17. јул

17. јул (17.7) је 198. дан године по грегоријанском календару (199. у преступној години). До краја године има још 167 дана.

Догађаји

јул
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

• 1440. — Пољски краљ Владислав III Јагелонац крунисан за краља Угарске као Владислав I у Стоном Београду.
• 1453. — У бици код Кастијона Французи победили Енглезе, што је означило крај Стогодишњег рата.
• 1890. — Сесил Роудз је постао премијер колоније Рт добре наде у Јужној Африци.
• 1917. — Британска краљевска кућа променила је своје име Сакс-Кобург-Гота у Виндзор због антинемачког расположења у Британији током Првог светског рата.
• 1918. — Бољшевици су стрељали царску породицу Романов у Јекатеринбургу.
• 1936. — Војним пучем у Мелији у Шпанском Мароку против недавно изабране левичарске владе Народног фронта премијера Мануела Асање у Шпанији је почео Шпански грађански рат.
• 1945. — У Потсдаму је почела Потсдамска конференција о послератној будућности Европе.
• 1955. — Волт Дизни је у Анахајму отворио први Дизниленд.
• 1968. — У Ираку је оборена влада Абдула Арефа, а на власт је дошло десно крило партије Баас. Председник републике, а касније и владе, постао је генерал Ахмед Хасан ел Бакр.
• 1969. — У Шпанији, генерал Франсиско Франко именовао је за свог наследника принца Хуана Карлоса, који је преузео вођство државе 22. новембра 1975, два дана након диктаторове смрти.
• 1973. — У Авганистану је проглашена република након војног удара којим је прекинута четрдесетогодишња владавина краља Мохамеда Захир Шаха. Председник је постао бивши премијер Мохамед Дауд Кан.
• 1975. — Амерички и совјетски васионски бродови „Сојуз 19“ и „Аполо 18“ спојили су се у Земљиној орбити. Команданти летјелица, Алексеј Леонов и Том Стафорд, разменили су честитке, при чему је Рус говорио енглески, а Американац руски.
• 1979. — Диктатор Никарагве Анастасио Сомоза Дебајле дао је оставку и побегао из земље, а власт је преузео левичарски сандинистички покрет Данијела Ортеге Сааведре.
• 1981. — Више од 100 људи је погинуло, а 550 рањено када су израелски авиони бомбардовали палестинска подручја Бејрута.
• 1981. — 114 особа је погинуло, а више од 200 је повређено због пада висеће стазе у хотелу Хајат риџенси у Канзас Ситију.
• 1984. — Лансиран је совјетски свемирски брод „Сојуз Т12“, а члан посаде Светлана Савицкаја постала је прва жена која је „прошетала“ свемирским простором изван летелице.
• 1994. — Бразил је на светском фудбалском првенству у САД освојио четврту шампионску титулу.
• 1996. — Амерички путнички авион „Боинг 747“ на линији Њујорк-Париз експлодирао је изнад Атлантског океана, након што је полетео са аеродрома Кенеди. Погинуло је свих 230 путника и чланова посаде.
• 1998. —
  • Посмртни остаци руског цара Николаја II Александровича и чланова његове породице, пренети из Јекатеринбурга 80 година након убиства, сахрањени су у Санкт Петербургу. Свечаној церемонији присуствовао је и председник Русије Борис Јељцин.
  • Цунами изазван снажним земљотресом на дну Пацифика однело јешест села на северозападној обали Папуе Нове Гвинеје. Погинуло је око 2.000 људи.
  • На конференцији ОУН у Риму, представници 120 земаља усвојили су статут којим је успостављан први стални Међународни кривични суд за ратне злочине. САД су одбиле да се прикључе том суду. До марта 2003. споразум је ратификовало 89 земаља.
• 2000. — Башар ел Асад постао је председник Сирије, обећавши приликом инаугурације да ће наставити непопустљиву политику према Израелу какву је водио његов отац Хафиз ел Асад, који је умро 10. јуна.
• 2001. —
  • На основу одлуке владе СРЈ, принц Александар Карађорђевић и чланови његове породице уселили су се у краљевску резиденцију у Београду која је југословенској краљевској породици одузета после Другог светског рата.
  • Након завршетка сукоба на Косову и Метохији и престанка ваздушних напада НАТО-а на СРЈ, истражитељи Међународног суда за ратне злочине из Хага пронашли су, према изјави портпарола тужилаштва суда Флоренс Артман, током 1999. и 2000. године 876 гробница на Косову и ексхумирали 4.392 жртве од којих је 2.099 идентификовано.
• 2014. — Малезијски путнички авион Боинг 777, који је летео из Амстердама за Куала Лумпур, оборен је ракетом изнад Донбаса, при чему је погинуло је свих 298 путника и чланови посаде.

