9. октобар
Изглед
9. октобар (9.10.) је 282. дан у години по грегоријанском календару (283. у преступној години). До краја године има још 83 дана.
Догађаји
октобар | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
29 | 30 | 31 | ||||
- 1621 — Завршена је битка код Хотина повлачењем турске војске.
- 1701 — У Њу Хејвену, у америчкој држави Конектикат, основан Универзитет Јејл.
- 1806 — Пруска прекинула неутралну политику према Наполеону и објавила рат Француској, у ком је поражена уз тешке територијалне губитке.
- 1915 — Немачке и аустроугарске трупе у Првом светском рату заузеле Београд.
- 1934 — Владо Черноземски је извршио атентат на југословенског краља Александра Карађорђевића у Марсељу.
- 1940 — Немачки Луфтвафе бомбардовао је Катедралу Светог Павла током битке за Британију.
- 1944 — Почела Трећа московска конференција на којој су британски премијер Винстон Черчил и лидер СССР Јосиф Висарионович Стаљин разматрали проблем Пољске, Грчке и Југославије и договарали се о уређењу Европе после Другог светског рата.
- 1949 — Отворен је фудбалски стадион ЈНА.
- 1962 — Уганда стекла независност после готово 70 година британске колонијалне управе.
- 1963 — Више од 2.000 људи погинуло у поплавама када је велики одрон изазвао велики талас који је надвисио брану Вајонт код Лонгаронеа, у североисточној Италији.
- 1970 — У Камбоџи је председник парламента Ин Там објавио укидање монархије.
- 1975 — Совјетски физичар и дисидент Андреј Сахаров добио Нобелову награду за мир.
- 1983 — У експлозији бомбе у Рангуну, главном граду Бурме, убијено 18 владиних функционера Јужне Кореје, међу којима четири министра и шеф дипломатије Ли Бум Сук. Јужнокорејске власти за подметање бомбе оптужиле агенте Северне Кореје.
- 1992 — У покушају да спречи даље разбуктавање рата у Босни и Херцеговини Савет безбедности Уједињених нација усвојио резолуцију о забрани војних летова у ваздушном простору БиХ, а мировним снагама наложено да надгледају забрану.
- 1997 — Више од 200 људи погинуло када је ураган „Паулина“ погодио мексичко летовалиште Акапулко.
- 1997 — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђује Петар Свидлер.
- 1998 — Аријел Шарон постао министар спољних послова Израела задужен за мировне преговоре с Палестинцима.
- 2001 — Амерички научници Ерик Корнел и Карл Вимен и Немац Волфганг Кетерле добили Нобелову награду за физику. Они су открили ново стање материје, ултрахладан гас, чија примена отвара нове могућности за развој прецизне електронике.
- 2002 — Први пут у историји српског парламентаризма одржан ТВ-дуел Војислава Коштунице и Мирољуба Лабуса, кандидата за председника Србије који су ушли у други изборни круг.
- 2009 — Норвешки Нобелов Комитет је објавио да је 44. амерички председник Барак Обама лауреат Нобелове награде за мир те године.
- 2009 — Извршен покушај атентата на Малалу Јусуфзаи, девојчицу борца за право на школовање женске деце.
