Прилози за словеначки национални програм

С Википедије, слободне енциклопедије

Прилози за словеначки национални програм (словен. Prispevki za slovenski nacionalni program), позната и као Нова ревија 57 или 57. издање Нове ревије (словен. 57. številka Nove revije) био је специјални број словеначког опозиционог интелектуалног часописа Нова ревија, објављен у јануару 1987. године. Садржао је 16 чланака некомунистичких и антикомунистичких дисидената у Социјалистичкој Републици Словенији у којима се расправљало о могућностима и условима за демократизацију Словеније и постизање пуног суверенитета. Издат је као реакција на Меморандум Српске академије наука и уметности и на растуће централистичке тежње унутар Савеза комуниста Југославије.

Аутори прилога анализирали су различите аспекте политичких и друштвених прилика у Словенији, посебно у њеним односима према Југославији. Већина дописника позвала је на успостављање суверене, демократске и плуралистичке словеначке државе, иако директни захтеви за независност нису изречени.[1]

Публикација је изазвала скандал широм Југославије. Уредници Нове ревије [2] позвани су да се бране у јавној расправи коју је организовала Социјалистички савез радног народа, по указу државе. Уредништво је било принуђено да поднесе оставку, али ни против једног аутора није вођен јавни поступак, а часопис је могао да настави да излази без ограничења.

Публикације се обично сматрају директним уводом у Словеначко пролеће, што је масовни политички покрет за демократизацију који је започео следеће године протестима против афере ЈБТЗ, односно суђења четворици новинара које је ухапсила југословенска војна полиција.

У наредним годинама многи аутори прилога постали су активни у политичким партијама коалиције ДЕМОС, посебно у Словеначкој демократској заједници.

Прилози[уреди | уреди извор]

  • Тине Хрибар: Словенска државност
  • Иван Урбанчич: Југословенска „националистичка криза“ и Словенци у перспективи краја нације
  • Димитриј Рупел: Одговор на словеначко национално питање
  • Споменка Хрибар: Авангардна мржња и помирење
  • Вељко Наморш: О употреби словеначког језика у Југословенској народној армији
  • Аленка Гољавшчек: Архаично и грађанско
  • Јоже Пучник: Политички систем цивилног друштва
  • Грегор Томц: Цивилно друштво у словеначком социјализму
  • Франце Бучар: Правно уређење Словенаца као народа
  • Петер Јамбрек: Право на самоопредељење словеначког народа
  • Јанез Јеровшек: Словеначки универзитет јуче, данас, сутра
  • Вељко Рус: Словенци и интегративна социјална политика
  • Марјан Рожанц: Неке ирационалне димензије
  • Јоже Сној: Савремени хришћанин и апсурд словеначког идентитета
  • Драго Јанчар: Словенско изгнанство
  • Нико Графенауер: Облици словеначког самоубиства

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - КОНФЕДЕРАЦИЈА ИЛИ ОТЦЕПЉЕЊЕ: Разговори интелектуалаца под окриљем пен центара Словеније и Србије”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2022-06-11. 
  2. ^ „Prvi predsednik Slovenije: Kraj Jugoslavije je bio neminovan”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2022-06-11. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]