Aerodrom Nikola Tesla Beograd

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Aerodrom Nikola Tesla

Logo aerodroma

Nikola Tesla Airport.jpg

Opšti podaci
IATA BEG
ICAO LYBE
Tip međunarodni
Operator VINCI Airports (2018-)[1]
Otvoren 1962.
Država  Srbija
Regija Srem
Oblast Grad Beograd
Lokacija Beograd
Najbliži grad Beograd
Gradovi koji se
služe aerodromom
Beograd
Nadmorska visina 102 m
Koordinate 44°49′10″N 20°18′25″E / 44.81944° SGŠ; 20.30694° IGD / 44.81944; 20.30694
Statistika
Broj pista 1
Broj putnika 6.159.000 Rast9.2%
Količina robe 20.064.000 Rast+1.6% kg
Avio-operacije 70.356 Rast+4.3%
Piste
Smer Dužina Površina
m ft
12/30 3.400[2] 11.155 asfalt/beton[3]

Aerodrom Nikola Tesla Beograd (ranije poznat kao aerodrom Beograd ili aerodrom Surčin; IATA: BEG, ICAO: LYBE) najveći je aerodrom u Srbiji i važno čvorište saobraćajne mreže Beograda.

Aerodrom u čast Nikole Tesle od 2006. nosi današnje ime. Aerodrom se nalazi 18 km zapadno od centra Beograda. Sa aerodroma u redovnom avio-saobraćaju putnike prevoze 33 avio-kompanije ka 91 destinaciji u 38 država na 4 kontinenta.

Aerodrom Nikola Tesla je matično čvorište avio-kompanije Er Srbija, nacionalnog avio-prevoznika Republike Srbije. Aerodrom je avio-čvorište niskotarifne avio-kompanije Viz er, zatim avio-službe Vlade Republike Srbije i avio-taksi kompanije Er Pink, Princ avijacija, Infiniti avijacija i Igl ekspres. Kroz aerodrom je 2019. prošlo 6 159 000 putnika.[4]

Međunarodna kompanija „Vinci Airports” je koncesijom preuzela rukovođenje Aerodromom Nikola Tesla od 21. decembra 2018. godine[5].

Geografski podaci[uredi | uredi izvor]

Aerodrom Nikola Tesla je geografski smešten u Sremu, na 18 kilometara zapadno od središta Beograda. Najbliže naselje aerodromu je Surčin, po čemu je i dobio kolokvijalan naziv. Nadmorska visina aerodroma je 102 metra.

  • Koordinate geografskog položaja: WGS-84
  • mesto na AD: 444909, 78N 0201825, 44E / 122° GEO/ 1.500 м od THR 12
  • Pravac i udaljenost od grada: 275 ° GEO, 18 km od glavne železničke stanice u Beogradu
  • Nadmorska visina: 102 m
  • Prosečna temperatura: 27 °C
  • Godišnja promena: 3°E (2005) /+5,2`
  • Tip dozvoljenog saobraćaja: IFR / VFR

Vremenska referenca: leto (mart–sept.) UTC+2, zima (okt.–feb.) UTC+1

Radno vreme aerodroma: 00.00—24.00 LT

Istorijat[uredi | uredi izvor]

Aerodrom Nikola Tesla
Aerodrom iz vazduha

Istorija aerodroma u Beogradu počinje 1910. godine. Od tada do danas, letilište je menjalo lokaciju, raslo i razvijalo se. Prvo letilište u Beogradu nastalo je krajem 1910. godine na vojnom vežbalištu u predgrađu Banjica. Ovde su letenje avionom prikazivali pioniri avijacije — Simon, Maslenikov, Vidmar i Čermak.

Aerodrom Banjica[uredi | uredi izvor]

Početkom 1912. godine, na Banjici je podignut prvi drveni hangar za avione namenjen ratovanju sa Turskom. Dve godine kasnije na Banjici je stacionirana srpska „aeroplanska eskadrila” i balonska četa. Banjički aerodrom korišćen je posle Prvog svetskog rata za potrebe poštanskog saobraćaja na relaciji Skoplje-Niš-Beograd-Novi Sad i Beograd-Sarajevo-Mostar. U blizini mesta gde se nalazio ovaj aerodrom danas je Vojno-medicinska akademija (VMA).

Aerodrom Kalemegdan-Donji grad[uredi | uredi izvor]

Ovaj aerodrom se nalazio na potezu od turskog amama (danas Planetarijuma) prema ušću Save u Dunav. Sa ovog mesta prvi avion poleteo je početkom 1911. godine. Značajno je zbog toga što je na njemu 9. januara 1911. godine, samo šest meseci nakon prvog leta Subotičanina Ivana Sarića, pilot Edvard Rusjan na monoplanu konstrukcije Mijala Merćepa, poleteo nad Kalemegdanskom tvrđavom. Međutim, usled snažnog vetra dolazi do loma krila i pada aviona na bedem pored reke, pored Nebojšine kule, pri čemu Rusjan tragično strada. Deo rebra s krila pale letelice i danas se čuva u Muzeju vazduhoplovstva. Aerodrom je korišćen i za obuku pitomaca vazduhoplovne akademije vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije.

