Пређи на садржај

24. јул

С Википедије, слободне енциклопедије

24. јул (24.7.) је 205. дан године по грегоријанском календару (206. у преступној години). До краја године има још 160 дана.

Догађаји

[уреди | уреди извор]
јул
П У С Ч П С Н
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31
 
  • 1567Шкотска краљица Мери Стјуарт приморана је да абдицира због антипротестантске политике. Наредне године побегла је у Енглеску где је затворена, а након 18 година тамновања оптужена је за учествовање у издаји и погубљена.
  • 1701Антоан да ла Мот Кадилак основао је на обали језера Мичиген трговачки центар Поншартрен, који се касније развио у град Детроит.
  • 1704 — Британске снаге под командом адмирала Џорџа Рука преузеле су Гибралтар од Шпанаца.
  • 1783Краљевство Картли-Кахети и Руска Империја су потписали Георгијевски споразум, чиме је Грузија постала руски протекторат.
  • 1799Наполеон је извојевао своју последњу победу у освајању Египта, потукавши турску војску код Абукира.
  • 1804 — Српска потера предвођена Миленком Стојковићем ухватила је и погубила на дунавском острву Ада Кале београдске дахије Аганлију, Кучук Алију, Мулу Јусуфа и Мехмеда Фочића.
  • 1824 — Резултати првог испитивања јавног мњења у свету објављени су у америчкој држави Делавер уочи председничких избора у САД.
  • 1866Тенеси је постао прва америчка држава која је поново примљена у Унију након Америчког грађанског рата.
  • 1883Метју Веб, први човек који је 1875. препливао канал Ламанш, утопио се приликом покушаја да преплива реку изнад Нијагариних водопада.
  • 1923 — У Лозани је потписан мировни уговор између Турске и савезничких сила којим се Турска одрекла свих нетурских територија које је изгубила у Првом светском рату, али је добила Једрене и источну Тракију, чиме су дефинитивно одређене границе европског дела турске државе.
  • 1943 — Бомбардовањем Хамбурга, савезничко ваздухопловство је у Другом светском рату почело операцију „Гомора“.
  • 1946 — САД су извеле прву подводну атомску пробу на коралским острвима Бикини у западном Пацифику.
  • 1967 — Француски председник Шарл де Гол завршио је свој говор у Монтреалу ускликом „Живео слободни Квебек!“, што је изазвало оштар протест канадског премијера Лестера Пирсона. Де Гол је био приморан да скрати посету Канади.
  • 1972 — Југословенске службе безбедности су ухватиле последње чланове Бугојанске групе.
  • 1974Константин Караманлис је, после седмогодишње владавине војне хунте, образовао у Грчкој прву цивилну владу и прогласио општу амнестију за све политичке затворенике.
  • 1976 — Амерички свемирски брод „Викинг 1“ спустио се на Марс да испита да ли постоје могућности за живот на тој планети.
  • 1981 — У кинеској провинцији Сичуан у поплавама је погинуло више од 700 људи, а милион и по је остало без домова.
  • 1990 — Амерички ратни бродови у Персијском заливу стављени су у стање приправности због концентрације ирачких трупа на кувајтској граници.
  • 1993 — Централна банка Русије саопштила је да ће у оквиру драстичне монетарне реформе предузете у борби против инфлације, из оптицаја повући све новчанице штампане пре 1992.
  • 1995 — Бомбаш-самоубица, члан милитантне исламске организације Хамас, активирао је бомбу у аутобусу у Тел Авиву од чије је експлозије погинуло шест, а рањено 32 човека.
  • 1996 — У предграђу Коломба, главног града Шри Ланке, погинуло је 57, а рањено више од 500 људи у експлозији две бомбе подметнуте у приградски воз, за шта су оптужени тамилски побуњеници.
  • 1999 — У селу Старо Гацко, на Косову, убијено је 14 српских сељака док су на својим имањима жњели пшеницу.
  • 2001СР Југославија је добила шесту савезну владу с премијером Драгишом Пешићем на челу, функционером Социјалистичке народне партије Црне Горе.
  • 2003 — Србин Дарко Мрђа признао је пред Трибуналом у Хагу кривицу за убиство око 200 Муслимана и Хрвата на планини Влашић у лето 1992, а Тужилаштво је заузврат одустало од оптужбе за истребљење и злочин против човечности.
  • 2013 — У исклизнућу воза код шпанског града Сантијаго де Компостела погинуло је 80 особа, а повређено око 140.

Празници и дани сећања

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди извор]

Референце

[уреди извор]
  1. ^ „АДАМ Адолф-Шарл”. snp.org.rs. Приступљено 18. 1. 2024. 
  2. ^ „Frank Wedekind | German actor and dramatist”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 5. 2. 2020. 
  3. ^ Rose, Mike (24. 7. 2018). „Today's top celebrity birthdays list for July 24, 2018”. The Plain Dealer. Приступљено 25. 7. 2018. 
  4. ^ „Kyle Kuzma”. ESPN. Приступљено 12. 12. 2020.