Трећа међународна теорија

С Википедије, слободне енциклопедије
Застава Либије (1977-2011).

Трећа међународна теорија (نظرية عالمية ثالثة) је био стил владавине који је предложио Муамер ел Гадафи почетком 1970-их, на којем је званично заснована његова влада, Велика социјалистичка народна Либијска Арапска Џамахирија. Делимично је инспирисан исламским социјализмом, афричким национализмом, а делом принципима директне демократије.[1]

Има сличности са системом југословенског општинског самоуправљања у титоистичкој Југославији и Југословенским трећим путем током 1960-их, 1970-их и 1980-их година како га је развио Едвард Кардељ.[1] Такође је делом инспирисана „Малом црвеном књигом“ Мао Цедунга и теоријом три света.[2] Гадафи ју је предложио као алтернативу капитализму и марксизму-лењинизму за земље Трећег света, на основу израженог уверења да су обе ове идеологије доказано неважеће.

Виши савет за националну оријентацију је створен да шири и спроводи ову теорију, а делимично је реализован у Либији, самопроглашеној утопијској модел држави.[3] Пад Гадафија и његова смрт 2011. довели су до укидања његовог система и његове замене Националним прелазним саветом.

Позадина[уреди | уреди извор]

Кључне одредбе Треће међународне теорије дате су у Зеленој књизи (објављеној од 1976–1979). То је систем гледишта који детаљно критикује демократију европског стила и совјетски марксизам.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Libijska džamahirija između prošlosti i sadašnjosti - 1. dio - Svijet - H-Alter”. web.archive.org. 2011-07-27. Архивирано из оригинала 27. 07. 2011. г. Приступљено 2022-08-23. 
  2. ^ Harris 1986, стр. 58.
  3. ^ Hjärpe, Jan (1976-08-01). „Religion and ideology: Mu'ammar al-Kadhdhafi, Islam and the "Third International Theory". Scripta Instituti Donneriani Aboensis (на језику: енглески). 9: 56—71. ISSN 2343-4937. doi:10.30674/scripta.67108.