Aerodrom Pančevo[uredi | uredi izvor]

Avio-saobraćaj užurbano se razvijao nakon 1919. godine, ali je taj razvoj kod nas bio usporen, zbog toga što Beograd nije imao aerodrom. Kako je postojalo zanimanje društva „CFRNA” (jedna od kompanija od koje je nastao „Er Frans”) da jedna od etapa leta od Pariza do Carigrada bude u Beogradu, pokrenuta je inicijativa da se u Beogradu što pre podigne aerodrom. Usvojena lokacija pored Bežanijske kose zahtevala je znatne radove koji nisu mogli biti izvedeni za kratko vreme, zbog čega je doneta odluka da se u blizini Pančeva izgradi privremeni aerodrom. Prvi avion na ovaj aerodrom sleteo je 25. marta 1923. godine, dok je zvanično putnički i poštanski saobraćaj počeo 16. aprila 1923. godine. Aerodrom Pančevo ostaće upisan u istoriji svetskog vazduhoplovstva, jer je sa njega obavljen prvi noćni let u istoriji. Kako su letovi od Pariza do Carigrada trajali koliko i putovanje čuvenim vozom „Orijent ekspres“, jedini način da avioni kompanije „CFRNA” razdaljinu između Pariza i Carigrada pređu za kraće vreme bio je da lete noću. Prvi let sa putnicima na noćnoj liniji izvršen je 2. septembra 1923. godine, što se smatra početkom noćnog vazdušnog saobraćaja u svetu.

Aerodrom Beograd-Dojno Polje[uredi | uredi izvor]

Pokazalo se da nepovoljna lokacija aerodroma u Pančevu predstavlja smetnju za brži razvoj vazdušnog saobraćaja zbog udaljenosti od Beograda, a još više zbog lošeg saobraćajne povezanosti. Pošto u to vreme nije postojao most na Dunavu, putnici su iz Beograda morali brodom da putuju do Pančeva, a zatim autobusom do aerodroma, što je često trajalo duže nego let do Bukurešta.

Međunarodni aerodrom „Beograd“ izgrađen je na livadi koja se zvala Dojno polje, između Bežanijske kose i leve obale Save, oko dva kilometra južno od Zemuna. Aerodrom je otvoren za saobraćaj u martu 1927. godine. Od februara 1928. godine sa novog aerodroma poleću i avioni prve domaće avio-kompanije, "Aeroputa“. Aerodrom je raspolagao sa četiri travnate poletno-sletne staze. Na njemu je 1931. godine izgrađena moderna pristanišna zgrada, a 1936. ugrađena je i oprema za sletanje pri slaboj vidljivosti. Razvoj aerodroma i domaćeg vazduhoplovstva nago je prekinut izbijanjem Drugog svetskog rata.

Tokom Drugog svetskog rata aerodrom su koristili Nemci. Oni su ga i porušili 1944. godine, pri povlačenju iz Beograda.[6] Nakon rata, aerodrom je postepeno obnavljan, pristanišna zgrada delimično je prepravljena, a početkom 1946. godine izgrađena je nova prizemna zgrada za prijem putnika. Početkom 1950-ih produžena je betonska pista kako bi na aerodrom mogli da sleću tadašnji najveći avioni. Od aprila 1947. do 1962. godine ovaj aerodrom bio je baza nove domaće avio-kompanije „Jugoslovenski aerotransport”, kao i naša glavna kapija prema svetu.

Aerodrom Beograd-Surčin[uredi | uredi izvor]

Pojava mlaznih putničkih aviona zahtevala je novo produženje poletno-sletne staze, za šta na postojećoj lokaciji više nije bilo prostora. Takođe, Novi Beograd trebalo je većim delom izgraditi na tadašnjoj lokaciji aerodroma. Zbog svega je za novi aerodrom u Beogradu izabrana lokacija u Surčinu. Poslednji letovi, koji su već vodili preko terasa novoizgrađenih kuća koje su okruživale aerodrom, izvršeni su početkom 1964. godine, kada su poslednji avioni JAT-a napuštali staru tehničku bazu i zauzimali mesto na prostranoj platformi novog aerodroma. Za lokaciju novog međunarodnog aerodroma izabran je prostor u blizini Surčina, 18 km zapadno od Beograda.[7]

Izgradnja novog aerodroma počela je aprila 1958. godine, a Aerodrom je pušten u saobraćaj 28. aprila 1962. godine[8]. Bio je glavna tehnička baza Jugoslovenskog aerotransporta. Imao je jednu pistu dužine 3.000 metara, čija upotrebljivost u odnosu na vetar je iznosila 99,6%, rulnu stazu dužine 3.350 metara, betonske platforme za opslugu 16 aviona, pristanišnu zgradu od 8.000 m² za prijem putnika, robno skladište, kontrolni toranj i drugu savremenu opremu. Ugrađena je, u to vreme, najsavremenija navigaciona oprema, pa je aerodrom dobio najvišu međunarodnu klasu po ICAO standardima.

