Ugljeni hidrati

Lanac glukoze

riboza

Ugljeni hidrati ili šećeri su najrasprostranjenija jedinjenja u živom svetu. Prema stepenu složenosti dele se na:

• monosaharide,
• oligosahaide,
• polisaharide,
• disaharide .

Monosaharidi

Monosaharidi (prosti šećeri) se hidrolizom ne mogu razložiti na prostija jedinjenja. Po hemijskom sastavu oni su polihidroksilni aldehidi ili ketoni.

Prema broju ugljenikovih atoma dele se na:

• trioze,
• tetroze,
• pentoze,
• heksoze i
• heptoze.

Prema tome da li sadrže keto ili aldehidnu grupu dele se na:

• aldoze
• ketoze

Pentozama (sa 5 atoma ugljenika) pripadaju:

• riboza (koja ulazi u sastav RNK) i
• dezoksiriboza (koja izgrađuje DNK).

U heksoze spadaju:

• glukoza (glikoza)
• fruktoza
• galaktoza

Svi monosaharidi izuzev dihidroksiacetona mogu se javljati u svom D ili L enantiomernom obliku. Enantiomeri su jedinjenja sa identičnim fizičkim i hemijskim osobinama. Jedina razlika je smer u kome rotiraju ravan polarizovane svetlosti. To je posledica različitog rasporeda funkcionalnih grupa na hiralnom ugljenikovom atomu.

Glukoza je glavni izvor energije i osnovni transportni oblik šećera u organizmu kičmenjaka.

Oligosaharidi

Hrana bogata ugljenim hidratima

Oligosaharidi (grč. oligos = malo po broju, siromašno) su izgrađeni od 2-15 monosaharida. Najznačajniji su:

• disaharidi (od 2 monosaharida) kojima pripadaju:
  • maltoza,
  • laktoza i
  • saharoza.

Disaharidi, kao npr. saharoza služe kao transportni šećeri kod biljaka.

Polisaharidi su makromolekuli nastali povezivanjem velikog broja monosaharida u dugačke lance (mogu da sadrže na stotine i hiljade monosaharida).

Prema biološkoj funkciji se dele na:

• rezervne i
• strukturne polisaharide.

Rezervni polisaharidi predstavljaju molekule u kojima se čuva (skladišti) hemijska energija. Najrasprostranjeniji rezervni polisaharidi su:

• skrob, kod biljaka i
• glikogen, kod životinja.

Skrob i glikogen se sastoje od većeg broja molekula glukoze.

Strukturni polisaharidi učestvuju u izgradnji ćelijskih delova. Među njima su najrasprostranjeniji:

• celuloza, koja je glavni sastojak ćelijskog zida biljaka, *hitin, koji zgrađuje skelet zglavkara) i
• agar, koga sadrže alge).

Energetska uloga ugljenih hidrata i insulin

Glikogen se kod kičmenjaka (time i kod čoveka) skladišti u jetri i mišićima. Kada se u krvotoku pojavi višak glukoze, jetra od glukoze sintetiše glikogen (to je pod kontrolom insulina). Kada nivo glukoze u krvi padne, u jetri dolazi do razgradnje glikogena u glukozu, koja zatim prelazi u krvotok. Iz krvotoka glukoza prelazi u ćelije, što je pod kontrolom hormona insulina (luči ga pankreas). U ćelijama se razlaganjem glukoze oslobađa energija neophodna za njihov normalan rad. Kada oboli pankreas pa se insulin nedovoljno izlučuje, dolazi do nagomilavanja šećera u krvi, dok istovremeno ćelije gladuju, tj. nemaju dovoljno glukoze. Oboljenje nastalo usled toga je dijabetes (šećerna bolest) – smrtonosna bolest, ako se ne leči. Dijabetičari insulin ne uzimaju oralno (preko usta), pošto bi, kao protein, bio razložen u crevima.

Spoljašnje veze

• BioNet Skola
• Bioskolos
• IUPAC-IUBMB Joint Commission on Biochemical Nomenclature (JCBN): Carbohydrate Nomenclature
• Carbohydrates Information
• Carbohydrates detailed
• Carbohydrates Overview
• Carbohydrates and Glycosylation - The Virtual Library of Biochemistry and Cell Biology
• Consortium for Functional Glycomics

Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Ugljeni hidrati