine. Nemanjinom smrću, Vukan je počeo da kuje zaveru protiv svog brata. U Ugarskoj je našao pomoć i zajedno su naterali Stefana da pobegne u Bugarsku. Vladao je kao ugarski vazal, što se vidi u Emerikovoj tituli „Kralj Srbije“. Napustio je presto 1204. godine.
	Stefan Nemanjić	1196–1202, 1204–1227	Sačuvao je očevo političko nasleđe. Zajedno sa bratom, arhiepiskopom Savom, izdejstvovao je crkvenu autokefalnost. Uzdigao je državu u rang kraljevine, čime je Srbija zadržala punu nezavisnost.
	Stefan Radoslav	1227–1233	Sin Stefana Prvovenčanog. Vladao je Zahumljem za vreme vladavine svog oca, a imao je i status guvernera Zete. Sa ocem je bio saosnivač manastira Žiče, koji će zbog bolesti abdicirati 1227. godine, primivši monaški postrig. Radoslava je krunisao njegov stric Sava, arhiepiskop srpski. Njegov brak sa Anom Dukinom Anđelinom pokazao se nepopularnim jer je ona potkopavala njegov autoritet, on je izgubio lojalnost naroda i 1233. pobuna je navela par da pobegne u Dubrovnik.
	Stefan Vladislav	1233–1242	Sin Stefana Prvovenčanog. Nasledio je brata Radoslava 1233. godine i vladao 9 godina, pre nego što ga je zbacio mlađi brat Uroš. Nastavio je da vlada Zetom. U njegovoj riznici pronađen je prvi poznati dizajn zastave Srbije.
	Stefan Uroš I	1242–1276	Sin Stefana Prvovenčanog. Nasledio je brata Vladislava. Podsticao je trgovinu sa Dubrovnikom i Kotorom, označivši početak privrednog procvata. Godine 1253. vođen je rat protiv Dubrovnika, potpisan je mir 1254. godine, a 1260-ih započeo je drugi rat koji je završen 1268. Uroš se odmah okrenuo prema Ugarskoj, uspešno zauzevši Mačvu, međutim bio je zarobljen i mir je osiguran između dva kralja brakom Dragutina i Katarine, ćerke Stefana V od Ugarske. Njega je nasledio stariji sin Dragutin. Zbacio ga je 1276. godine.
	Stefan Dragutin	1276–1282, Sremska kraljevina 1282–1316	Sin Uroša I. Oca je svrgnuo sa vlasti uz pomoć ugarske kraljevine posle bitke kod Gacka. Povređen je 1282. i predao je vrhovnu vlast svom mlađem bratu Milutinu, ali je nastavio da vlada onim što će kasnije postati Sremska kraljevina sa prestonicom u Beogradu. Milutin je ojačao odnose sa vizantijskim carem, i odbio je da prepusti vlast Vladislavu II, Dragutinovom sinu, što je izazvalo cepanje Kraljevine. Dragutin je nastavio da vlada severnom teritorijom u savezu sa Ugarskom, ali se poslednjih godina ponovo povezao sa Srbijom.
	Stefan Milutin	1282–1321	Sin Stefana Uroša I. Nasledio je brata Dragutina. Po svom pristupanju, odmah se okrenuo prema Makedoniji, osvajajući severni deo sa Skopljem, koje je postalo njegova prestonica. Nastavio je duboko u vizantijske zemlje, zauzevši severnu Albaniju i sve do Kavale. Zauzeo je i Vidin, a kasnije i Drač. Bio je u sukcesijskom ratu sa Dragutinom nakon što je potpisan mir sa Vizantincima 1299. Milutin pomaže Vizantijcima protiv Turaka u bici na Galipolju, koja je završena pobedom. Kada je Dragutin umro, veći deo svoje zemlje sa Beogradom stavio je pod svoju vlast. Njegov sin Stefan pokušao je da ga svrgne, zbog čega je prognan u Carigrad. Godine 1319. Mađari su zauzeli sve Dragutinove zemlje osim Braničeva. Kralj Srema (Kralj Srba)Stefan Vladislav II 1316–1325 Dragutinov sin.
	Stefan Konstantin	1321/22	Mlađi sin Milutinov, poražen 1322. od svog starijeg brata, Stefana Dečanskog.
	Stefan Uroš III Dečanski	1321–1331	Stariji sin Milutinov.
	Stefan Dušan Silni	1331–1356	Sin Stefana Dečanskog. Bio je veoma vešt vojskovođa, sa 20 godina je pobedio Bugarsku. Pošto su teritorijalna proširenja izostala, Dušan ga je uklonio sa prestola. Dušan je udvostručio veličinu carstva, zauzevši vizantijske zemlje do Peloponeza. Za cara je krunisan 1346. Srpsko carstvo je svojevremeno bilo najveća politička sila na Balkanu. Doneo je ustav – Dušanov zakonik 1349. godine.
	Stefan Uroš Nejaki	1356–1371	Sin Stefana Uroša IV Dušana, krunisan za kralja Raške (1346–1356), nasledio je cara posle Dušanove smrti 1356. Epitet je dobio zbog „slabe vladavine“. Simeon Uroš Stric Uroša Nejakog. Postavljen je za guvernera u jugozapadnim osvojenim krajevima 1348. godine i vladao je do 1355. godine, kada se njegov zet Nićifor II Orsini vratio i prikupio podršku. Nićifor je ubijen 1359. godine, a Simeon je nastavio da vlada do svoje smrti 1371. godine. Proglasio se za „Cara Srba i Grka“ 1356. godine, ali protivno želji plemstva uže Srbije i Makedonije. Posle neuspešne invazije na Zetu, odustao je od ideje da vlada Srbijom. Jovan Uroš Sin Simeona Uroša. Nasledio je svog oca kao titular „Car Srba i Grka“ i vladao je područjem Epira i Tesalije 1370–1373 pre nego što je primio monaški postrig. 1384–1385 pomagao je svojoj sestri carici Mariji Angelini Dukini Paleolog da upravlja Epirom (bila je udovica Tome II Preljubovića, epirskog despota 1367–1384).