U periodu od 1979. do 1981. godine izgrađena je nova zgrada za prijem putnika (Terminal 2), uz neophodno proširenje platforme za prijem aviona i putnika. Time je kapacitet putničkog kompleksa proširen na do 5 miliona putnika godišnje. Usvojena tehnološka rešenja sa fingerima i avio-mostovima za prihvat aviona i putnika bila su veliki napredak i uvrstila su Aerodrom među najsavremenije aerodrome u svetu, a 1997. godine ugrađena je oprema za Kategoriju II i time omogućena upotreba aerodroma po lošijim vremenskim uslovima.

Aerodrom od 2000. godine do danas[uredi | uredi izvor]

Nakon nemilih dešavanja tokom i krajem 1990-ih godina, usled smanjenja i česte obustave vazdušnog saobraćaja, beogradski aerodrom izgubio poziciju regionalnog čvorišta. Usledilo je postepeno obnova avio-saobraćaja i infrastrukture. Rekonstrukcija Terminala 2 pristaniše zgrade, renoviranje poletno-sletne staze i izgradnja VIP salona započeli su 2003. godine.

U čast Nikole Tesle, našeg najvećeg naučnika, Aerodrom je nakon 44 godine, 2. februara 2006. godine promenio ime u Aerodrom „Nikola Tesla“ Beograd, a kasnije u Aerodrom Nikola Tesla Beograd.

Moderni razvoj beogradskog aerodroma poklapa sa ukidanjem viza za građane Srbije krajem novembra 2009. godine. Aerodrom postaje privlačniji za veliki broj novih avio-kompanija, a avio-kompanije koje su saobraćale iz Beograda uvećavaju broj letova. U 2010. godini aerodrom je po prvi put u modernoj istoriji dobio prestižnu evropsku nagradu „EuroAnnie“ koju dodeljuje specijalizovani portal „ANNA” u konkurenciji 250 najvećih evropskih aerodroma za najveći broj novih avio-kompanija u razdoblju od godinu dana.

Od 2010. do kraja 2013. godine Aerodrom Nikola Tesla Beograd ulagao je u renoviranje opreme i infrastrukture. U ovom periodu kompletno su proširene i renovirane čekaonice u C fingerskom hodniku, kao i čekaonice od izlaza A1 do A6, proširena je pristanišna platforma dodavanjem 4 nove otvorene parking pozicije, izgrađene su dve čekaonice za putnike koji se u avion ukrcavaju udaljenim parking pozicijama, rekontruisana je rulna staza, ugrađeno je 11 uređaja za vizuelno uparkiravanje vazduhoplova, nabavljeno je 6 novih avio-mostova.

Sa uvećanjem broja putnika od 2014. godine aerodrom ulaže u prilagođavanje komfora za putnike i posetioce. Uređen je vezni deo između Terminala 1 i 2 i napravljen prostor za nove komercijalne sadržaje, izgrađena je platforma za odleđivanje i sprečavanje zaleđivanja koja u letnjim mesecima omogućuje dodatna parking mesta, izgrađen je novi bezbednosni prolaz za kontrolu pristupa platformi i manevarskim površinama, na spratu Terminala 1 otvoren je još jedan granični prelaz, prvi put od otvaranja kompletno je renoviran Terminal 1, a izgrađena je još jedna terminalna zona sa dodatnih 10 šaltera za prijem putnika, instaliran je moderni transportni sistem. Broj putnika u porastu je gotovo svake godine do danas, a 2004. godine aerodrom ponovo beleži više od 2 miliona putnika godišnje. Više od 3 miliona putnika ponovo je zabeleženo 2011. godine, a 4 miliona putnika prvi put u istoriji zabeleženo je u novembru 2014. godine uz izuzetno povećanje broja putnika od 31 odsto. U 2015. godini ponovo je oboren istorijski rekord, a 2016. godine postavljen je novi rekord od 4.924.992 putnika. Godine 2017. prvi put u istoriji je zabeleženo preko 5 miliona putnika.

Ugovor o koncesiji na 25 godina sa francuskom kompanijom „Vansi erports” potpisan je 22. marta 2018. godine.[9]

Na aerodromu „Nikola Tesla“ danas je smešteno avio-preduzeće „Jat Tehnika”, operativna odeljenja Agencije za kontrolu letenja, Uprava carina i avio-kompanije „Er Srbija”, muzej vazduhoplovstva i školski centri avio-kompanije „Er Srbija” i Agencije za kontrolu letenja, helikopterska jedinica MUP-a i dr.

Terminali[uredi | uredi izvor]

Aerodrom Nikola Tesla ima dva terminala.