Рођења
- 1201 — Робер де Сорбон, француски теолог, оснивач универзитета Сорбона. († 1274)
- 1261 — Динис Португалски, краљ Португалије. († 1325)
- 1757 — Шарл X, француски краљ. († 1836)
- 1788 — Јожеф Кошич, словеначки песник, историчар и свештеник († 1867)
- 1835 — Камиј Сен-Санс, француски композитор и клавирски виртуоз. († 1921)
- 1852 — Херман Емил Фишер немачки хемичар, добитник је Нобелове награде за хемију 1902 († 1919)
- 1854 — Михајло Пупин, српски научник и проналазач. († 1935)
- 1859 — Алфред Драјфус, француски официр. († 1935)
- 1873 — Карл Шварцшилд, немачки астрофизичар и астроном. († 1916)
- 1874 — Николај Рерих, руски сликар, филозоф, научник и писац. († 1947)
- 1879 — Макс фон Лауе, немачки физичар. († 1960)
- 1888 — Николај Бухарин, руски политичар и писац. († 1938)
- 1892 — Иво Андрић, српски књижевник. Добитник Нобелове награде за књижевност. († 1975)
- 1893 — Марио Андраде, бразилски књижевник. († 1945)
- 1902 — Фреди Јанг, амерички редитељ. († 1998)
- 1906 — Леополд Седар Сенгор, афрички политичар. († 2001)
- 1907 — Жак Тати, француски режисер, глумац и сценариста. (†1982)
- 1907. — Хорст Весел, нацистички војник, аутор химне Нацистичке партије. († 1930)
- 1914 — Драгиша Ивановић инжењер, професор, ректор Београдског универзитета, учесник Априлског рата и Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник, народни херој Југославије. († 2001)
- 1917 — Ђоко Јованић, генерал ЈНА и народни херој. († 2000)
- 1922 — Олга Гиљот, кубанска певачица. († 2010)
- 1936 — Јелена Генчић, југословенска и српска рукометашица, тенисерка и тениски тренер. († 2013)
- 1938 — Хајнц Фишер, аустријски политичар.
- 1940 — Џон Ленон, британски музичар. († 1980)
- 1947 — Франс Гал, француска певачица. († 2018)
- 1950 — Џоди Вилијамс, америчка политичарка.
- 1953 — Тони Шалуб, амерички глумац.
- 1955 — Слободан Љубичић, српски позоришни глумац.
- 1959 — Борис Немцов, руски политичар. († 2015)
- 1964 — Гиљермо дел Торо, мексички редитељ.
- 1966 — Дејвид Камерон, британски политичар.
- 1969 — Стив Маквин, британски режисер, сценарист и продуцент.
- 1975 — Марк Видука, аустралијски фудбалер.
- 1978 — Крис О'Дауд, британски глумац и комичар.
- 1979 — Брандон Раут, амерички глумац.
- 1980 — Хенрик Зетерберг, шведски хокејаш.
- 1996 — Бела Хадид, амерички модел.
Смрти
- 1047 — Папа Климент II, католички папа.
- 1273 — Елизабета Баварска, краљица Немачке. (* 1227)
- 1390 — Хуан I од Кастиље, краљ Кастиље. (* 1358)
- 1562 — Габријеле Фалопио, италијански хирург, анатом и ботаничар. (* 1523)
- 1831 — Јоанис Каподистријас, председник Грчке. (* 1776)
- 1934 — Александар I Карађорђевић, југословенски краљ. (* 1888)
- 1934. — Луј Барту, француски политичар. (* 1862.)
- 1943 — Питер Земан, холандски физичар (* 1865)
- 1958 — Папа Пије XII, католички папа. (* 1876)
- 1967 — Ернесто Че Гевара, аргентински револуционар. (* 1928)
- 1967. — Јозеф Пилатес, немачки спортиста. (* 1883)
- 1972 — Миријам Хопкинс, америчка глумица. (* 1902)
- 1974 — Оскар Шиндлер, чешко-немачки предузетник, спашавао Јевреје током холокауста. (* 1908)
- 1978 — Жак Брел, француски шансоњер и композитор. (* 1929)
- 1988 — Феликс Ванкел, немачки инжењер и проналазач. (* 1902)
- 1996 — Александар Поповић, српски књижевник. (* 1929)
- 2002 — Сава Мрмак, југословенски телевизијски редитељ. (*1929)
- 2004 — Жак Дерида, француски филозоф, један од најутицајнијих филозофа крајем XX века. (* 1930)
- 2006 — Рејмонд Нурда, амерички бизнисмен. (* 1924)
- 2006. — Пол Хантер, енглески играч снукера. (* 1978)
- 2013 — Милан Матуловић, шаховски велемајстор, државни првак, репрезентативац. (* 1935)
- 2014 — Борис Бузанчић, хрватски глумац и политичар. (* 1929)
- 2016 — Анджеј Вајда, пољски филмски режисер, продуцент и сценариста. (* 1926)
Празници и дани сећања
- Српска православна црква данас прославља