Ослободилачка национална армија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Грб Ослободилачке националне армије

Ослободилачка национална армија (ОНА; алб. Ushtria Çlirimtare Kombëtare (UÇK — УЧК), мкд. Ослободителна Народна Армија (ОНА)), позната и као македонска УЧК[a], је сепаратистичка организација[1] која је 2001. године започела оружани сукоб на територији Северне Македоније. По неким изворима она је уско повезана са Ослободилачком војском Косова (ОВК) или српском УЧК-а.[2]

Оружани сукоб у Северној Македонији је завршен потписивањем Охридског споразума, којим су Албанци у Северној Македонији добили већа права.

Настанак[уреди]

По неким изворима, ОНА је настала као наставак и трансформација Ослободилачке војске Косова на простору Северне Македоније, а њени чланови су бивши припадници ОВК који су учествовали у борбама на Косову и Метохији. Са распуштањем Ослободилачке војске Прешева, Медвеђе и Бујановца већина њених припадника је прешла на територију Републике Македоније у састав ОНА.

Према многим изворима, крајњи циљ ОНА и ОВПМБ је независност Косова, што би представљало територијалну језгро на које би требало да се прикључи јужна Србија (тачније Прешевска долина) и западна Македонија.

Главни штаб ОНА је био у Призрену на челу са Ермушом Џемаилом, Али Ахметијем као политичким представником, Фазли Велиуом као одговорним за дијаспору и Гезимом Остренијем као главним војним командантом.

ОНА је добијала сталну логистичку подршку у финансијама, оружју, добровољцима, храни и лијековима од власти са Косова и из Албаније, албанске дијаспоре, као и локалног албанског становништва у Македонији. Велики дио припадника ОНА је пред сам почетак оружаних сукоба био на војној обуци у Сјеверној Албанији.

Формирање[уреди]

ОНА је своје јединице формирала у виду бригада и давала им је називе по троцифреним бројевима. Прва формирана је т.н. 112. бригада у близини Куманова и 113. бригада у близини Тетова.

ОНА је формирана у јесен 1999. године, и предводио ју је бивши командант ОВК Али Ахмети, унук Фазли Велиуа. Захтјеви у првом плану су били засновани на стварање конфедерације у Северној Македонији.[3] Према појединим изворима, високи команданти ОНА су изјављивали да они нису хтјели угрозити стабилност и територијални интегритет, и да су кроз герилски рат тражили своја права у Северној Македонији, једнака правима Македонаца.[4] Влада Републике Македоније је у почетку тврдила да је ОНА терористичка, екстремистичка и сепаратистичка организација чији је циљ био отцјепљење дијелова Северне Македоније, гдје Албанци чине већину, и њихово припајање Косову или стварању Велике Албаније.

На почетку, 22. јануара, ОНА је нападе на македонске снаге безбједности вршила употребом лаког наоружања.[5] Сукоб је убрзо ескалирао и почетком марта 2001. године, припадници ОНА су успоставили контролу на великом дијелу сјеверних и западних дјелова Северне Македоније, да би на крају стигли на неколико километара од Скопља, заузимајући село Арачиново.[6]

Током марта, ОНА је неуспјешно покушавала заузети град Тетово у отвореном оружаном сукобу, контролишући брдске и планинске приједеле између Косова и Тетова. Влада Северне Македоније 3. маја 2001. године покреће велики противнапад у кумановској области.[6] ОНА 13. јуна успијева заузети село Арачиново. Двије сукобљене стране су 13. августа 2001. године потписале мировни споразум познат као Охридски споразум, којим је сукоб у земљи доведен до краја, а припадници ОНА су добили амнестију од македонских власти.

Састав и војне способности[уреди]

Према процјени ОНА је имала око 5.000 припадника.[7][8] Дио припадника ОНА су обучавале британске снаге. Исто као и у случају ОВК-а, они су раним ратним дејствима користили лако наоружање њемачког, америчког, кинеског, албанског и југословенског поријекла. Били су опремљени аутоматским и полуаутоматским пушкама, ручним минобацачима, противтенковским и противпјешадијским минама, ручним бомбама, противавионским митраљезима, снајперским пушкама са великим дометом. Како је рат одмицао, побуњеници су дошли у посјед тешког наоружања, укључујући и тенкове Т-55 и оклопна возила, која су заплијенили током борбе са македонским снагама безбједности.[9][10]

Напомена[уреди]

  1. ^ УЧК је транскприпција скраћенице на албанском (алб. UÇK) која се односи на двије сепаратистичке и терористичке албанске организације, Ослободилачку војску Косова и Ослободилачку националну армију, чије скраћенице на српском нису исте, тако да је скраћеница прве ОВК, а друге ОНА.

Референце[уреди]

  1. ^ Pugh, Michael Charles; Sidhu, Waheguru Pal Singh (2003). The United Nations & Regional Security: Europe and Beyond. Lynne Rienner Publishers. стр. 126. ISBN 978-1-58826-232-5. 
  2. ^ The Fight Against Terrorism and Crisis Management in the Western Balkans by Iztok Prezelj,2008,ISBN 978-1-58603-823-6,page 49-50
  3. ^ Guardian article,Macedonia timeline,Key dates in the crisis
  4. ^ BBC,Who are the rebels?
  5. ^ "Three Serb policemen killed by Kosovar extremists", The Scotsman, 19 February 2001
  6. 6,0 6,1 Guardian article
  7. ^ „Friends of Bosnia article,Albanian rebels , trained by the SAS are gaining ground in Macedonia, aiming for the key city of Tetovo”. Архивирано из оригинала на датум 23. 12. 2006. Приступљено 27. 05. 2015. 
  8. ^ "How many groups, how many guns?", The Economist, 25 August 2001
  9. ^ BBC article,Macedonia sets new peace conditions
  10. ^ "Macedonia on brink of war", Sunday Times, 10 June 2001

Литература[уреди]


Спољашње везе[уреди]