Благо Задро

С Википедије, слободне енциклопедије
Благо Задро
Blago Zadro in his youth.jpg
Задро у младости
НадимакШљука
Датум рођења(1944-03-31)31. март 1944.
Место рођењаДоњи Мамићи
НДХ
Датум смрти16. октобар 1991.(1991-10-16) (47 год.)
Место смртиВуковар, Хрватска
СФР Југославија
Место укопаМеморијално гробље у Вуковару
Служба Хрватска
ВојскаЗбор народне гарде
Године службе1991
Чингенерал-мајор (постхумно)
Командант3. батаљон 204. (Вуковарска) бригада
Битке/ратовиРат у Хрватској
СупружникКатица Солдо

Благо Задро (Доњи Мамићи, 31. март 1944Вуковар, 16. октобар 1991) био је командант севернога дела хрватских снага у Вуковару током рата у Хрватској. Убијен је у Боровоме насељу током битке за град. Показао се као вешт ратник поготову у противтенковском дејству. Хрвати га сматрају једним од највећих хероја у целокупној њиховој повести. О њему су испричане многе митске приче. С хрватске стране он је савршени и непоколебљиви ратник (иако је изгубио битку за Вуковар), а Срби га оптужују за ратне злочине (иако није био званично оптужен).

Рани живот[уреди | уреди извор]

Благо Задро је рођен у маломе селу Доњи Мамићи код Груда, у западној Херцеговини која је тада била под контролом Независне Државе Хрватске. Његова породица се 1954. године преселила у Борово насеље, индустријску четврт Вуковара, у којој је завршио средњу школу и почео да ради у комбинату „Борово”. Његов посао је био да меша хемикалије и гуме.[1][2] Године 1968. се оженио Катицом Солдо, такође радницом „Борова”. Имали су три сина: Роберта, Томислава и Јосипа. Задро је био заинтересован за хрватску историју, посебно за случај Блајбург, и био је жестоки антикомуниста.[3]

Почетком 1990-их је организовао штрајкове у комбинату „Борово” и тражио смену директора.[4] Он је постао активан у политици током првих демократских избора у Хрватској 1990. године; основао је огранак Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) за Општину Вуковар и постао потпредседник ХДЗ-а у Вуковару. После гашења његовога одељења, провео је три месеца у реорганизираној хрватској полицији у Винковцима. Доцније се придружио Збору народне гарде када је почео рат.[5][4]

Битка за Вуковар[уреди | уреди извор]

Благо Задро је командовао 3. батаљоном 204. (вуковарске) бригаде Хрватске војске током битке за Вуковар од почетка борби против ЈНА и српских паравојних формација. У истом батаљону су му била и двојица синова.[2] Задрова јединица је распоређена да брани виталну тачку Трпињску цесту, отворени пут који води директно у Вуковар. Због свога значаја, пут је постао примарна мета тенковских јединица ЈНА које су нападале град. У Трпињској цести су Задрове јединице назване „Жути мрави” и „Турбо вод” противтенковским деловањем задале велике губитке ЈНА, те је она проглашена за „гробље тенкова” око које су се створили бројни митови. Највећи успех се десио дана 18. септембра 1991. године када је Задров батаљон поставио заседу југословенској војсци уништивши 60 тенкова и оклопних транспортера. Међутим, његове јединице су доцније биле поражене када је Вуковар био ослобођен од хрватских сецесиониста.

Задра су пронашле и неутралисале снаге локалних Срба из Хрватске 16. октобра 1991. године. Његов леш је пронашла и закопала његова јединица. Када је ЈНА препустила град Хрватима, његово тело је било уклоњено из гробнице. Седам година доцније су његови остаци пронађени у Боровоме насељу. Доцније је сахрањен на Меморијалном гробљу у Вуковару, поред најстаријег сина Роберта који је такође погинуо у рату. Постхумно је Благо Задро унапређен у генерал-мајора.[6]

Наслеђе[уреди | уреди извор]

Председник Хрватскога сабора Владимир Шекс (ХДЗ) изјавио је да без Блага Задре, Хрватска никада не би успела да изврши сецесију од СФРЈ.[7] Сваке године, на годишњицу његове погибије, у Вуковару се одржава комеморација у којој присуствују бројни бивши саборци и политичке званице. По њему су назване главна улица у Боровоме насељу, улица у Грудама, војна школа у Загребу, а у његовоме родном селу Доњи Мамићи постављен је споменик.

Галерија[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Kraljić, Željka. „General kojeg su svi slušali i poštovali”. Vukovarske novine (на језику: хрватски). Архивирано из оригинала на датум 8. 2. 2012. Приступљено 15. 11. 2011. 
  2. ^ а б Central Intelligence Agency Office of Russian and European Analysis (2000). Balkan Battlegrounds: A Military History of the Yugoslav Conflict, 1990–1995: Volume 2. Washington, D.C.; p. 197
  3. ^ „Biografije: Blago Zadro”. Večernji list. Архивирано из оригинала на датум 2016-10-19. Приступљено 16. 10. 2016. 
  4. ^ а б „Biografije: Blago Zadro”. Večernji list. Архивирано из оригинала на датум 19. 10. 2016. Приступљено 16. 10. 2016. 
  5. ^ Kraljić, Željka. „General kojeg su svi slušali i poštovali”. Vukovarske novine (на језику: хрватски). Архивирано из оригинала на датум 8. 2. 2012. Приступљено 15. 11. 2011. 
  6. ^ „Unuk Mislav: Ponosan sam na djeda Blagu, želim nositi broj 91”. www.24sata.hr (на језику: хрватски). Приступљено 7. 6. 2022. 
  7. ^ „Polaganjem vijenaca, misom zadušnicom i komemorativnim skupom u Vukovaru je obilježeno 13 godina od pogibije general-bojnika Blage Zadre” (на језику: хрватски). Croatian Radiotelevision. 16. 10. 2004. Архивирано из оригинала на датум 5. 5. 2016. Приступљено 14. 11. 2011. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]