Pad srednjovekovne srpske države (1371–1459)

Pokrajine veličine

Slika	Vladar	Period	Napomena
Pomoravski okrug/Gospodarstvo Srbije/Srpska despotovina (Lazarevići)
	Lazar Hrebeljanović	1371–1389	Posle smrti Uroša V, poslednjeg od careva Nemanjića, kombinacijom diplomatije, vojne akcije i porodičnih saveza, Lazar je iz nastalog vakuuma vlasti izašao kao najmoćniji srpski plemić koji nije bio u službi Osmanlija. Dinastički legitimitet je stekao ženidbom sa Milicom Nemanjić, i uprkos tome što je zadržao samo sporednu titulu kneza („knez“), koristio je i carsko ime „Stefan“ kao i oznaku „samodržac“. Lazar je svoje vreme trošio na jačanje srpske države, znajući da će se na kraju morati suočiti sa osmanskom pretnjom. Pod svojom vlašću ujedinio je veći deo Srbije i uspeo da stekne lojalnost većine Srba. Titulu „Kralj Srba“ je ustupio i bosanskom kralju Tvrtku I (praunuku Stefana Dragutina). Njegova prva veća vojna akcija bila je u bici kod Dubravnice gde su njegova dva podanika Crep i Vladimir uspeli da odlučno poraze osmansku vojsku u južnoj Srbiji. Nije bilo nikakvih daljih zabeleženih neprijateljstava sve do bitke na Pločniku, gde je knez Lazar uspeo da razbije osmansku silu i otera je nazad u Niš. Srpske trupe su učestvovale i u Bilećkoj bici gde su Turci ponovo pobeđeni. Lazar je poginuo tokom Kosovske bitke 1389. zajedno sa većinom srpske političke elite.
	Stefan Lazarević	1389–1427	Sin Lazarev. Srbija je 1391. godine postala osmanski vazal, pa je Stefan bio obavezan da pomaže osmanskom sultanu u bitkama. Učinio je to u bici na Rovinama maja 1395. protiv vlaškog kneza Mirče I i bici kod Nikopolja 1396. protiv ugarskog kralja Žigmunda. Potom je sultan Bajazit nagradio Stefana zemljom Vuka Brankovića na Kosovu, pošto je Branković stao na stranu ugarskog kralja kod Nikopolja. Kada je Tamerlan napao Osmansko carstvo, Stefan Lazarević je učestvovao u bici kod Angore 1402. godine kada su Osmanlije poražene, a sultan Bajazit zarobljen. Vrativši se u Srbiju, Stefan je posetio Carigrad gde mu je vizantijski car-savladar Jovan VII Paleolog dodelio titulu despota. Ranijih godina titula bi značila da će despot vladati nekom vazalnom državom, ali kako je Vizantijsko carstvo bilo preslabo da uspostavi takvu vlast i Srbija nije bila njena vazalna država, Stefan Lazarević je ovu titulu kao ličnu titulu srpskih monarha. Tako je Kneževina Srbija postala Srpska despotovina.
Slika	Vladar	Period	Napomena
Gospodarstvo Prilepa (Mrnjavčevići)
	Vukašin Mrnjavčević	1365–1371	Ubijen u Maričkoj bici.
	Marko Mrnjavčević	1371–1395	Sin Vukašina. Ubijen u bici na Rovinama.
Slika	Vladar	Period	Napomena
Gospodarstvo porodice Dejanović (Dejanovići)
	Jovan Dragaš	1366–1378
	Konstantin Dragaš Dejanović	1378–1395	Ubijen u bici na Rovinama
Slika	Vladar	Period	Napomena
Kneževina Zeta pod porodicom Balšić (Balšići)
	Balša I	1356–1362
	Đurađ I	1362–1378
	Balša II	1378–1385
	Đurađ II	1385–1403
	Balša III	1403–1421
Slika	Vladar	Period	Napomena
Kneževina Zeta pod porodicom Crnojević (Crnojevići)
	Radič	kraj 14. veka–1396
	Đurađ III i Aleksa	1403–1435	Vladali su vazali Venecije.
	Gojčin	1435–1451	Presudio je pod Đurađom Brankovićem.
	Stefan I	1451–1465	Presudio je pod despotatom 1451-1452, a zatim pod venecijanskim pravilom
	Ivan I	1465–1490
	Đurađ IV	1490–1496
	Stefan II Crnojević	1496–1499
	Ivan II	1499–1515
	Đurađ V	1515–1516