Terminal 1[uredi | uredi izvor]

Spoljašnjost Terminala 1
Unutrašnjost Terminala 1

Terminal 1 (T1) je bio jedini terminal na aerodromu posle otvaranja 1962. godine. Terminal je rekonstruisan tokom 1980-ih godina, kada su dodati i avio-mostovi pomoću kojih se putnici ukrcavaju u avion.

Kako bi Terminal 1 funkcionisao kao istinski nezavisna celina, renoviran je sprat Terminala, koji je otvoren 2015. godine, čime je dobijen još jedan granični prelaz sa carinom i četiri nova šaltera pasoške kontrole.Radovi na Terminalu 1 počeli su 2017. godine i izvođeni su prvi put od puštanja u rad starog Terminala 1, 1962. godine. U novom holu Terminala 1 su instalirane dve nezavisne zone za prijavu putnika i prtljaga sa ukupno 18 najmodernijih šaltera za prijavu putnika i prtljaga, zatim 2 šaltera za samostalno čekiranje prtljaga, kao i 2 uređaja za samostalno čekiranje putnika. U holu Terminala 1 je i otvoren pogled na platformu sa parkiranim avionima. Iako Terminali 1 i 2 se nalaze jedan pored drugog, povezani su hodnikom.

Terminal 2[uredi | uredi izvor]

Unutrašnjost Terminala 2

Terminal 2 (T2) u periodu od 1979. do 1981. godine, uz neophodno proširenje platforme za prijem aviona. Time je kapacitet putničkog kompleksa proširen na do 5 miliona putnika godišnje. Usvojena tehnološka rešenja sa fingerima i avio-mostovima za prihvat aviona i putnika bila su veliki napredak i uvrstila su Aerodrom među najsavremenije aerodrome u svetu. Ovim je pristanišna zgrada dobila dva međusobno povezana bloka, za domaći i međunarodni saobraćaj.

Terminal 2 rekonstruisan je i deo namenjen međunarodnim dolascima pušten je u rad u decembru 2005. godine, dok je ostatak terminala otvoren maja 2006. godine sa 33 šaltera za prijem putnika i prtljaga, a unutrašnjost Terminala 2 vizuelno je potpuno izmenjena. Nešto kasnije iste godine oba terminala koriste se za međunarodni avio-saobraćaj. Terminal 2 obuhvata tri etaže, odnosno suteren (međunarodni dolasci), prizemlje i sprat (međunarodni odlasci) i tranzit.

Vezni deo između Terminala 1 i 2 adaptiran je 2016. godine i deo je novoformirane terminalne zone T2B. Formirano je više od 350m² prostora namenjenog komercijalnim sadržajima, što je trećina površine veznog dela.

Terminalna zona 2B deo je integrisanog Terminala 2 i puštena je u rad početkom jula 2017. godine. U ovoj terminalnoj zoni nalazi se 10 šaltera za prijavu putnika, od kojih su dva rezervisana za automatsku predaju prtljaga. Auto bag drop-off šalteri pružaju mogućnost samostalne predaje prtljaga putnicima koji se na let prijave preko interneta ili aerodromskog automata. U terminalnoj zoni 2B su postavljena i tri nova uređaja za samostalnu prijavu putnika, a radi se o najsavremenijoj opremi koja je u skladu sa međunarodnim standardima i najboljom industrijskom praksom. Otvaranjem T2B i renoviranjem Terminala 1 Aerodrom Nikola Tesla podigao je kapacitet sa 5,5 na oko 7,5 miliona putnika na godišnjem nivou.

Avio-kompanije i destinacije[uredi | uredi izvor]

Redovne linije[uredi | uredi izvor]

Prekretnica u daljem razvoju aerodroma bilo je uspostavljanje interkontinentalnih letova ka Njujorku i Pekingu. Nacionalna avio-kompanija Er Srbija je 23. juna 2016. godine nakon 24 godine obavila prvi direktan let ka Međunarodnom aerodromu Džon F. Kenedi u Njujorku u SAD, dok je prvi let na liniji između Pekinga i Beograda, preko Praga, koja je uspostavljena posle 17 godina, obavila je avio kompanija Hajnan Erlajns 15. septembra 2017. godine.

Sledeće redovne putničke avio-kompanije koriste aerodrom Nikola Tesla:

Avio-kompanija Odredišta Terminal
Aeroflot Moskva-Šeremetjevo 2
Alitalija Rim-Fjumićino 2
Almasrija juniversal erlajns Hurgada 2
Arkija Tel Aviv 2
ASL Erlajns Frans Sezonski: Pariz-Šarl de Gol 2
AtlasGlobal Istanbul 2
Belavija Minsk 2
Viz er Ajndhoven, Barselona (od 18. jula 2020)[10], Bazel-Miluz-Frajburg, Geteborg, Dortmund, Karlsrue/Baden-Baden, Keln/Bon (od 17. jula 2020)[11], Larnaka, Lisabon (od 18. jula 2020)[12], London-Luton, Malme, Malta, Memingen, Milano-Malpensa (od 18. jula 2020)[13], Pariz-Bove, Salcburg[14], Sandefjord (od 19. jula 2020)[15], Stokholm-Skavsta, Turku (od 17. jula 2020)[16], Fridrihshafen (od 16. jula 2020)[17], Hamburg (od 17. jula 2020)[18], Hanover, Šarloa (od 19. jula 2020)[19] 1
Vueling Sezonski: Barselona 1
Eliner Sezonski: Iraklion 2
Elmastrija univerzal erlajns Hurgada 2
Er Kairo Hurgada 2
Er Srbija Aman (nepoznato)[20], Amsterdam, Atina, Banja Luka, Barselona, Bejrut, Beč, Berlin-Tegel, Brisel, Bukurešt, Venecija, Diseldorf, Ženeva (nepoznato)[21], Zagreb, Kairo, Kijev-Borispolj, Kišinjev (nepoznato)[22], Kopenhagen, Krasnodar, Lavov (nepoznato)[23], Larnaka, London-Hitrou, Ljubljana, Madrid, Milano-Malpensa, Moskva-Šeremetjevo, Njujork-Džon F. Kenedi, Oslo-Gardermoen (od 16. jula 2020)[24], Pariz-Šarl de Gol, Podgorica, Prag, Rijeka, Rim-Fijumićino, Rim-Fijumićino, Rostov na Donu (nepoznato)[25], Sarajevo, Skoplje, Solun, Sofija, Stokholm-Arlanda, Tel Aviv, Tivat, Tirana, Helsinki, Firenca (nepoznato)[26], Frankfurt, Cirih, Štutgart

Sezonski: Dubrovnik, Zadar, Malta, Pula, Split, Nica, Sankt Peterburg

2
Er Frans Pariz-Šarl de Gol 2
Etihad ervejz Abu Dabi 2
Izidžet Berlin-Tegel 1
Izidžet Švajcarska Bazel-Miluz-Frajburg, Ženeva 1
Izrair Tel Aviv 1
Idžijan erlajns Atina 2
Jurovings Štutgart (od 1. jula 2020)[27] 2
Katar ervejz Doha 2
Kroacija erlajns Sezonski: Split 2
LOT poljske avio-linije Varšava-Šopen, Budimpešta (od 1. jula 2020)[28] 2
Lufthanza Frankfurt, Minhen 2
Montenegro erlajns Podgorica, Tivat 2
Norvidžan er šatl Oslo-Gardermoen, Stokholm-Arlanda 2
Ostrijan erlajns Beč 2
Pegasus erlajns Istanbul-Sabiha Gokčen 2
Red vings erlajns Moskva-Domodedovo 2
Svis internašonal er lajns Cirih 2
TAROM Bukurešt 2
Transavija Amsterdam 1
Tuniser Tunis 2
Turkiš erlajns Istanbul 2
Flajdubai Dubai 2

Čarteri[uredi | uredi izvor]

Većina čarter i poslovnih avio-kompanije koje se nalaze na aerodromu Nikola Tesla koriste Terminal 1.

Avio-kompanija Odredišta
Aviolet Algero, Antalija, Bodrum, Dalaman, Đirona, Enfida, Zakintos, Iraklion, Karpatos, Katanija, Kefalonija, Kos, Krf, Marakeš, Lamecija Terme, Lefkada, Limnos, Palermo, Palma de Majorka, Preveza, Rodos, Samos, Santorini, Skijatos, Solun, Fes, Hanija, Hurgada, Šarm el Šeik
Flajidžipt Hurgada
Tuniser Monastir

Kargo[uredi | uredi izvor]

Avio-kompanija Odredišta
DHL Aviješn Budimpešta, Lajpcig/Hale, Linc
Kargoer Linc[29]
Svifter Keln/Bon, Sofija
Turkiš Kargo Istanbul-Ataturk

Statistika[uredi | uredi izvor]

Broj putnika na beogradskom aerodromu od početka je bio u porastu. Već 1971. godine zabeleženo je prvih milion putnika godišnje, a 1975. godine i 2 miliona putnika godišnje. U periodu od 1975. do 1990. godine beogradski aerodrom uzastopno je beležio više od 2 miliona putnika godišnje. Zlatne godine 20. veka bile su 1987. i 1998., kada je zabeleženo više od 3 miliona putnika, a dotadašnji rekord od 3.404.665 miliona putnika godišnje zabeležen je 1987. godine.

Pored mreže linija u domaćem saobraćaju, kao i sa najvažnijim evropskim ekonomskim centrima, Beograd je uvođenjem dugolinijskog saobraćaja nacionalne avio-kompanije i početkom rada prve domaće čarter kompanije 1970-ih i 1980-ih godina prošlog veka bio povezan sa ukupno 5 kontinenata, kao i sa velikim brojem turističkih odredišta.

Letovi iz Beograda obavljali su se ka velikom broju odredišta u Severnoj Americi (Njujork, Los Anđeles, Čikago, Klivlend, Detroit, Montreal i Toronto) i Australiji (Melburn, Sidnej, Pert). Dugolinijski saobraćaj obavljale su i kompanije „PanAm” i „Kvantas”. Od odredišta u Africi, Bliskom i Dalekom istoku, letovi su se obavljali ka Pekingu, Hongkongu, Kalkuti, Mumbaju, Teheranu, Bagdadu, Kuvajtu, Amanu, Kuala Lumpuru, Karačiju, Singapuru, Damasku, Bangkoku, Kairu i Alžiru.

Početkom 1990-ih godina, usled sankcija UN u periodu od jula 1992. do oktobra 1994. godine „JAT” je povremeno obavljao samo letove u domaćem avio-saobraćaju na linijama za Niš, Prištinu, Užice, Podgoricu i Tivat. Prvi međunarodni let nakon sankcija „JAT” je obavio 6. oktobra 1994. godine za Moskvu. Nakon kratke stabilizacije, ponovo je od marta do juna 1999. godine kompletan avio-saobraćaj iz Beograda bio obustavljen tokom vazdušnih udara NATO.

Nakon ovih dešavanja, broj putnika je u porastu gotovo svake godine do danas. U 2004. godini beogradski aerodrom ponovo beleži više od 2 miliona putnika godišnje, a 2011. godine ponovo je zabeleženo više od 3 miliona putnika. Istorijskih 4 miliona putnika zabeleženo je u novembru 2014. godine uz izuzetno povećanje broja putnika od 31 odsto. 2017. broj putnika je prerastao 5 miliona[30], a 2019. godine, broj putnika je prerastao 6 miliona[31]. Tokom narednih godina aerodrom će imati tendenciju ubrzanog rasta broja putnika i avio operacija, prevashodno zbog proširenja postojećih kapaciteta na terminalima kao i zbog uvođenja novih linija od strane nekoliko avioprevoznika[32][33].

Podaci o prometu na Aerodromu Nikola Tesla Beograd
Godina Putnici Promena Kargo (t) Promena Avio operacije Promena
2002. 1.621.798 6.827 28.872
2003. 1.849.148 Rast14% 6.532 Pad4% 32.484 Rast13%
2004. 2.045.282 Rast11% 8.946 Rast37% 36.416 Rast12%
2005. 2.032.357 Pad1% 7.728 Pad14% 37.614 Rast3%
2006. 2.222.445 Rast9% 8.200 Rast6% 42.360 Rast13%
2007. 2.512.890 Rast13% 7.926 Pad3% 43.448 Rast3%
2008. 2.650.048 Rast5% 8.129 Rast3% 44.454 Rast2%
2009. 2.384.077 Pad10% 6.690 Pad18% 40.664 Pad8%
2010. 2.698.730 Rast13% 7.427 Rast11% 44.160 Rast9%
2011. 3.124.633 Rast16% 8.025 Rast8% 44.923 Rast2%
2012. 3.363.919 Rast8% 7.253 Pad10% 44.990 Rast0%
2013. 3.543.194 Rast5% 7.679 Rast6% 46.828 Rast4%
2014. 4.638.577 Rast31% 10.222 Rast33% 58.695 Rast25%
2015. 4.776.110 Rast2% 11.630 Rast28% 58.513 Rast0%
2016. 4.924.992 Rast3% 13.939 Rast7% 58.633 Rast0%
2017. 5.343.420 Rast9% 19.758 Rast42% 58.859 Rast0%
2018. 5.641.105 Rast6% 20.065 Rast2% 59.036 Rast0%
2019. 6.159.000 Rast9,2% 70.365 Rast4,3%
2020. januar-mart 923.000 Pad10.8%
Putnici (u milionima) 2010–2019.
Poslednji unos: 26. januar 2020.

Usluge[uredi | uredi izvor]

Komforne zone U tranzitnoj zoni kod čekaonica A2-A3, A4-A5 i C2-C3 nalaze se komforne zone za putnike. Putnici, a pogotovu oni koji provode malo više vremena na aerodromu jer čekaju svoj transferni let, mogu da se odmore u ovoj zoni i uživaju u pogledu na avione. U prostoru se nalaze velike polukružne klupe za istovremeno sedenje 20 putnika, garniture za sedenje sa 3 mesta, tapacirani taburići različitih konfiguracija koji su smešteni po zonama za odmor. Instalirane su i stolice za masažu kod čekaonica A4-A5 i između čekaonica C2-C3. U svakom delu se nalaze i specijalno dizajnirane klupe za putnike sa smanjenom pokretljivošću, kao i novi strujni priključci za mobilne telefone, tablete i laptop računare.

Pored dve postojeće komforne zone u tranzitnom delu, na spratu Terminala 1, pre pasoške i carinske kontrole uređena je i nova komforna zona za putnike, koja se nalazi do prostorije namenjene boravku roditelja sa decom. U komfornoj zoni su postavljene udobne garniture za sedenje, koje pružaju novi doživljaj naše najveće vazdušne luke. Ambijent je oplemenjen i zelenilom, fotografijama Beograda, a zidove ulepšavaju foto tapeti sa motivima prirode.

Er Srbija Premijum Laundž prvi je namenski salon u vlasništvu avio-kompanije. Otvoren je 24 sata dnevno za putnike poslovne klase AirSerbia / EtihadAirnjays, kao i članove programa AirSerbia / EtihadGuestFrequentFlyer.

Vi-fi usluga Na Aerodromu Nikola Tesla Beograd je svim putnicima na raspolaganju mogućnost korišćenja besplatnog bežičnog interneta u trajanju od sat vremena. Besplatan internet na raspolaganju je putnicima koji borave u A i C hodnicima, u holu za dočekivaoce putnika, holu za preuzimanje prtljaga, dolaznoj pasoškoj kontroli, prizemlju i spratu Terminala 1, sprat Terminala 2.

Priznanje Skajtraks agencije Aerodrom Nikola Tesla Beograd već treću godinu zaredom (2015,2016,2017) zauzeo je 5. mesto među najboljim aerodromima u Istočnoj Evropi, dok je prvo mesto pripalo aerodromu u Budimpešti. Nagrada agencije Skytradž predstavlja priznanje za naporan rad i posvećenost zaposlenih u AD Aerodrom Nikola Tesla Beograd. Ove nagrade među najprestižnijima su u oblasti avio-industrije, a izbor je napravljen na osnovu 13,82 miliona online upitnika, u kojima su putnici ocenjivali 550 aerodroma širom sveta. Istraživanje je sprovedeno među 105 različitih nacija u periodu od jula 2016. do februara 2017. godine. Predmet istraživanja su komfor i zadovoljstvo putnika različitim segmentima aerodromske usluge, od dolaska na aerodrom, prijave na let, kupovine, transfera i bezbednosti, sve do ulaska u avion.

Časopis Aerodroma Nikola Tesla „Terminal“ Časopis „Terminal“ se štampa dvojezično, na srpskom i engleskom jeziku. Namenjen je isključivo putnicima, a dostupan je na 16 lokacija u terminalima 1 i 2. Časopis je besplatan i izlazi četiri puta godišnje. Cilj časopisa je da svim putnicima pruži dodatne informacije o beogradskom aerodromu, da ih upozna sa turističkim potencijalima i kapacitetima naše zemlje i informiše o kulturnim i ostalim manifestacijama u Srbiji.

Platforma za odleđivanje i sprečavanje zaleđivanja vazduhoplovstva Aerodrom Nikola Tesla Beograd sredinom novembra 2016. dobio je platformu za odleđivanje i sprečavanje zaleđivanja vazduhoplova.

Izgradnjom platforme za odleđivanje i sprečavanje zaleđivanja vazduhoplova proširene su manevarske, parking i saobraćajne površine za 21.000 kvadratnih metara, od čega je oko 16.500 kvadratnih metara predviđeno za kretanje vazduhoplova. Tehnološkim rešenjem je predviđeno istovremeno korišćenje platforme za dva uskotrupna vazduhoplova kodnog slova C ili jednog širokotrupnog vazduhoplova kodnog slova E. Platforma je projektovana da omogući prihvat i najvećeg vazduhoplova Airbus A380. Puštanjem u rad ovog izuzetno važnog projekta, stvoreni su uslovi i za unapređenje ekološkog aspekta poslovanja aerodroma, s obzirom na to da su prilikom izgradnje poštovani svi standardi zaštite životne sredine.

Pristup aerodromu[uredi | uredi izvor]

Do aerodroma se može doći autobuskim linijama 72 (Zeleni venac - Aerodrom Nikola Tesla), A1 (Trg Slavija - Aerodrom Nikola Tesla) i 607 (Surčin - Novi Beograd).

Aerodrom je povezan i sa autoputevima E-70 i E-75 (Koridor 10), dok je 2016. godine potpisan ugovor o izgradnji autoputa Surčin-Obrenovac, kojim bi se ostvarila i veza sa Koridorom 11, koji se trenutno gradi.[34] Železnička veza sa gradom ne postoji, mada je predviđeno da po izgradnji kratke pružne veze sa Beogradskim železničkim čvorom, do buduće aerodromske stanice saobraća treća linija BG VOZ-a.[35]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Saopštenja | Aerodrom Nikola Tesla Beograd
  2. ^ Aerodrom Nikola Tesla :: Poletno-sletna staza Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. jul 2015), pristupljeno 28. jula 2015.
  3. ^ „World Aero Data: BEOGRAD - LYBE”. Arhivirano iz originala na datum 14. 02. 2019. Pristupljeno 13. 02. 2019. 
  4. ^ „Aerodrom „Nikola Tesla“ Beograd, „Statistika. Arhivirano iz originala na datum 15. 08. 2011. Pristupljeno 27. 02. 2009. 
  5. ^ eKapija | Francuski Vinci zvanično preuzima Aerodrom Nikola Tesla
  6. ^ Nikolić, Zoran. „Na Novom Beogradu je do Drugog svetskog rata bio jedan od najvažnijih aerodoroma u Evropi („Večernje novosti“, 17. april 2014)”. Novosti.rs. Pristupljeno 21. 08. 2016. 
  7. ^ Vujović, Branko (2003). Beograd u prošlosti i sadašnjosti. Beograd: Izdavačka kuća Draganić. str. 351. 
  8. ^ Svečano otvaranje novog aerodroma "Beograd". foto.mij.rs
  9. ^ Potpisan ugovor o koncesiji aerodroma na 25 godina („Politika”, 22. mart 2018)
  10. ^ link, Get; Facebook; Twitter; Pinterest; Email; Apps, Other. „Wizz Air to base third jet in Belgrade, launch ten new routes”. Pristupljeno 2020-06-16. 
  11. ^ link, Get; Facebook; Twitter; Pinterest; Email; Apps, Other. „Wizz Air to base third jet in Belgrade, launch ten new routes”. Pristupljeno 2020-06-16. 
  12. ^ link, Get; Facebook; Twitter; Pinterest; Email; Apps, Other. „Wizz Air to base third jet in Belgrade, launch ten new routes”. Pristupljeno 2020-06-16. 
  13. ^ link, Get; Facebook; Twitter; Pinterest; Email; Apps, Other. „Wizz Air to base third jet in Belgrade, launch ten new routes”. Pristupljeno 2020-06-16. 
  14. ^ link, Get; Facebook; Twitter; Pinterest; Email; Apps, Other. „Wizz Air to base third jet in Belgrade, launch ten new routes”. Pristupljeno 2020-06-16. 
  15. ^ link, Get; Facebook; Twitter; Pinterest; Email; Apps, Other. „Wizz Air to base third jet in Belgrade, launch ten new routes”. Pristupljeno 2020-06-16. 
  16. ^ link, Get; Facebook; Twitter; Pinterest; Email; Apps, Other. „Wizz Air to base third jet in Belgrade, launch ten new routes”. Pristupljeno 2020-06-16. 
  17. ^ link, Get; Facebook; Twitter; Pinterest; Email; Apps, Other. „Wizz Air to base third jet in Belgrade, launch ten new routes”. Pristupljeno 2020-06-16. 
  18. ^ link, Get; Facebook; Twitter; Pinterest; Email; Apps, Other. „Wizz Air to base third jet in Belgrade, launch ten new routes”. Pristupljeno 2020-06-16. 
  19. ^ link, Get; Facebook; Twitter; Pinterest; Email; Apps, Other. „Wizz Air to base third jet in Belgrade, launch ten new routes”. Pristupljeno 2020-06-16. 
  20. ^ https://www.exyuaviation.com/2020/02/air-serbias-turnaround-strategy-bears.html
  21. ^ https://www.exyuaviation.com/2020/02/air-serbias-turnaround-strategy-bears.html
  22. ^ https://www.exyuaviation.com/2020/02/air-serbias-turnaround-strategy-bears.html
  23. ^ https://www.exyuaviation.com/2020/02/air-serbias-turnaround-strategy-bears.html
  24. ^ link, Get; Facebook; Twitter; Pinterest; Email; Apps, Other. „Air Serbia launching new route this summer”. Pristupljeno 2020-07-04. 
  25. ^ https://www.exyuaviation.com/2020/02/air-serbias-turnaround-strategy-bears.html
  26. ^ https://www.exyuaviation.com/2020/02/air-serbias-turnaround-strategy-bears.html
  27. ^ „Eurowings returning to Serbian market in 2020”. Ex YU Aviation (na jeziku: engleski). 17. 09. 2019. Pristupljeno 02. 10. 2019. 
  28. ^ „LOT Announces Expansion Of Budapest Hub”. Simple Flying (na jeziku: engleski). 01. 08. 2019. Pristupljeno 04. 08. 2019. 
  29. ^ „Cargo Flights Timetable :: Belgrade Nikola Tesla Airport”. web.archive.org. 2017-09-26. Pristupljeno 2020-06-16. 
  30. ^ Belgrade Airport handles five-millionth passenger
  31. ^ „VINCI Airports – 2019 Traffic”. finance.yahoo.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 17. 01. 2020. 
  32. ^ link, Get; Facebook; Twitter; Pinterest; Email; Apps, Other. „Nordwind Airlines plans Belgrade service in 2020”. Pristupljeno 17. 01. 2020. 
  33. ^ link, Get; Facebook; Twitter; Pinterest; Email; Apps, Other. „Air Serbia set for major network expansion in 2020”. Pristupljeno 17. 01. 2020. 
  34. ^ Politika Online - Gradnja autoputa Surčin-Obrenovac početkom 2017
  35. ^ http://www.beograd.rs/images/file/137033dd27bd65ff6575be31bb937e24_9870221836.pdf

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]