1. новембар

1. новембар (1.11.) је 305. дан године по грегоријанском календару (306. у преступној години). До краја године има још 60 дана.

Догађаји

новембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30

• 79. — Ерупција вулкана Везув.
• 1501. — Португалски морепловци откили залив Свих Светих у Бразилу.
• 1509. — Јавности представљене слике на плафону Сикстинске капеле које је насликао Микеланђело.
• 1688. — Вилијам Орански је испловио друг пут из Хелевутслојсa да био преотео круне Енглеске, Шкотске и Ирске од краља Џејмса II током Славне револуције.
• 1755. — У земљотресу у Лисабону, који је разорио две трећине града, погинуло 60.000 људи.
• 1755. — Британски парламент је усвојио Закон о таксеним маркама из 1765. за Тринаест колонија како би их натерао да помогну у плаћању британских војних операција у Северној Америци.
• 1886. — У Београду основана Српска краљевска академија, касније Српска академија наука и уметности. Први председник био Јосиф Панчић. Прве едиције које је издавала биле су Глас и Споменик, а најкрупнији подухват био је израда „Речника српског књижевног језика“, почета 1893.
• 1918. —
  • Прва српска армија под командом војводе Петра Бојовића у Првом светском рату ослободила Београд.
  • Италијани потопили бојни брод Вирибус Унитис у Пули: више од 200 мртвих.
• 1928. — У Турској, арапско писмо замењено латиницом, као део реформи оснивача модерне турске државе Мустафе Кемала Ататурка.
• 1936. — Грађански рат у Шпанији: отпочела је битка за Мадрид.
• 1944. —
  • Председник Националног комитета ослобођења Југославије Јосип Броз Тито и председник избегличке владе Краљевине Југославије Иван Шубашић у Београду потписали споразум о образовању јединствене југословенске владе која треба да припреми изборе за Уставотворну скупштину.
  • Сремска Митровица ослобођена у Другом светском рату.
• 1945. — Велика Британија саопштила да је лидер нацистичке Немачке Адолф Хитлер највероватније извршио самоубиство у свом бункеру у Берлину.
• 1946. —
  • Карол Војтила постао је каплан.
  • Генерална скупштина Уједињених нација основала Међународни фонд Уједињених нација за помоћ деци, УНИЦЕФ.
• 1952. — САД на Маршалским острвима извршиле пробу прве хидрогенске бомбе.
• 1954. — У Алжиру почео устанак против француске колонијалне власти, завршен 1962, стицањем независности.
• 1956. — На предлог Југославије, Генерална скупштина Уједињених нација усвојила резолуцију којом је тражено да Велика Британија, Француска и Израел одмах обуставе оружане акције, повуку се са територије Египта и омогуће отварање Суецког канала.
• 1963. — У војном удару у Јужном Вијетнаму убијени председник Нго Дин Дијем и његов брат Нго Дин Ну.
• 1964. — Привремено је отворен пролаз у Берлинском зиду.
• 1981. — Антигва и Барбуда је добила независност.
• 1987. — Лидер Кине Денг Сјаопинг повукао се са свих функција у Комунистичкој партији.
• 1993. — Настала је Европска унија.
• 1995. — У америчкој војној бази Рајт-Патерсон у Дејтону, Охајо, почели мировни преговори о Босни и Херцеговини. После три седмице, мировни споразум којим је окончан рат у тој бившој југословенској републици парафирали председници Србије, Хрватске и БиХ - Слободан Милошевић, Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић.
• 1998. — Основан је Европски суд за људска права.
• 2000. —
  • Савезна Република Југославија примљена у Уједињене нације. Власти Југославије по распаду СФРЈ и формирања нове државе СРЈ, 1992, одбиле да поднесу захтев за пријем у Уједињене нације као нова држава, инсистирајући на континуитету с бившом државом.
  • Скупштина Црне Горе усвојила Закон о Централној банци, а марка, која је од 2. новембра 1999. била паралелна валута, постала једино средство плаћања у Црној Гори.
• 2001. — Турска, чланица НАТО-а, као прва муслиманска земља, послала трупе у рат против Авганистана.
• 2003. — Мађарска увела визе за грађане Србије и Црне Горе, у складу са стандардима Европске уније. Мађарска постала чланица Европске уније у мају 2004.
• 2004. — Пољска је постала пуноправна чланица Европола.

Рођења

• 1500. — Бенвенуто Челини, вајар, златар и писац. († 1571.)
• 1855. — Гвидо Адлер, аустријски музиколог. († 1941.)
• 1880. — Алфред Вегенер, немачки метеролог и геолог. († 1930.)
• 1902. — Еуген Јохум, немачки диригент. († 1987.)
• 1923. — Гордон Руперт Диксон, канадски писац научне фантастике. († 2001.)
• 1923. — Викторија де лос Анхелес, шпанска оперска певачица. († 2005.)
• 1924. — Сулејман Демирел, турски политичар и државник, 9. председник Турске од 1993. до 2000. године.
• 1931. — Густав Земла, пољски вајар.
• 1936. — Зоран Бојовић, српски архитекта.
• 1940. — Гојко Ђого, песник и писац.
• 1942. — Лари Флинт, амерички издавач.
• 1943. — Љиљана Седлар, српска глумица.
• 1944. — Кит Емерсон, рок музичар.
• 1952. — Бора Ђорђевић, Рибља Чорба, српски рок певач и писац
• 1955. — Неђо Даниловић, српски војни научник
• 1962. — Ентони Кидис, амерички рок музичар, фронтмен и певач групе Ред Хот Чили Пеперс.
• 1963. — Срђан Драгојевић, филмски режисер.
• 1963. — Марк Хјуз, велшки фудбалер и тренер.
• 1970. — Игор Цвитановић, хрватски фудбалер.
• 1973. — Ајшварија Рај, индијска глумица и Мис света 1994. године.
• 1978. — Дани Коверманс, холандски фудбалер.
• 1979. — Милан Дудић, српски фудбалер.
• 1979. — Дарјуш Лавринович или Даријус Лавринович, литвански кошаркаш.
• 1979. — Кшиштоф Лавринович, литвански кошаркаш.
• 1983. — Јелена Томашевић, српска певачица
• 1984. — Милош Красић, српски фудбалер
• 1987. — Момир Рнић, српски рукометаш.
• 1992. — Филип Костић, српски фудбалер.

Смрти

• 1496. — Филип Калимах, италијански хуманиста и писац. (* 1437.)
• 1700. − Карлос II од Шпаније, последњи шпански краљ из династије Хабзбург
• 1893. — Јан Матејко, пољски сликар. (* 1838.)
• 1894. — Александар III Александрович, цар Русије. (* 1845.)
• 1903. — Теодор Момсен, историчар, песник и немачки правник. (* 1817.)
• 1907. — Алфред Жари, француски песник и писац. (* 1873.)
• 1932. — Тадеуш Маковски, пољски сликар. (* 1882.)
• 1937. — Милан Горкић, алијас Јосип Чижински, секретар Централног комитета Комунистичке партије Југославије, од 1932. до 1937. године.
• 1956. — Пиетро Бадоглио, италијански војсковођа и политичар. (* 1871.)
• 1971. — Јадвига Смосарска, пољска глумица. (* 1898.)
• 1972. —
  • Езра Поунд, амерички песник. (* 1885.)
  • Гертруд вон Ле Форт, немачка списатељица. (* 1876.)
• 2000. — Стивен Рансиман, британски историчар (* 1903).
• 2003. — Хенрик Махалица, пољски глумац. (* 1930.)
• 2008. — Има Сумак, перуанска певачица. (* 1922.)

Празници и дани сећања

• Српска православна црква данас прославља
  • Свети пророк Јоил
  • Преподобни Прохор Пчињски
  • Јован Рилски

• Римокатоличка црква данас слави -
  • Дан Свих Светих
• Алжир - Празник револуције (народни празник)
• Антигва и Барбуда - Празник Независности (народни празник)
• Британска Девичанска Острва - Дан слободе

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума