10. март

10. март (10.03) је 69. дан у години по грегоријанском календару (70. у преступној години). До краја године има још 296 дана.

Догађаји

март
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

• 241. п. н. е. — Римска република је поразила Картагину у пресудној поморској бици код Егатских острва.
• 1528 — У Бечу као јеретик на ломачи спаљен Балтазар Хубмајер, један од вођа аустријских баптиста.
• 1629 — Енглески краљ Чарлс I распушта парламент чиме почиње једанаестогодишњи период током кога се енглески парламент није састајао (Тринестогодишња тиранија).
• 1813 — Први пут је додељено немачко војно одликовање Гвоздени крст.
• 1834 — У околини Дервенте избила је Поп-Јовичина буна против турске власти.
• 1876 — Александер Грејам Бел је остварио први двосмерни телефонски позив.
• 1915 — У Чикагу одржан Први југословенски народни сабор, с представницима 486 разних исељеничких организација из САД и Канаде, као прва велика јавна манифестација у свету у корист идеје о ослобађању и уједињењу јужнословенских народа у једну државу.
• 1922 — Британске власти ухапсиле Махатму Гандија и оптужиле га за побуну.
• 1948 — Шеф дипломатије Чехословачке Јан Гариг Масарик, син првог председника Чехословачке Томаша Масарика, извршио самоубиство искочивши кроз прозор зграде Министарства у Прагу.
• 1952 — Суочен са могућим изборним поразом, бивши председник Кубе Фулгенсио Батиста је извршио државни удар и преузео власт.
• 1959 — У Ласи, главном граду Тибета, избила побуна против кинеске власти. После вишедневних уличних борби Кинези угушили побуну, далај лама избегао у Индију.
• 1968 — У фериботу који се преврнуо у луци града Велингтон на Новом Зеланду погинуло најмање 200 људи.
• 1969 — Џејмс Ерл Реј, оптужен за убиство црначког лидера Мартина Лутера Кинга 4. априла 1968, осуђен на 99 година затвора.
• 1974 — Јапански поручник Хиро Онаде предао се, после 29 година скривања у џунгли, филипинским властима, објаснивши да није добио наређење о повлачењу и престанку рата САД и Јапана.
• 1975 — Снаге Северног Вијетнама су напале град Буон Ма Туот, чиме је започела офанзива која је довела до пада Јужног Вијетнама.
• 1978 — Полетео први прототип авиона Мираж 2000.
• 1990 — Суд у Ираку осудио на смрт британског новинара Фарзада Базофта због шпијунаже. Упркос таласу протеста у иностранству и апела ирачким властима да му поштеде живот, погубљен 15. марта.
• 1991 — У Београду почеле студентске демонстрације познате и као „Плишана револуција“.
• 1993 — Сухарто шести пут изабран за председника Индонезије.
• 1995 — У експлозији испред џамије у пакистанском граду Карачију и пуцњави једног терористе на људе који су потрчали да помогну повређенима, погинуло 12 људи, укључујући петоро деце, а 26 повређено.
• 1997 — Ватикан успоставио дипломатске односе с Либијом.
• 2000 — Асоцијација независних електронских медија протестовала код власти Србије због затварања независних радио и телевизијских станица у Србији, оцењујући да та акција власти поприма алармантне размере.
• 2001 — САД условиле економску помоћ Југославији сарадњом с Међународним судом за ратне злочине у Хагу, захтевајући изручење оптужених за ратне злочине, пре свега бившег председника Слободана Милошевића и ратног команданта Војске Републике Српске Ратка Младића до 31. марта. После хапшења Слободана Милошевића 1. априла исте године САД одобриле помоћ Југославији од 50 милиона долара.
• 2002 — У одмазди за погибију 11 Израелаца у самоубилачком бомбашком нападу арапских екстремиста у Јерусалиму, израелски хеликоптери разорили седиште палестинског вође Јасера Арафата у Гази.
• 2006 —
  • Агим Чеку је нови премијер Косова и Метохије.
  • У близини Подгорице заустављен шлепер са 1000 калашњикова
  • На Беовизији 2006. победили Фламингоси и Луис.

Рођења

• 1503 — Фердинанд I Хабзбуршки, цар Светог римског царства. (†1564)
• 1762 — Џеремаја Бенџамин Рихтер, немачки хемичар. († 1807)
• 1772 — Фридрих фон Шлегел, немачки писац († 1829)
• 1844 — Пабло де Сарасате, шпански виолиниста. († 1908)
• 1880 — Владислав Петковић Дис, српски песник. († 1917)
• 1923 — Вал Логсдон Фич, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику. († 2015)
• 1935 — Борислав Радовић, југословенски и српски песник, есејиста и преводилац. († 2018)
• 1936 — Сеп Блатер, бивши председник ФИФА.
• 1937 — Антон Беблер, словеначки политиколог, дипломата и политичар.
• 1940 — Чак Норис, амерички глумац.
• 1941 — Џорџ Смит, амерички биолог.
• 1957 — Осама бин Ладен, саудијски мултимилионер и терориста.
• 1958 — Драган Чавић, политичар, предсједник Републике Српске (2002—2006).
• 1958 — Шерон Стоун, америчка глумица.
• 1969 — Милорад Кораћ, српски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1973 — Ева Херцигова, чешки модел и глумица.
• 1976 — Барбара Шет, аустријска тенисерка.
• 1977 — Робин Тик, амерички музичар и музички продуцент.
• 1978 — Бен Бернли, амерички музичар, члан групе Breaking Benjamin.
• 1981 — Самјуел Ето, камерунски фудбалер.
• 1984 — Оливија Вајлд, америчка глумица.
• 1988 — Иван Ракитић, хрватски фудбалер.
• 1992 — Габријела Пејчев, српско-бугарска певачица.
• 1995 — Зек Лавин, амерички кошаркаш.
• 1997 — Белинда Бенчич, швајцарска тенисерка.

Смрти

• 1391 — Стефан Твртко I Котроманић, српски бан и краљ средњовековне Босне. (* 1338)
• 1852 — Стојан Симић, уставобранитељ. (* 1797)
• 1856 — Јован Поповић Стерија, први српски комедиограф. (* 1806)
• 1872 — Ђузепе Мацини, италијански револуционар. (* 1808)
• 1875 — Светозар Марковић публициста, социјалиста и политичар друге половине XIX века. (* 1846)
• 1940 — Михаил Афанасјевич Булгаков, руски књижевник, драматург и лекар. (* 1891)
• 1997 — Најдан Пашић, публициста, професор Универзитета у Београду и судија Уставног суда Србије. (* 1922)
• 2000 — Иво Робић, хрватски певач. (* 1923)
• 2002 — Винко Кандија, рукометни тренер и спортски радник. (* 1934)
• 2012 — Вера Ивковић, певачица. (* 1949)

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Светог Тарасија патријарха цариградског
  • Преподобног Пафнутија Кефаласа

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума