Портал:Sport/Biografija
Biografija članci [uredi izvor]
01. nedelja[uredi izvor]
Novak Đoković (Beograd, 22. maj 1987) srpski je teniser. Na prvom mestu ATP liste je proveo 390 nedelja što je najduži period u istoriji otvorene ere. Mnogi teniski kritičari, bivši igrači i saigrači smatraju Đokovića jednim od najboljih tenisera u istoriji. Profesionalno igra od 2003. godine. U dosadašnjoj karijeri je osvojio rekordne 24 titule na grend slem turnirima: deset puta Otvoreno prvenstvo Australije, sedam puta Vimbldon, četiri puta Otvoreno prvenstvo SAD i tri puta Rolan Garos. Jedan je od petorice tenisera u Open eri koji su osvojili grend slem karijere. Osvajanjem Rolan Garosa 2016. postao je prvi teniser, nakon Roda Lejvera 1969, sa pobedama na sva četiri grend slem turnira u nizu i jedini koji je to ostvario na tri različite podloge. Prvi je teniser u Open eri koji je osvojio svaki grend slem turnir minimum tri puta. Rekorder je po osvojenim trofejima na Otvorenom prvenstvu Australije i jedini koji je trijumfovao tri puta po dva puta zaredom u Open eri. Drži rekord sa sedam završenih godina kao prvi teniser sveta i po zaradi od turnira u muškom singlu.
Osvajač je šest titula na Masters kupu i jedini koji je trijumfovao četiri puta zaredom. Đoković je prvi i jedini igrač koji je osvojio svih devet turnira iz ATP Masters 1000 serije, jedini koji je bar dva puta osvajao sve masterse 1000. Ukupno je osvojio tridesetdevet turnira ove kategorije i drži rekord, te ima šest osvojenih u jednoj sezoni po čemu je rekorder. Osvojio je bronzanu medalju na Olimpijskim igrama 2008. u Pekingu. Zajedno sa saigračima iz reprezentacije Srbije je došao do titule u Dejvis kupu 2010. godine i u ATP kupu 2020. godine.
Sa Rafaelom Nadalom je ostvario jedno od najvećih rivalstava u istoriji tenisa. Odigrali su rekordan broj međusobnih duela u Open eri, rekordnih osamnaest duela na grend slem turnirima i najduže grend slem finale u Melburnu 2012. godine. Zapaženo je Đokovićevo rivalstvo sa Švajcarcem Rodžerom Federerom, protiv koga je igrao pedeset puta.
Pored proglašenja za najboljeg sportistu i tenisera Srbije i sveta, Đoković je odlikovan ordenom Karađorđeve zvezde, ordenom Svetog Save Srpske pravoslavne crkve i ordenom Republike Srpske. Idejni je tvorac Fondacije „Novak Đoković” koja se aktivno bavi pružanjem pomoći deci u socijalno ugroženim sredinama, izgradnjom objekata obrazovnih institucija kao i drugim humanitarnim akcijama.
02. nedelja[uredi izvor]
Kimi Matijas Rejkenen (fin. Kimi Matias Räikkönen; Espo, 17. oktobar 1979), je finski vozač Formule 1 i reli vozač. Godine 2007. postao je prvak Formule 1.
Rejkenen je u Formulu 1 ušao 2001. kao vozač Zauber Petronasa. Nakon prelaska u Meklaren Mercedes 2002, Rejkenen je postao jedan od pretedenta na titulu, i u dve sezone 2003. i 2005. završava kao drugi iza Mihaela Šumahera, odnosno Fernanda Alonsa. Nakon prelasaka u Ferari 2007, Rejkenen je postao najplaćeniji vozač Formule 1. U toj sezoni je osvojio prvu titulu, pobedivši dvojac Meklarena Luisa Hamiltona i Fernanda Alonsa u uzbudljivoj završnici, iako je do poslednje trke bio treći u ukupnom poretku. Od 2010. godine, posle 9 godina u Formuli 1, se takmiči u Svetskom prvenstvu u reliju u ekipi Sitroen Džunior.
Zbog svoje smirenosti u trkama, Rejkenen je dobio nadimak „Ledeni“ (engl. Iceman).
