Pređi na sadržaj

24. jul

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

24. jul (24.7.) je 205. dan godine po gregorijanskom kalendaru (206. u prestupnoj godini). Do kraja godine ima još 160 dana.

Događaji

[uredi | uredi izvor]
jul
P U S Č P S N
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31
 
  • 1567Škotska kraljica Meri Stjuart primorana je da abdicira zbog antiprotestantske politike. Naredne godine pobegla je u Englesku gde je zatvorena, a nakon 18 godina tamnovanja optužena je za učestvovanje u izdaji i pogubljena.
  • 1701Antoan da la Mot Kadilak osnovao je na obali jezera Mičigen trgovački centar Ponšartren, koji se kasnije razvio u grad Detroit.
  • 1704 — Britanske snage pod komandom admirala Džordža Ruka preuzele su Gibraltar od Španaca.
  • 1783Kraljevstvo Kartli-Kaheti i Ruska Imperija su potpisali Georgijevski sporazum, čime je Gruzija postala ruski protektorat.
  • 1799Napoleon je izvojevao svoju poslednju pobedu u osvajanju Egipta, potukavši tursku vojsku kod Abukira.
  • 1804 — Srpska potera predvođena Milenkom Stojkovićem uhvatila je i pogubila na dunavskom ostrvu Ada Kale beogradske dahije Aganliju, Kučuk Aliju, Mulu Jusufa i Mehmeda Fočića.
  • 1824 — Rezultati prvog ispitivanja javnog mnjenja u svetu objavljeni su u američkoj državi Delaver uoči predsedničkih izbora u SAD.
  • 1866Tenesi je postao prva američka država koja je ponovo primljena u Uniju nakon Američkog građanskog rata.
  • 1883Metju Veb, prvi čovek koji je 1875. preplivao kanal Lamanš, utopio se prilikom pokušaja da prepliva reku iznad Nijagarinih vodopada.
  • 1923 — U Lozani je potpisan mirovni ugovor između Turske i savezničkih sila kojim se Turska odrekla svih neturskih teritorija koje je izgubila u Prvom svetskom ratu, ali je dobila Jedrene i istočnu Trakiju, čime su definitivno određene granice evropskog dela turske države.
  • 1943 — Bombardovanjem Hamburga, savezničko vazduhoplovstvo je u Drugom svetskom ratu počelo operaciju „Gomora“.
  • 1946 — SAD su izvele prvu podvodnu atomsku probu na koralskim ostrvima Bikini u zapadnom Pacifiku.
  • 1967 — Francuski predsednik Šarl de Gol završio je svoj govor u Montrealu usklikom „Živeo slobodni Kvebek!“, što je izazvalo oštar protest kanadskog premijera Lestera Pirsona. De Gol je bio primoran da skrati posetu Kanadi.
  • 1972 — Jugoslovenske službe bezbednosti su uhvatile poslednje članove Bugojanske grupe.
  • 1974Konstantin Karamanlis je, posle sedmogodišnje vladavine vojne hunte, obrazovao u Grčkoj prvu civilnu vladu i proglasio opštu amnestiju za sve političke zatvorenike.
  • 1976 — Američki svemirski brod „Viking 1“ spustio se na Mars da ispita da li postoje mogućnosti za život na toj planeti.
  • 1981 — U kineskoj provinciji Sičuan u poplavama je poginulo više od 700 ljudi, a milion i po je ostalo bez domova.
  • 1990 — Američki ratni brodovi u Persijskom zalivu stavljeni su u stanje pripravnosti zbog koncentracije iračkih trupa na kuvajtskoj granici.
  • 1993 — Centralna banka Rusije saopštila je da će u okviru drastične monetarne reforme preduzete u borbi protiv inflacije, iz opticaja povući sve novčanice štampane pre 1992.
  • 1995 — Bombaš-samoubica, član militantne islamske organizacije Hamas, aktivirao je bombu u autobusu u Tel Avivu od čije je eksplozije poginulo šest, a ranjeno 32 čoveka.
  • 1996 — U predgrađu Kolomba, glavnog grada Šri Lanke, poginulo je 57, a ranjeno više od 500 ljudi u eksploziji dve bombe podmetnute u prigradski voz, za šta su optuženi tamilski pobunjenici.
  • 1999 — U selu Staro Gacko, na Kosovu, ubijeno je 14 srpskih seljaka dok su na svojim imanjima žnjeli pšenicu.
  • 2001SR Jugoslavija je dobila šestu saveznu vladu s premijerom Dragišom Pešićem na čelu, funkcionerom Socijalističke narodne partije Crne Gore.
  • 2003 — Srbin Darko Mrđa priznao je pred Tribunalom u Hagu krivicu za ubistvo oko 200 Muslimana i Hrvata na planini Vlašić u leto 1992, a Tužilaštvo je zauzvrat odustalo od optužbe za istrebljenje i zločin protiv čovečnosti.
  • 2013 — U iskliznuću voza kod španskog grada Santijago de Kompostela poginulo je 80 osoba, a povređeno oko 140.

Rođenja

[uredi | uredi izvor]

Praznici i dani sećanja

[uredi | uredi izvor]

Vidi još

[uredi izvor]

Reference

[uredi izvor]
  1. ^ „ADAM Adolf-Šarl”. snp.org.rs. Pristupljeno 18. 1. 2024. 
  2. ^ „Frank Wedekind | German actor and dramatist”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 5. 2. 2020. 
  3. ^ Rose, Mike (24. 7. 2018). „Today's top celebrity birthdays list for July 24, 2018”. The Plain Dealer. Pristupljeno 25. 7. 2018. 
  4. ^ „Kyle Kuzma”. ESPN. Pristupljeno 12. 12. 2020.