Мартин Шпегељ
Неутрална тачка гледишта овог чланка је оспорена. |
Мартин Шпегељ | |
---|---|
Личне информације | |
Рођење | Стари Градац, КСХС 11. новембар 1927. |
Смрт | 11. мај 2014.86 год.) ( Загреб, Хрватска |
Војна служба | |
Радни стаж | 1941–1989 1990–1992 |
Битке/ратови | Други светски рат Рат у Хрватској |
Мартин Шпегељ (11. новембар 1927 — 11. мај 2014) био је генерал хрватске војске и политичар који је био други министар одбране Хрватске, а касније и начелник Генералштаба новорођене хрватске војске и генерални инспектор војске. Његови напори да организује и опреми војску од нуле сматрани су кључним за помоћ Хрватској да преживи прву годину рата у Хрватској. Делимично због несугласица са председником Фрањом Туђманом пензионисан је 1992. године. [1] Виновник је такозваних Шпегељевих трака у којима разговара са помоћником о наоружавању Хрвата у припреми за отцепљење Хрватске и предстојећем грађанском рату.
Биографија
[уреди | уреди извор]Мартин Шпегељ је рођен 11. новембра 1927. у Старом Градцу, Питомача. Био је партизански борац током Другог светског рата. На крају је постао генерал Копнене области Пете Југословенске армије (ЈНА) са седиштем у Загребу, Хрватска.
Након првих слободних избора у Хрватској, био је други министар одбране. Шпегељ је био један од ретких у највишем руководству Хрватске који је надолазећи рат доживљавао као неизбежан. Заједно са словеначком командом, Шпегељ је формулисао заједнички план одбране у случају да било коју земљу нападне ЈНА. Истовремено је кријумчарио оружје у Југославију, наоружавао паравојне трупе и организовао их за нападе на легитимне снаге ЈНА.
На почетку рата у Хрватској средином 1990. године, хрватски Срби су одржали оружану побуну (познату као Балван револуција), одбијајући да прихвате власт хрватске владе. Пошто их је подржавала ЈНА (најпре прикривено, а затим отворено), хрватске снаге су биле слабо наоружане, па је Шпегељ предузео кампању набавке оружја преко заједнице црног тржишта, увозећи оружје из бивших земаља Варшавског пакта попут Мађарске и Румуније.
Ухваћен је на снимку октобра 1990. како разговара са помоћником који је заправо био тајни оперативац КОС-а. У то време рат у Хрватској још није почео. У разговорима Шпегељ говори о наоружавању Хрвата у припреми за отцепљење Хрватске и предстојећем грађанском рату.[2] Такозване Шпегељеве траке претворене су у документарни филм Заставиног војног филмског центра и емитоване у јануару 1991. године широј југословенској јавности. Они су објављени како би се појачао напад београдске владе на новоизабрану хрватску владу.[3]
Хрватско руководство, укључујући и саме главне "глумце", у почетку је брзо одбацило траке као лажне, тврдећи да су наводно безазлени снимљени разговори накнадно синхронизовани. Њихову аутентичност, међутим, касније је потврдио и Стипе Месић, председник Хрватске, који је међу првима на хрватској страни признао да су траке аутентичне, иако је тврдио да су неке од реченица извучене из контекста. [4] [5]
Руководство ЈНА у Београду тражило је да се Шпегељу због тога суди за издају. Као резултат афере, и ради смиривања тензија, Туђман га је разрешио дужности. У страху за живот, Шпегељ је побегао у Аустрију, где је остао неколико месеци.
С обзиром на растуће тензије и пад првих погибија у надолазећем рату, Шпегељ је био убеђен да се врати у Хрватску како би постао начелник штаба нове војске која је била у процесу формирања.
Када је у јуну 1991. избио Словеначки рат, Шпегељ се залагао за активирање заједничког одбрамбеног плана, који би увео Хрватску у рат против ЈНА нападом на њене касарне у Хрватској (Шпегељев план). Међутим, Туђман се плашио сукоба и одбијао је да подржи Словенце.
Шпегељ је тада постављен за генералног инспектора хрватске војске, али је смењен делом због неслагања са Туђманом.
Само неколико месеци касније избио је рат у пуном обиму, а Шпегељев план за напад на касарне ЈНА у Хрватској је спроведен и резултирао Битком код касарне, којом је Хрватској донето преко потребно тешко наоружање.
Рат у Хрватској је ушао у фазу слабијег интензитета након потписивања примирја уз посредовање УН почетком 1992. године. Шпегељ је тада званично отишао у пензију.
Након рата, Шпегељ је постао жестоки критичар Туђманове политике, оптужујући њега и његове следбенике за ратно профитерство. Године 2001. објавио је своју аутобиографију у којој је био врло критичан према Туђмановом ХДЗ-у и његовим политичким маневрима, за које је тврдио да су беспотребно ескалирали рат. Оптужио их је и да подржавају сепаратизам босанских Хрвата, што је довело до њиховог сукоба са Бошњацима током рата у БиХ.
Шпегеља су заузврат критиковали протуђмановски елементи хрватске војске, посебно Давор Домазет-Лошо, који сматра да је јунски рат у Словенији 1991. био само изговор да се Хрватска увуче у сукоб. [6]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Former Croatian defence minister Spegelj dies at age of 87 - Current Events - Croatia”. Dalje.com. 1927-11-11. Архивирано из оригинала 2014-05-12. г. Приступљено 2014-05-11.
- ^ „The Prosecutor v. Slobodan Milošević - Witness Branko Kostić examined by Mr. Milošević”. International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia. 25. 1. 2006. Приступљено 13. 8. 2010. „Page 47621 onwards”
- ^ Renaud de la Brosse (2003-02-04). „Political Propaganda and the Plan to Create a "State for all Serbs" - Consequences of Using the Media for Ultra-Nationalist Ends - Part 3” (PDF). Office of the Prosecutor of the International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia. Приступљено 28. 10. 2010. „Whether or not it was true, the video, broadcast twice the same evening, created the desired effect, that is, an electric shock in Serbian public opinion which thus saw the confirmation of the intrinsically evil nature of the authorities in Zagreb...”
- ^ „Умро хрватски генерал Мартин Шпегељ”. RTS. RTS. 11. 5. 2014. Приступљено 31. 10. 2017.
- ^ „Umro je Martin Špegelj”. Metro-portal.hr. Архивирано из оригинала 07. 11. 2017. г. Приступљено 31. 10. 2017.
- ^ Domazet-Lošo, Davor (2002). Hrvatska i Veliko Ratište [Croatia and the Great Battlefield]. Zagreb, Croatia: St. George Association. ISBN 953-96313-0-0.
- Шпегељ, Мартин: Сјећање Војника (Сећања једног војника), 2001.