7. април
7. април (07.04) је 97. дан у години по грегоријанском календару (98. у преступној години). До краја године има још 268 дана.
Догађаји
| април | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | |||||
- 451 — Атила је опљачкао Мец и напао друге градове у Галији.
- 1141 — Матилда од Енглеске је постала први женски владар Енглеске.
- 1348 — Чешки краљ Карло IV основао Карлов универзитет, први универзитет у централној Европи.
- 1788 — Амерички пионири су основали град Маријету (у данашњем Охају), прво стално америчко насеље изван Тринаест колонија.
- 1862 — Снаге Уније су поразиле снаге Конфедерације у бици код Шајлоа, најкрававијој бици у дотадашњој америчкој историји.
- 1866 — Земунски штампар Игњан Сопрон, на позив босанског везира Шерифа Осман-паше, отворио прву штампарију у Сарајеву и покренуо прве новине штампане у Босни, недељник „Босански вјесник“. Лист уређивао Милош Мандић, излазио на српском језику, ћирилицом и по Вуковом правопису.
- 1896 — Арктичка експедиција коју је предводио норвешки истраживач Фритјоф Нансен је стигла до 86°13,6' СГШ.
- 1929 — Београдска радио станица први пут преносила једну фудбалску утакмицу, првенствени сусрет БСК и „Југославије“. Репортер био Раде Стоиловић.
- 1939 — Италијанске трупе искрцале се на обале Албаније и за пет дана окупирале земљу.
- 1941 — Влада Краљевине Југославије објавила прокламацију о почетку рата с Немачком и Италијом и издала наредбу о општој мобилизацији.
- 1943 — У лабораторији у Базелу, у Швајцарској, први пут произведена дрога ЛСД.
- 1945 — Амерички авиони у Другом светском рату потопили највећи јапански ратни брод "Јамато".
- 1948 — Основана Светска здравствена организација. Статут организације потписало 26 земаља, а 7. април проглашен за Светски дан здравља.
- 1956 — Шпанија се одрекла свог протектората у Мароку.
- 1961 — Ухапшен југословенски политичар и дисидент Милован Ђилас, некада најближи сарадник Јосипа Броза Тита.
- 1963 — Усвојен нови југословенски Устав, којим је назив државе Федеративна Народна Република Југославија промењен у Социјалистичка Федеративна Република Југославија. Нови Устав популарно назван „Повеља самоуправљања“ јер је њиме самоуправни модел примењен у свим сферама и на свим нивоима друштвеног живота.
- 1966 — Из Средоземног мора код шпанске обале извађена америчка хидрогенска бомба, испала из авиона због квара.
- 1980 — САД су прекинуле дипломатске везе са Ираном.
- 1989 — Совјетска подморница Комсомолец је потонула у Баренцовом мору, усмртивши 42 морнара.
- 1990 — Ферибот „Скандинавска звезда“ је захваћен пламеном током крстарења у Северном мору између Норвешке и Данске, који је усмртио 158 особа.
- 1992 —
- Дан пошто је Европска заједница признала независност Босне и Херцеговине, Срби у Бањалуци прогласили независност Републике Српске, а представници Срба у Председништву БиХ Биљана Плавшић и Никола Кољевић дали оставке.
- САД признале независност БиХ, Словеније и Хрватске.
- 1994 — Почео је геноцид у Руанди, неколико сати по убиству председника Руанде Жувенала Хабијаримане.
- 1994 — У главном граду Руанде Кигалију убијен премијер Агате Увилингијимана.
- 2001 — Полиција растурила антивладине демонстрације у више градова у Турској. Радници и грађани револтирани наглим падом националне валуте и скоком цена тражили оставку премијера Булента Еџевита и његове владе.
- 2004 — Више од 600 Ирачана погинуло, а преко 400 повређено у бомбардовању џамије у Фалуџи, ирачком граду који је данима био под опсадом америчких маринаца. У Багдаду званично саопштено да је у тој земљи погинуло више од 720 војника коалиционих снага, под вођством САД, већина после проглашења краја главних војних операција, 1. маја 2003.
- 2010 — Више хиљада особа у Бишкеку је започело протесте који су довели до пада режима Курманбека Бакијева.
- 2014 — Проглашена Доњецка Народна Република на подручју Доњецке области Украјине од стране активиста који су заузели зграду регионалне администрације у Доњецку, након свргавања бившег про-руског председника Виктора Јануковича и повратка Крима Русији.
Рођења
- 1770 — Вилијам Вордсворт, енглески романтичарски песник. († 1850)
- 1925 — Вера Мишчевић, партизанка из Срема и народни херој. († 1944)
- 1934 — Ташко Начић, српски глумац. († 1993)
- 1939 — Франсис Форд Копола, амерички режисер.
- 1936 — Јелисавета Карађорђевић, југословенска и српска кнегиња.
- 1944 — Макото Кобајаши, јапански физичар, добитник Нобелове награде за физику.
- 1954 — Џеки Чен, кинески глумац.
- 1964 — Расел Кроу, новозеландски и аустралијски глумац.
- 1983 — Франк Рибери, француски фудбалер.
- 1990 — Сорана Крстеа, румунска тенисерка.
- 1991 — Лука Миливојевић, српски фудбалер.
- 1999 — Валерија Јенгаличева, руска певачица.
Смрти
- 1614 — Ел Греко, шпански сликар. (* 1540)
- 1789 — Абдул Хамид I, турски султан. (* 1725)
- 1938 — Сузана Валадон, француска сликарка. (* 1865)
- 1943 — Јован Дучић, српски и југословенски писац, песник и дипломата .(* 1871)
- 1947 — Хенри Форд, амерички инжењер. (* 1863)
- 1955 — Теда Бара, америчка филмска глумица. (* 1885)
- 1965 — Драгиша Брашован, архитекта, један од пионира српске модерне архитектуре. (* 1887)
- 1975 — Крсто Хегедушић, хрватски сликар и графичар. (* 1901)
- 2005 — Александар Деспић, српски хемичар и технолог. (* 1927)
- 2008 — Станиша Стошић, певач српске народне музике. (* 1945)
- 2017 — Реља Башић, југословенски и хрватски глумац. (* 1930)