Рођења

• 1714. — Александер Баумгартен, немачки филозоф. († 1762.))
• 1744. — Елбриџ Џери, амерички политичар, 5. потпредседник САД (1813-14). († 1814.))
• 1888. — Шмуел Јосиф Агнон, израелски књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност 1966. године. († 1970.)
• 1917. — Кенан Еврен, турски генерал, 7. Председник Турске (1980-89).
• 1920. — Хуан Антонио Самаран, каталонски спортски званичник, председник Међународног олимпијског комитета (1980-2001). († 2010.)
• 1928. — Душан Трнинић, балетски играч и кореограф. († 2004.)
• 1935. — Доналд Садерланд, канадски глумац.
• 1938. — Херман Хупен, један од најбољих и најпознатијих стрип цртача света.
• 1945. — Александар (Петров) Карађорђевић, принц из династије Обреновић.
• 1952. — Дејвид Хаселхоф, амерички глумац.
• 1954. — Ангела Меркел, немачка политичарка, Канцелар СР Немачке од 2005. године.
• 1972. — Јап Стам, холандски фудбалер.
• 1974. — Клаудио Лопез, аргентински фудбалски репрезентативац.
• 1976. — Маркос Сена, бразилско-шпански фудбалски репрезентативац.
• 1977. — Тифани Тејлор, амерички фото-модел.
• 1981. — Јонас Калман, шведски рукометаш.
• 1987. — Иван Стринић, хрватски фудбалер.

Смрти

• 1762. — Петар III, руски цар. (*1728).
• 1790. — Адам Смит, шкотски економиста и филозоф. (*1723).
• 1912. — Жил Анри Поенкаре, француски математичар, физичар и филозоф. (*1854).
• 1918. —- Цар Николај II и цела његова породица (*1868).
  • Царица Александра Фјодоровна (*1872).
  • Велика кнегиња Олга (*1895).
  • Велика кнегиња Татјана (*1897).
  • Велика кнегиња Марија (*1899).
  • Велика кнегиња Анастасија (*1901).
  • Царевић Алексеј (*1904).
• 1928. — Ђовани Ђолити, италијански политичар, премијер Италије (1892-93, 1903-05, 1906-09, 1911-14 и 1920-21). (*1842).
• 1928. — Светолик Радовановић, српски геолог и палеонтолог, професор Универзитета у Београду, први министар привреде у Србији (1904-05). (*1863).
• 1945. — Ернст Буш, немачки фелдмаршал. (*1885).
• 1946. — Драгољуб Дража Михаиловић, армијски генерал и начелник штаба Југословенске војске у Отаџбини. (*1893)
• 1959. — Били Холидеј, америчка џез и блуз певачица. (*1915).
• 1959. — Александар Цанков, бугарски политичар, премијер Бугарске (1923-26). (*1879).
• 1967. — Џон Колтрејн, амерички џез саксофониста. (*1915).
• 1995. — Хуан Мануел Фанђо, аргентински аутомобилски ас, петоструки шампион Формуле 1 (1951, 1954-57). (*1911).
• 2005. — Едвард Хит, британски конзервативни политичар, Премијер Велике Британије (1970-74). (*1916).

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Свети Андреј Критски
  • Свети свештеномученик Сава Горњокарловачки
• Дан устава у Јужној Кореји

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума