Албанска национална армија

С Википедије, слободне енциклопедије
Албанска национална армија
Armata Kombëtare Shqiptare
ВођеАљбан Париши[1]
Виган Градица[2]
Авдиљ Јакупи[3]
Агим Краснићи[4][5]
Лирим Јакупи[6]
Беким Мехмети 
Рамадан Шити 
Хабит Ахмети 
Фисник Мети 
Фатос Алију [7]
Вријеме дјеловања2001—данас
Дјелокруг
Идеологија
Бројност12.000 (2007)
СавезнициKosovo Liberation Army emblem Ослободилачка национална армија
Противници Сјеверна Македонија
 Србија
 Црна Гора
 Грчка
KFOR КФОР
Уједињене нације УНМИК
Гарда Светог цара Лазара
Битке и ратови

Албанска национална армија (АНА; алб. Armata Kombëtare Shqiptare), позната по свом акрониму АКШ (од алб. AKSh),[а] албанска је сепаратистичка милиција која за циљ има успостављање иредентистичке Велике Албаније. Противи се Охридском споразуму који је окончао сукобе у Републици Македонији између Ослободилачке националне армије и македонских снага безбједности.

Према Гарију Брехеру, под маском герилске борбе, АНА се бави кријумчарењем, трговином дрогом, трговином људима, етничким чишћењем и другим незаконитим радњама.[8][9] Основана је у јулу 2001. године,[10] а први пут се огласила 3. августа исте године.[11]

Идеологија[уреди | уреди извор]

Главни циљ АНА је провођење у дјело иредентистичког пројекта „Велика Албанија“. У саставу те државе поред постојеће Републике Албаније, требало би да уђу области у саставу сусједних држава, и то: у Србији су то аутономна покрајина Косово и Метохија (самопроглашена Република Косово) и јужни дио Јужне и источне Србије (међу Албанцима позната као Прешевска долина), у Црној Гори јужни дио државе, у Грчкој њен сјеверозапад тј. окрузи Теспротија и Превеза, као и остатак територије која се некада налазила у саставу Јањинског вилајета (међу Албанцима област позната као Чамерија),[12][13][14][15] као и западни дијелови Северне Македоније.

Међутим, 2008. године командант „Арбери“ је рекао, да АНА не жели створити Велику Албанију, него је њен главни циљ заштита територијалног интегритета самопроглашене Републике Косово.[16]

АНА је својим активности у опасност доводила припаднике УНМИК-а, КФОР-а и ОЕБС-а, занемарујући међународно право.

По неким изворима, „Национални комитет за ослобођење окупираних територија“ и „Фронт за национално уједињење Албанаца“ представљају политичко крило АНА.[17]

Величина и састав[уреди | уреди извор]

Многи припадници АНА су прије били у саставу ОВК, ОВПМБ и ОНА. Неколико десетина припадника су арапски плаћеници, који су војну обуку прошли у Авганистану, Ираку, Чеченији и на Косову и Метохији.[18][19]

Према британским новинама, 2003. године АНА је у свом саставу имала између 50 и 70 припадника.[8] Према косовском листу Експрес, 2007. године АНА је бројала више од 12 хиљада припадника. [20] Према изворима руског листа РБК-а, АНА је 2007. имала између 20 и 40 хиљада припадника.[21] Према идеологу АНА Гафуру Адиљију, АНА је 2007. године имала 5 хиљада војника.[22] Према Радомиру Малићу, АНА је 2007. године на територији Косова и Метохије имала око 10 хиљада војника.[23]

Од Албанске националне армије, као тајне организације, не могу се добити поуздани подаци о броју припадника. Претпоставља се да је 2019. број припадника нарастао на 12.000.[24]

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Sh у албанском писму представља једно слово, односно диграм. Транскрипцијом на српску ћирилицу добија се слово Ш.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Ответственность за убийство полицейских и захват заложников в Македонии взяла на себя "Албанская национальная армия". В Мире (на језику: руски). NEWSru.com. 12. 11. 2001. Архивирано из оригинала 2012-08-31. г. Приступљено 2012-03-03. 
  2. ^ „Албанские экстремисты угрожают миротворцам”. Хроника событий (на језику: руски). ТерроруНЕТ. 5. 10. 2003. Приступљено 29. 2. 2012. [мртва веза]
  3. ^ „Экстремистские силы албанцев на севере Македонии мобилизуют свои силы”. September 2, 2003. 
  4. ^ „Ex-Guerrilla Arrested in Macedonia Vote Violence - Europe - Around the globe - World”. Dalje.com. 2008-06-01. Приступљено 2015-05-22. 
  5. ^ „Macedonian News: Attempt at Agim Krasniqi's life reported”. Vmacedonianews.com. 2007-07-17. Приступљено 2015-05-22. 
  6. ^ „Notorious Balkans criminal 'Nazi' Arrested in Kosovo”. Balkan Insight. Приступљено 2021-11-11. 
  7. ^ Caucaso, Osservatorio Balcani e. „Macedonia: Six Killed in Police Raid in around Tetovo”. OBC Transeuropa (на језику: италијански). Приступљено 2023-11-21. 
  8. ^ а б Гари Брехер. (18. 9. 2003). „Албания: величина и величие”. Записки войномана (на језику: руски). Exile. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 29. 2. 2012. 
  9. ^ „Terrorist Organization Profile: Albanian National Army (ANA)” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 06. 2012. г. Приступљено 13. 3. 2012. 
  10. ^ „Новая албанская банда ответит за 10 убитых македонцев”. Происшествия (на језику: руски). РБК. 9. 8. 2001. Архивирано из оригинала 31. 08. 2012. г. Приступљено 29. 2. 2012. 
  11. ^ „Разоружившиеся албанские боевики сменили вывеску и снова взялись за оружие”. Балканы (на језику: руски). Lenta.ru. 8. 8. 2001. Архивирано из оригинала 18. 04. 2005. г. Приступљено 29. 2. 2012. 
  12. ^ Merdjanova 2013, стр. 147
  13. ^ Kola 2003, стр. 9
  14. ^ Seton-Watson, Robert William (1917). The Rise of Nationality in the Balkans. Рипол Классик. стр. 139. ISBN 978-5-87799-385-3. 
  15. ^ Lampe & Mazower 2004, стр. 106
  16. ^ „Kosovo/Albania: Albanian National Army (Armata Kombetare Shqiptare, AKSh) operating in Kosovo” (на језику: енглески). Immigration and Refugee Board of Canada. 27. 8. 2008. Приступљено 13. 3. 2012. [мртва веза]
  17. ^ Милован Дрецун. (13. 4. 2006). „Союз албанских государств до 2010 года” (на језику: руски). Информационно-аналитическая служба «Русская народная линия». Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 29. 2. 2012. 
  18. ^ Лев Вершинин. (5. 12. 2003). „Стрельба по-македонски” (на језику: руски). Самиздат. Архивирано из оригинала 31. 05. 2013. г. Приступљено 29. 2. 2012. 
  19. ^ „Спецслужбы Македонии” (на језику: руски). Agentura.ru. 2004. Архивирано из оригинала 31. 08. 2012. г. Приступљено 29. 2. 2012. 
  20. ^ „Албанские боевики в Косове угрожают войной”. Новости (на језику: руски). Взгляд. 13. 11. 2007. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 29. 2. 2012. 
  21. ^ „Войны за признание.”. Политика (на језику: руски). Информационно-политический портал «Империя». 16. 11. 2007. Архивирано из оригинала 31. 08. 2012. г. Приступљено 29. 2. 2012. 
  22. ^ Сергей Жарких (6. 11. 2007). „В Косово не верят дипломатам”. В Мире (на језику: руски). Российская газета. Приступљено 9. 3. 2012. 
  23. ^ Димитрий Бабич (19. 11. 2007). „Восставшие из ANA” (на језику: руски). Война и Мир. Архивирано из оригинала 05. 10. 2008. г. Приступљено 20. 3. 2012. 
  24. ^ „«Албанская национальная армия» грозить взять под контроль часть Косово”. Мир (на језику: руски). Известия. 16. 10. 2007. Архивирано из оригинала 31. 08. 2012. г. Приступљено 29. 2. 2012. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]