Srpska despotovina (1427-1459; titularna 1471-1537)

Slika	Vladar	Period	Napomena
	Đurađ Branković	1427 – 26. decembar 1456.	Unuk Lazara I
	Lazar Branković	decembar 1456 – 20. januar 1458.	Sin Đurđa Brankovića
	Stefan Branković	1458 – 8. april 1459.	Sin Đurđa Brankovića. Regent svojoj nećaki.
	Stefan Tomašević	1. april 1459 – 20. jun 1459.	Oženio se Jelenom Branković, najstarijom ćerkom Lazara Brankovića i Jelene Paleologine.
Srpsku despotovinu osvaja Osmansko carstvo. Srpsko plemstvo ulazi u službu Mađarske. Mađari daju prvom među njima naziv despota (titularni despot Srbije).
	Vuk Branković	1471–1485	Unuk Đurđa Brankovića. 1471. godine Mađari su osnovali zavisnu srpsku državu sa centrom u Sremu.
	Đorđe Branković	1486–1496	Sin Stefana Brankovića, abdiciran
	Jovan Branković	1496–1502	Sin Stefana Brankovića
	Ivaniš Berislavić	1504–1514	Oženio udovicu Jovana Brankovića.
	Stefan Berislavić	1514–1521	Sin Ivaniša i Jelene. Smenjen
	Radič Božić	1527	Vasal Jovana Zapolja.
	Pavle Bakić	1537	Vazal Ferdinanda I. Poslednji titularni despot Srbije.
	Stefan Štiljanović	1537–1543	Vazal Ferdinanda I. Poslednji ugledni srpski plemić u periodu osmanskog osvajanja Srbije.

Drugo srpsko carstvo i Sremsko vojvodstvo (1526-1532)

Slika	Vladar	Period	Teritorija	Napomena
	Jovan Nenad	1526 – 26. jul 1527.	Srpsko carstvo	Mnogi srpski istoričari smatraju da je osnivač savremene Vojvodine.
	Radoslav Čelnik	1527 – 1532	Srem	Bio je komandant armije cara Jovana Nenada.

Srpski banovi Lugoške i karansebeške banovine

Slika	Vladar	period	Teritorija	Napomena
	Petar Petrović	1544–1549 i 1554-1557	Banat	Bio srpski plemić u oblastima istočne Ugarske, Transilvanije i Banata. Upravljao je Lugoškom i karansebeškom banovinom.
	Nikola Crepović	1559	Banat	Bio je srpski plemić i ban Lugoške i karansebeške banovine.
	Đorđe Palotić	1588 i 1592-1594	Banat	Bio srpski plemić i ban Lugoške i karansebeške banovine u vremenu Banatskog ustanka 1594. godine.

Srbija pod habzburškom okupacijom

Slika	Vladar	Period	Teritorija	Napomena
	Jovan Monasterlija	1691–1706	Srbija pod habzburškom okupacijom	„Poglavica srpskog naroda“ pod Leopoldom I.
	Karlo VI	1718–1739	Habzburska monarhija Kraljevina Srbija	Kraljevina Srbija je bila krunska zemlja Habzburške monarhije.
	Stevan Šupljikac	1. maj 1848 – 15. decembar 1848.	Srpska Vojvodina	Srpska Vojvodina je bila kratkotrajna samoproglašena srpska autonomna pokrajina tokom revolucija 1848. u Austrijskom carstvu.
	Franc Jozef	18. novembar 1849 – 27. decembar 1860.	Vojvodstvo Srbija i Tamiški Banat	Vojvodstvo Srbija i Tamiški Banat je bila krunska zemlja Austrijskog carstva.

Spisak vladara nakon Prvog srpskog ustanka

Slika	Ime	Vladavina	Napomene
	Karađorđe Petrović	14. februar 1804. — 7. oktobar 1813.	Bio je vođa Prvog srpskog ustanka.
	Miloš Obrenović	6. novembar 1817 — 25. jun 1839.	Bio je vođa Drugog srpskog ustanka.
	Milan Obrenović	13. jun 1839. — 8. jul 1839.	Preminuo je od nepoznate bolesti.
	Mihailo Obrenović	8. jul 1839 — 14. septembar 1842.
	Aleksandar Karađorđević	14. septembar 1842. — 23. decembar 1858.	Sin Karađorđa Petrovića.
	Miloš Obrenović	23. decembar 1858 — 26. septembar 1860.	2. put je postao knez.
	Mihailo Obrenović	26. septembar 1860 — 10. jun 1868.	Izvršen atentat na njega u Košutnjaku. Drugi put je postao knez.
	Milan Obrenović	10. jun 1868. — 6. mart 1889.	Bio je prvi kralj nakon srednjeg veka.
namesnici:Milivoje Petrović Blaznavac, Jovan Ristić, Jovan Gavrilović
	Aleksandar Obrenović	6. mart 1889. — 29. maj 1903.	Ubijen u Majskom prevratu.
	Petar I Karađorđević	15. jun 1903 — 1. decembar 1918.	Osnovao Kraljevinu Jugoslaviju 1. decembra 1918.godine.

Spisak vladara Kraljevine Jugoslavije

Slika	Ime	Dinastija	Vladavina	Napomene
	Petar I	Karađorđevići	15. jun 1903 — 16. avgust 1921.	U poslednjim godinama vladavine, umesto kralja Petra kao regent vladao je Aleksandar I.
	Aleksandar	Karađorđevići	16. avgust 1921. — 9. oktobar 1934.	Proglasio se za kralja Jugoslavije 1929, pre toga bio kralj Srba, Hrvata i Slovenaca
	Petar II	Karađorđevići	9. oktobar 1934 — 29. novembar 1945.	Knez Pavle vladao kao namesnik 1934—1941, bio kralj u egzilu od 17. aprila 1941.

Spisak vladara Crne Gore

• Petrislav, prvi poznati vladar Duklje (971—1000)
• Jovan Vladimir, knez Duklje (1000—1016)
• Dragomir, knez Duklje (1016—1018)
• Stefan Vojislav (Dobroslav I), knez Duklje (1019—1043/4)
• Neda, kneginja Duklje (1043/4-1046)
• Gojislav Vojislavljević, knez Duklje (1043/4-1046)
• Mihailo Vojislavljević, knez Duklje (1046—1077), kralj (1077—1081) — prvi srpski kralj
• Konstantin Bodin, kralj Duklje (1081—1099) i car Bugarske (1072—1073), sin kralja Mihaila
• Mihailo II Vojislavljević (1099—1102)
• Dobroslav II, kralj Duklje (1099—1102)
• Kočapar, kralj Duklje (1102—1103)
• Vladimir Vojislavljević, kralj Duklje (1102/3—1113/4)
• Đorđe Bodinović, kralj Duklje (1113/4—1118) i (1125—1131)
• Grubeša, kralj Duklje (1118—1125)
• Gradihna, kralj Duklje (1131—1142/3)
  • Radoslav Gradišnić, knez Duklje (1142/3—1163)
  • Mihailo III Vojislavljević, knez Duklje (1163—1186)
    • Desislava, knjeginja Duklje (1186—1189)
• Duklja u Srbiji (1186—1360)
  • Vukan Nemanjić, kralj Duklje (1186—1208)
  • Đorđe Nemanjić, kralj Duklje (1208—1248) sin kralja Vukana
  • Stefan Vukanović Nemanjić, kralj Duklje (1248—1252) sin kralja Vukana
• Balša I, gospodar Zete (1356—1362)
• Stracimir Balšić, gospodar Zete (1362—1372)
• Đurađ I Balšić, gospodar Zete (1362—1378/9)
• Balša II Balšić, gospodar Zete (1378/9—1385)
• Đurađ II Balšić, gospodar Zete (1385—1403)
• Balša III Balšić, gospodar Zete (1403—1421)
• Stefan I Crnojević, vladar Zete (1451—1465)
• Ivan Crnojević, vladar Zete (1465—1490)
• Đurađ Crnojević, vladar Zete (1490—1496)
• Stefan II Crnojević, vladar Zete (1496—1499)
• Zeta pod Osmanskim carstvom (1499—1697)
  • Skenderbeg Stanko Bušatlija, sandžak beg u Zeti (1513/4—1530)
• Danilo I Petrović Njegoš, vladika Crne Gore (1697—1735)
• Sava Petrović Njegoš, vladika Crne Gore (1735—1781)
• Šćepan Mali, vladar Crne Gore (1767—1773)
• Petar I Petrović Njegoš, vladar Crne Gore (1782—1830)
• Petar II Petrović Njegoš, vladar Crne Gore (1830—1851)
• Danilo Petrović, vladar Crne Gore (1851—1852), knez (1852—1860)
• Nikola I Petrović, knez Crne Gore (1860—1910), kralj (1910—1918)

Spisak vladara Bosne

• Stefan, knez Bosne (1083—1101)
• Borić, ban Bosne (1154—1163/4)
• Kulin, ban Bosne (1180—1204)
• Matej Ninoslav, ban Bosne (1232—1250)
• Prijezda I Kotromanić, ban Bosne (1250—1287)
• Prijezda II, ban Bosne (1287—1290)
• Stefan I Kotromanić, ban Bosne (1290—1313/4.)
• Stefan II Kotromanić, ban Bosne (1322—1353)
• Stefan Tvrtko I Kotromanić, ban Bosne (1353—1377), kralj (1377—1391)
• Stefan Dabiša, kralj Bosne (1391—1395)
• Jelena Gruba, kraljica Bosne (1395—1398)
• Ostoja Kotromanić, kralj Bosne (1398—1404)
• Stefan Tvrtko II Kotromanić, kralj Bosne (1404—1409)
• Ostoja Kotromanić, kralj Bosne (1409—1418)
• Stefan Ostojić, kralj Bosne (1418—1421)
• Stefan Tvrtko II Kotromanić, kralj Bosne (1421—1443)
• Stefan Tomaš, kralj Bosne (1443—1461)
• Stefan Tomašević, kralj Bosne (1461—1463)
• Bosna pod Osmanskim carstvom (1463—1878)
• Matija Šabančić (1465—1471)
• Matija Vojsalić (1471—1476)
• Nikola Iločki (1471—1477)
• Bosna i Hercegovina pod Austrougarskom (1878—1918)
• Bosna i Hercegovina u Kraljevini Jugoslaviji (1918—1941)
• Bosna i Hercegovina u NDH (1941—1945)
• Bosanskohercegovački vladari od 1945. godine

Spisak vladara Travunije

• Beloje, župan (pre oko 842. do oko 847.)
• Krajina, knez (oko 847. — druga polovina 9. veka)
• Hvalimir, knez (druga polovina 9. veka — početak 10. veka)
• Čučimir, knez (početak 10. veka — 931.)
• Dragomir, knez (pre 1000—1018)
• Travunija ujedinjena u Hum (Zahumlje) (1081. godine)
• Travunija u Nemanjićkoj Srbiji (od 1149 — do 1326. godine)
• Travunija u Bosni (od 1326. godine — do 1448. godine)
• Travunija u Hercegovini (od 1448. godine)

Spisak vladara Hercegovine

• Mihajlo Višević, knez (oko 910—931)
• Ljutovid, strateg Raške, Bosne, Travunije i Zahumlja (1039—1054)
• Hum u Srbiji (1149—1326)
  • Miroslav Zavidović, veliki knez Humski (1190—1199)
  • Rastko Nemanjić, župan Humski (1191)
• Hum u Bosni (1326—1392)
• Sandalj Hranić Kosača, veliki vojvoda bosanski (1392—1435)
• Stefan Vukčić Kosača, herceg (1435—1466)
• Vladislav Hercegović, herceg (1466—1482), sin Stefana Vukčića
• Vlatko Hercegović, herceg (1466—1482), sin Stefana Vukčića
• Hercegovina pod Osmanskim carstvom (1482—1878)
• Bosna i Hercegovina (od 1878. godine)

Vidi još

• Spisak supruga srpskih vladara
• Vladari Srbije 1804—1945.

Literatura

• Blagojević, Miloš (1989). Srbija u doba Nemanjića: Od kneževine do carstva 1168—1371. Beograd: Vajat. 
• Blagojević, Miloš (2004). Nemanjići i Lazarevići i srpska srednjovekovna državnost. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. 
• Blagojević, Miloš (2011). „Nemanjići i državnost Duklje-Zete-Crne Gore” (PDF). Zbornik Matice srpske za istoriju. 83: 7—24. Arhivirano iz originala (PDF) 13. 06. 2018. g. Pristupljeno 22. 05. 2019. 
• Blagojević, Miloš (2011). Srpska državnost u srednjem veku. Beograd: Srpska književna zadruga. 
• Blagojević, Miloš; Medaković, Dejan (2000). Istorija srpske državnosti. 1. Novi Sad: Ogranak SANU. 
• Veselinović, Andrija; Ljušić, Radoš (2002). Rodoslovi srpskih dinastija. Novi Sad: Platoneum. 
• Veselinović, Andrija; Ljušić, Radoš (2008). Srpske dinastije (2. izd.). Beograd: Službeni glasnik. 
• Živković, Tibor (2006). Portreti srpskih vladara (IX-XII vek). Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. 
• Logos, Aleksandar A. (2017). Istorija Srba I (PDF). Beograd. ISBN 978-86-85117-37-4. 
• Mijušković, Slavko, ur. (1988) [1967]. Ljetopis popa Dukljanina (2. izd.). Beograd: Prosveta & Srpska književna zadruga. 
• Mišić, Siniša (1997). Ston i Pelješac od 1326. do 1333. godine. Istorijski časopis. 42—43. Istorijski institut. str. 25—32. GGKEY:8N4K5PNPTJC. 
• Novaković, Relja (1958). „Kad se rodio i kad je počeo da vlada Stevan Nemanja?”. Istoriski glasnik. 11 (3—4): 165—192. 
• Ostrogorski, Georgije (1949). „Porfirogenitova hronika srpskih vladara i njeni hronološki podaci”. Istoriski časopis. 1 (1948): 24—29. 
• Ćirković, Sima (1964a). Istorija srednjovekovne bosanske države. Beograd: Srpska književna zadruga. 
• Ćirković, Sima (1964b). „Sugubi venac: Prilog istoriji kraljevstva u Bosni”. Zbornik Filozofskog fakulteta u Beogradu. 8 (1): 343—370. 
• Ćirković, Sima (1964v). Herceg Stefan Vukčić-Kosača i njegovo doba. Beograd: Naučno delo. 
• Ćirković, Sima (1982). „Poslednji Brankovići”. Istorija srpskog naroda. knj. 2. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 445—464. 
• Ćirković, Sima (1982). „Poslednji despoti”. Istorija srpskog naroda. knj. 2. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 479—490. 
• Ćirković, Sima (1995). Srbi u srednjem veku. Beograd: Idea. 
• Ćirković, Sima (2004). Srbi među evropskim narodima. Beograd: Equilibrium. 
• Ćirković, Sima (2004). The Serbs. Malden: Blackwell Publishing. 
• Ćirković, Sima; Mihaljčić, Rade, ur. (1999). Leksikon srpskog srednjeg veka. Beograd: Knowledge. 
• Curta, Florin (2001). The Making of the Slavs: History and Archaeology of the Lower Danube Region, c. 500-700. Cambridge: Cambridge University Press. str. 331. ISBN 978-0-521-80202-4. 

Spoljašnje veze

• Srpski vladari (jezik: srpski)
• Srpski vladari (jezik: engleski)
• Srbija srednjeg veka (jezik: engleski)
• Spisak srpskih suverena (jezik: engleski)
• Istorijski atlas Srbije (jezik: engleski)