17. јул — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
|||
Ред 7: | Ред 7: | ||
* [[1440]]. — Пољски краљ [[Владислав III Јагелонац]] крунисан за краља [[краљевина Угарска (1000—1918)|Угарске]] као Владислав I у [[Столни Београд|Стоном Београду]]. |
* [[1440]]. — Пољски краљ [[Владислав III Јагелонац]] крунисан за краља [[краљевина Угарска (1000—1918)|Угарске]] као Владислав I у [[Столни Београд|Стоном Београду]]. |
||
* [[1453]]. — У [[битка код Кастијона|бици код Кастијона]] [[Француска|Французи]] победили [[Енглеска|Енглезе]], што је означило крај [[Стогодишњи рат|Стогодишњег рата]]. |
* [[1453]]. — У [[битка код Кастијона|бици код Кастијона]] [[Француска|Французи]] победили [[Енглеска|Енглезе]], што је означило крај [[Стогодишњи рат|Стогодишњег рата]]. |
||
* [[1890]]. — [[Сесил Роудз]], по којем је Родезија добила назив, постао је премијер [[Колонија Рт добре наде| |
* [[1890]]. — [[Сесил Роудз]], по којем је [[Родезија]] добила назив, постао је премијер [[Колонија Рт добре наде|колоније Рт добре наде]] у [[Јужна Африка (регија)|Јужној Африци]]. |
||
* [[1917]]. — Британска краљевска кућа променила је своје име Сакс-Кобург-Гота у [[Династија Виндзор|Виндзор]] због антинемачког расположења у [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Британији]] током [[Први светски рат|Првог светског рата]]. |
* [[1917]]. — Британска краљевска кућа променила је своје име Сакс-Кобург-Гота у [[Династија Виндзор|Виндзор]] због антинемачког расположења у [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Британији]] током [[Први светски рат|Првог светског рата]]. |
||
* [[1918]]. — [[Бољшевици]] стрељали царску породицу [[Династија Романов|Романов]] у [[Јекатеринбург]]у. |
* [[1918]]. — [[Бољшевици]] су стрељали царску породицу [[Династија Романов|Романов]] у [[Јекатеринбург]]у. |
||
* [[1936]]. — [[Државни удар у Шпанији 1936.|Војним пучем]] против недавно изабране левичарске владе [[Народни фронт|Народног фронта]] у [[Шпанија|Шпанији]] је почео [[Шпански грађански рат]]. |
* [[1936]]. — [[Државни удар у Шпанији 1936.|Војним пучем]] против недавно изабране левичарске владе [[Народни фронт|Народног фронта]] у [[Шпанија|Шпанији]] је почео [[Шпански грађански рат]]. |
||
* [[1945]]. — У [[Потсдам]]у је почела [[Потсдамска конференција]] о послератној будућности [[Европа|Европе]]. |
|||
* [[1945]]. — У Потсдаму је почела конференција о послератној будућности [[Европа|Европе]]. На скупу који је окончан 2. августа представници земаља победница у [[Други светски рат|Другом светском рату]] — Совјетског Савеза, [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и Велике Британије — [[Јосиф Стаљин|Стаљин]], [[Хари Труман|Труман]] и [[Винстон Черчил|Черчил]], којег је 28. јула заменио нови шеф британске владе [[Клемент Атли]], донели су одлуку о демилитаризацији и денацификацији [[Немачка|Немачке]] и договорили су се о територијалним променама у источној Европи. |
|||
* [[1955]]. — [[Волт Дизни]] је у [[Анахајм]]у отворио први [[Дизниленд]]. |
* [[1955]]. — [[Волт Дизни]] је у [[Анахајм]]у отворио први [[Дизниленд]]. |
||
* [[1968]]. — У [[Ирак]]у је оборена влада [[Абдул Ареф|Абдула Арефа]], а на власт је дошло десно крило партије [[Баас]]. Председник републике, а касније и владе, постао је генерал [[Ахмед Хасан ел Бакр]]. |
* [[1968]]. — У [[Ирак]]у је оборена влада [[Абдул Ареф|Абдула Арефа]], а на власт је дошло десно крило партије [[Баас]]. Председник републике, а касније и владе, постао је генерал [[Ахмед Хасан ел Бакр]]. |
Верзија на датум 19. јануар 2015. у 22:55
17. јул (17.7) је 198. дан године по грегоријанском календару (199. у преступној години). До краја године има још 167 дана.
Догађаји
јул | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
29 | 30 | 31 | ||||
- 1440. — Пољски краљ Владислав III Јагелонац крунисан за краља Угарске као Владислав I у Стоном Београду.
- 1453. — У бици код Кастијона Французи победили Енглезе, што је означило крај Стогодишњег рата.
- 1890. — Сесил Роудз, по којем је Родезија добила назив, постао је премијер колоније Рт добре наде у Јужној Африци.
- 1917. — Британска краљевска кућа променила је своје име Сакс-Кобург-Гота у Виндзор због антинемачког расположења у Британији током Првог светског рата.
- 1918. — Бољшевици су стрељали царску породицу Романов у Јекатеринбургу.
- 1936. — Војним пучем против недавно изабране левичарске владе Народног фронта у Шпанији је почео Шпански грађански рат.
- 1945. — У Потсдаму је почела Потсдамска конференција о послератној будућности Европе.
- 1955. — Волт Дизни је у Анахајму отворио први Дизниленд.
- 1968. — У Ираку је оборена влада Абдула Арефа, а на власт је дошло десно крило партије Баас. Председник републике, а касније и владе, постао је генерал Ахмед Хасан ел Бакр.
- 1969. — У Шпанији, генерал Франсиско Франко именовао је за свог наследника принца Хуана Карлоса, који је преузео вођство државе 22. новембра 1975, два дана након диктаторове смрти.
