Албанска национална армија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Грб Албанске националне армије.

Албанска национална армија (АНА; алб. Armata Kombëtare Shqiptare - AKSh[а]) је албанска терористичка организација, која има за циљ стварање Велике Албаније (према другим изворима — заштиту територијалног интегритета самопроглашене Републике Косово). Према Гарију Брехеру, под маском герилске борбе, АНА се бави кријумчарењем, трговином дрогом, трговином људима, етничким чишћењем и другим незаконитим радњама.[1][2] Основана је у јулу 2001. године,[3] а први пут се огласила 3. августа исте године.[4]

Идеологија[уреди]

Главни циљ АНА је провођење у дјело иредентистичког пројекта „Велика Албанија“. У саставу те државе поред постојеће Републике Албанија, требале би ући области у саставу сусједних држава, и то: у Србији су то аутономна покрајина Косово и Метохија (самопроглашена Република Косово) и јужни дио Јужне и источне Србије (међу Албанцима позната као Прешевска долина), у Црној Гори јужни дио државе, у Грчкој њен сјеверозапад тј. окрузи Теспротија и Превеза, као и остатак територије која се некада налазила у саставу Јањинског вилајета (међу Албанцима област позната као Чамерија),[5][6][7] као и западни дијелови Републике Македоније.

Међутим, 2008. године командант „Арбери“ је рекао, да АНА не жели створити Велику Албанију, него је њен главни циљ заштита територијалног интегритета самопроглашене Републике Косово.[8]

АНА је својим активности у опасност доводила припаднике УНМИК-а, КФОР-а и ОЕБС-а, занемарујући међународно право.

По неким изворима, „Национални комитет за ослобођење окупираних територија“ и „Фронт за национално уједињење Албанаца“ представљају политичко крило АНА.[9]

Величина и састав[уреди]

Многи припадници АНА су прије били у саставу ОВК, ОВПМБ и ОНА. Неколико десетина припадника су арапски плаћеници, који су војну обуку прошли у Авганистану, Ираку, Чеченији и на Косову.[4][10]

Према британским новинама, 2003. године АНА је у свом саставу имала између 50 и 70 припадника.[1] Према косовском листу Експрес, 2007. године АНА је бројала више од 12 хиљада припадника.[11] Према изворима руског листа РБК-а, АНА је 2007. имала између 20 и 40 хиљада припадника.[12] Према идеологу АНА Гафуру Адиљију, АНА је 2007. године имала 5 хиљада војника.[13] Према Радомиру Малићу, АНА је 2007. године на територији Косово имала око 10 хиљада војника.[14]

Од Албанске националне армије, као тајне организације, не могу се добити поуздани подаци о броју припадника.[15]

Напомене[уреди]

  1. Sh у албанском писму представља једно слово, односно дијаграм. Транскрипцијом на српску ћирилицу добија се слово Ш.

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 Гари Брехер. (2003-09-18). „Албания: величина и величие”. Записки войномана. Exile. Архивирано из оригинала на датум 31. 8. 2012. Приступљено 2012-02-29.  Непознати параметар |lang= игнорисан [|language= се препоручује] (помоћ)
  2. „Terrorist Organization Profile: Albanian National Army (ANA)”. Архивирано из оригинала на датум 31. 8. 2012. Приступљено 2012-03-13.  Непознати параметар |lang= игнорисан [|language= се препоручује] (помоћ)
  3. „Новая албанская банда ответит за 10 убитых македонцев”. Происшествия. РБК. 2001-08-09. Архивирано из оригинала на датум 31. 8. 2012. Приступљено 2012-02-29.  Непознати параметар |lang= игнорисан [|language= се препоручује] (помоћ)
  4. 4,0 4,1 „Разоружившиеся албанские боевики сменили вывеску и снова взялись за оружие”. Балканы. Lenta.ru. 2001-08-08. Приступљено 2012-02-29.  Непознати параметар |lang= игнорисан [|language= се препоручује] (помоћ) Грешка цитата: Invalid <ref> tag; name "re" defined multiple times with different content
  5. Merdjanova (2013). стр. 147.
  6. Kola (1917). стр. 139.
  7. Mazower (2000). стр. 106.
  8. „Kosovo/Albania: Albanian National Army (Armata Kombetare Shqiptare, AKSh) operating in Kosovo”. Immigration and Refugee Board of Canada. 2008-08-27. Приступљено 2012-03-13.  Непознати параметар |lang= игнорисан [|language= се препоручује] (помоћ)
  9. Милован Дрецун. (2006-04-13). „Союз албанских государств до 2010 года”. Информационно-аналитическая служба «Русская народная линия». Архивирано из оригинала на датум 31. 8. 2012. Приступљено 2012-02-29.  Непознати параметар |lang= игнорисан [|language= се препоручује] (помоћ)
  10. „Спецслужбы Македонии”. Agentura.ru. 2004. Архивирано из оригинала на датум 31. 8. 2012. Приступљено 2012-02-29.  Непознати параметар |lang= игнорисан [|language= се препоручује] (помоћ)
  11. „Албанские боевики в Косове угрожают войной”. Новости. Взгляд. 2007-11-13. Архивирано из оригинала на датум 31. 8. 2012. Приступљено 2012-02-29.  Непознати параметар |lang= игнорисан [|language= се препоручује] (помоћ)
  12. „Войны за признание.”. Политика. Информационно-политический портал «Империя». 2007-11-16. Архивирано из оригинала на датум 31. 8. 2012. Приступљено 2012-02-29.  Непознати параметар |lang= игнорисан [|language= се препоручује] (помоћ)
  13. Сергей Жарких (2007-11-06). „В Косово не верят дипломатам”. В Мире. Российская газета. Приступљено 2012-03-09.  Непознати параметар |lang= игнорисан [|language= се препоручује] (помоћ)
  14. Димитрий Бабич (2007-11-19). „Восставшие из ANA”. Война и Мир. Архивирано из оригинала на датум 31. 8. 2012. Приступљено 2012-03-20.  Непознати параметар |lang= игнорисан [|language= се препоручује] (помоћ)
  15. „«Албанская национальная армия» грозить взять под контроль часть Косово”. Мир. Известия. 2007-10-16. Архивирано из оригинала на датум 31. 8. 2012. Приступљено 2012-02-29.  Непознати параметар |lang= игнорисан [|language= се препоручује] (помоћ)

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]