Каста — разлика између измена
+ |
|||
Ред 5: | Ред 5: | ||
Подела индијског друштва на касте или варне, чије етимолошко значење се односи на боју коже, потиче од индоевропског народа, старих Аријеваца. Иако се кастински систем у Индији мењао у историјско - политичким превратима, древни систем веровања да су сви људи рођени неједнаки, јачи је и од савременог закона и индијског устава, који забрањује кастинску дискриминацију и укида недодирљивост. Међутим, хиндуизам, који је религија око 80 одсто индијског становништва, и даље утиче на свакодневни живот, а већина људи се и даље управља крутом хијерархијом и друштвеним кодексима, који су наслеђени из давних браманских времена . |
Подела индијског друштва на касте или варне, чије етимолошко значење се односи на боју коже, потиче од индоевропског народа, старих Аријеваца. Иако се кастински систем у Индији мењао у историјско - политичким превратима, древни систем веровања да су сви људи рођени неједнаки, јачи је и од савременог закона и индијског устава, који забрањује кастинску дискриминацију и укида недодирљивост. Међутим, хиндуизам, који је религија око 80 одсто индијског становништва, и даље утиче на свакодневни живот, а већина људи се и даље управља крутом хијерархијом и друштвеним кодексима, који су наслеђени из давних браманских времена . |
||
== Подела == |
== Подела == |
||
На врху кастинског поретка у Индији налазили су се |
На врху кастинског поретка у [[Индија|Индији]] налазили су се [[браман]]и, сталеж свештеника и учитеља, који је имао највећи углед. Они су били задужени за тумачење верских текстова и вођење обреда, а високо образовање им је омогућавало бављење законодавним и правосудним пословима и подучавањем. Ратници и племство, чине другу касту, кшатрије. Они представљају световну моћ, а њихов задатак је да владају и штите земљу од непријатеља. Трећу касту чини слободно аријевско производно становништво, насељеници који су остали чисте расе, вајшије. То су обично трговци, земљорадници и одгајивачи стоке, који су снабдевали остале касте основним животним намирницама. Четврту касту су чинили неаријевци, шудре. Она се састојала од поробљеног, тамнопутог дравидског популације и социјално одбачених аријеваца, који су се помешали са потлаченим староседеоцима. Пошто су били без поседа обављали су најтеже физичке послове као, надничари, слуге и поданици 3 горње касте. [[Парија|Парије]], "недодирљиви", били су потпуно избачени из кастинског поретка и сматрани су недостојним живота у заједници због послова које су обављали. И данас су парије осуђене на најтеже и такозване "нечисте" послове, који се преносе са генерације на генерацију, а предрасуде одређују њихове животе, нарочито у руралним подручјима где живи скоро три четвртине индијског становништва. |
||
== Литература == |
== Литература == |
Верзија на датум 7. децембар 2018. у 09:35
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Каста је унутар себе затворена друштвена скупина заснована на породичном наслеђу и строгој хијерархији моћи и утицаја. Кастинска организација друштва још увек делом егзистира на индијском потконтиненту.
Oпис
Подела индијског друштва на касте или варне, чије етимолошко значење се односи на боју коже, потиче од индоевропског народа, старих Аријеваца. Иако се кастински систем у Индији мењао у историјско - политичким превратима, древни систем веровања да су сви људи рођени неједнаки, јачи је и од савременог закона и индијског устава, који забрањује кастинску дискриминацију и укида недодирљивост. Међутим, хиндуизам, који је религија око 80 одсто индијског становништва, и даље утиче на свакодневни живот, а већина људи се и даље управља крутом хијерархијом и друштвеним кодексима, који су наслеђени из давних браманских времена .
Подела
На врху кастинског поретка у Индији налазили су се брамани, сталеж свештеника и учитеља, који је имао највећи углед. Они су били задужени за тумачење верских текстова и вођење обреда, а високо образовање им је омогућавало бављење законодавним и правосудним пословима и подучавањем. Ратници и племство, чине другу касту, кшатрије. Они представљају световну моћ, а њихов задатак је да владају и штите земљу од непријатеља. Трећу касту чини слободно аријевско производно становништво, насељеници који су остали чисте расе, вајшије. То су обично трговци, земљорадници и одгајивачи стоке, који су снабдевали остале касте основним животним намирницама. Четврту касту су чинили неаријевци, шудре. Она се састојала од поробљеног, тамнопутог дравидског популације и социјално одбачених аријеваца, који су се помешали са потлаченим староседеоцима. Пошто су били без поседа обављали су најтеже физичке послове као, надничари, слуге и поданици 3 горње касте. Парије, "недодирљиви", били су потпуно избачени из кастинског поретка и сматрани су недостојним живота у заједници због послова које су обављали. И данас су парије осуђене на најтеже и такозване "нечисте" послове, који се преносе са генерације на генерацију, а предрасуде одређују њихове животе, нарочито у руралним подручјима где живи скоро три четвртине индијског становништва.
Литература
- Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.