- 1973. — У Авганистану је проглашена република након војног удара којим је прекинута четрдесетогодишња владавина краља Мохамеда Захир Шаха. Председник је постао бивши премијер Мохамед Дауд Кан.
- 1975. — Амерички и совјетски васионски бродови „Сојуз 19“ и „Аполо 18“ спојили су се у Земљиној орбити. Команданти летјелица, Алексеј Леонов и Том Стафорд, разменили су честитке, при чему је Рус говорио енглески, а Американац руски.
- 1979. — Диктатор Никарагве Анастасио Сомоза Дебајле дао је оставку и побегао из земље, а власт је преузео левичарски сандинистички покрет Данијела Ортеге Сааведре.
- 1981. — Више од 100 људи је погинуло, а 550 рањено када су израелски авиони бомбардовали палестинска подручја Бејрута.
- 1981. — 114 особа је погинуло, а више од 200 је повређено због пада висеће стазе у хотелу Хајат риџенси у Канзас Ситију.
- 1984. — Лансиран је совјетски свемирски брод „Сојуз Т12“, а члан посаде Светлана Савицкаја постала је прва жена која је „прошетала“ свемирским простором изван летелице.
- 1994. — Бразил је на светском фудбалском првенству у САД освојио четврту шампионску титулу.
- 1996. — Амерички путнички авион „Боинг 747“ на линији Њујорк-Париз експлодирао је изнад Атлантског океана, након што је полетео са аеродрома Кенеди. Погинуло је свих 230 путника и чланова посаде.
- 1998. —
- Посмртни остаци руског цара Николаја II Александровича и чланова његове породице, пренети из Јекатеринбурга 80 година након убиства, сахрањени су у Санкт Петербургу. Свечаној церемонији присуствовао је и председник Русије Борис Јељцин.
- Цунами изазван снажним земљотресом на дну Пацифика однело јешест села на северозападној обали Папуе Нове Гвинеје. Погинуло је око 2.000 људи.
- На конференцији ОУН у Риму, представници 120 земаља усвојили су статут којим је успостављан први стални Међународни кривични суд за ратне злочине. САД су одбиле да се прикључе том суду. До марта 2003. споразум је ратификовало 89 земаља.
- 2000. — Башар ел Асад постао је председник Сирије, обећавши приликом инаугурације да ће наставити непопустљиву политику према Израелу какву је водио његов отац Хафиз ел Асад, који је умро 10. јуна.
- 2001. —
- На основу одлуке владе СРЈ, принц Александар Карађорђевић и чланови његове породице уселили су се у краљевску резиденцију у Београду која је југословенској краљевској породици одузета после Другог светског рата.
- Након завршетка сукоба на Косову и Метохији и престанка ваздушних напада НАТО-а на СРЈ, истражитељи Међународног суда за ратне злочине из Хага пронашли су, према изјави портпарола тужилаштва суда Флоренс Артман, током 1999. и 2000. године 876 гробница на Косову и ексхумирали 4.392 жртве од којих је 2.099 идентификовано.
Рођења
- 1714. — Александер Баумгартен, немачки филозоф. († 1762.))
- 1744. — Елбриџ Џери, амерички политичар, 5. потпредседник САД (1813-14). († 1814.))
- 1888. — Шмуел Јосиф Агнон, израелски књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност 1966. године. († 1970.)
- 1917. — Кенан Еврен, турски генерал, 7. Председник Турске (1980-89).
- 1920. — Хуан Антонио Самаран, каталонски спортски званичник, председник Међународног олимпијског комитета (1980-2001). († 2010.)
- 1928. — Душан Трнинић, балетски играч и кореограф. († 2004.)
- 1935. — Доналд Садерланд, канадски глумац.
- 1938. — Херман Хупен, један од најбољих и најпознатијих стрип цртача света.
- 1945. — Принц Александар (Петров) Карађорђевић, принц Србије.
- 1952. — Дејвид Хаселхоф, амерички глумац.
- 1954. — Ангела Меркел, немачка политичарка, Канцелар СР Немачке од 2005. године.
- 1977. — Тифани Тејлор, амерички фото-модел.
Смрти
- 1762. — Петар III, руски цар. (*1728).
- 1790. — Адам Смит, шкотски економиста и филозоф. (*1723).
- 1912. — Жил Анри Поенкаре, француски математичар, физичар и филозоф. (*1854).
- 1918. —- Цар Николај II и цела његова породица (*1868).
- 1928. — Ђовани Ђолити, италијански политичар, премијер Италије (1892-93, 1903-05, 1906-09, 1911-14 и 1920-21). (*1842).
- 1928. — Светолик Радовановић, српски геолог и палеонтолог, професор Универзитета у Београду, први министар привреде у Србији (1904-05). (*1863).
- 1945. — Ернст Буш, немачки фелдмаршал. (*1885).
- 1946. — Драгољуб Дража Михаиловић, армијски генерал и начелник штаба Југословенске војске у Отаџбини. (*1893)
- 1959. — Били Холидеј, америчка џез и блуз певачица. (*1915).
- 1959. — Александар Цанков, бугарски политичар, премијер Бугарске (1923-26). (*1879).
- 1967. — Џон Колтрејн, амерички џез саксофониста. (*1915).
- 1995. — Хуан Мануел Фанђо, аргентински аутомобилски ас, петоструки шампион Формуле 1 (1951, 1954-57). (*1911).
- 2005. — Едвард Хит, британски конзервативни политичар, Премијер Велике Британије (1970-74). (*1916).
Празници и дани сећања
- Српска православна црква слави:
- Дан устава у Јужној Кореји