03. nedelja[uredi izvor]
Janica Kostelić (5. januara 1982., Zagreb) je najuspešnija hrvatska skijašica. U svojoj karijeri Osvojila je 4 medalje sa Olimpijskih igara u Solt Lejk Sitiju 2002. (3 zlata: kombinacija, slalom i veleslalom; 1 srebro: superveleslalom), dve medalje u Torinu 2006. (zlato u kombinaciji; srebro u superveleslalomu), te 5 naslova svetskih prvakinja (Sent Moric 2003.: zlata u slalomu i kombinaciji; Santa Katerina 2005. zlata u slalomu, kombinaciji i spustu). Ima 30 pobeda u svetskom kupu (do 15. marta 2006.) i 3 puta je bila ukupna pobednica Svetskog kupa: 2001., 2003. i 2006.
Jedna je od samo 3 skijašice u istoriji koja je pobedila u svim disciplinama Svetskog kupa (zajedno sa Austrijankom Petrom Kronberger i Šveđankom Pernilom Viberg), a pobede je skupila u svih 5 disciplina u samo mesec i po dana.
04. nedelja[uredi izvor]
Edvin Mozes (engl. Edwin Corley Moses; Dejton, Ohajo, 31. avgusta 1955), američki atletičar, koji je osvojio zlatne medalje u disciplini 400 m sa preponama na Olimpijskim igrama 1976. i Olimpijskim igrama 1984. i bronzanu na Igrama u Seulu 1988. Mozes je i dvostruki svetski prvak, na Svetskom atletskom prvenstvu u Helsinkiju 1983 i Rimu 1987. i trostruki pobednik Svetskog kupa u atletici, 1977, 1979. i 1981.
05. nedelja[uredi izvor]
Šandor Kočiš (mađ. Sándor Kocsis Peter), (r. 21. septembar 1929. Budimpešta, Mađarska - † 22. jul 1979. Barselona, Španija.) je bio mađarski fudbaler koji je igrao za FK Ferencvaroš; FK Honved; FK Jang Felovs Juventus, FK Barselona, FK Valensija (kao gost) i mađarsku nacionalnu selekciju.
Posle mađarske revolucije 1956. godine, Kočiš je prvo otišao i karijeru nastavio u Švajcarskoj (SC Young Fellows Juventus), zatim se preselio u Španiju gde je postao član ekipe Barselone. Takođe je 1961. godine, kao gost nastupao za ekipu Valensije, kojoj je pomogao da osvoji letnji turnir Trofej narandža. Na obe utakmice, koje je igrao za Valensiju, protiv Botafoga i protiv Barselone je postigao pogotke. Kočiš je bio svestrani (all round) napadač, izvanredan u završnici, čvrst, njuha za gol ali je ipak bio najbolji i nenadmašiv u vazduhu, u igri i postizanju gola glavom.
06. nedelja[uredi izvor]
Vlade Divac (Prijepolje, Jugoslavija, sada Srbija, 3. februar 1968) je bivši jugoslovenski i srpski košarkaš. Igrao je na poziciji centra u Slogi, Partizanu, Los Anđeles Lejkersima, Šarlot Hornetsima, Crvenu zvezdu (dve utakmice) i Sakramento Kingsima. Bio je jedan od prvih Evropljana koji je zaigrao u NBA. Sa reprezentacijom Jugoslavije osvojio je dva svetska prvenstva u košarci, 3 evropska prvenstva i 2 srebrne medalje na Olimpijskim igrama.
Divac je, iako aktivan igrač, bio predsednik Partizana u periodu od 2000. do 2004. Nakon završetka igračke karijere postao je skaut Los Anđeles Lejkersa i sportski direktor Real Madrida. Divac je pojavio u manjim ulogama u nekoliko filmova i serija.
Divac setakođe bavi i humanitarnim radom. Sa Žarkom Paspaljem, Aleksandrom Đorđevićem, Predragom Danilovićem, Zoranom Savićem, Dejanom Bodirogom i Željkom Rebračom osnovao je humanitarnu organizaciju Grupa 7.
07. nedelja[uredi izvor]
Nemanja Vidić (Titovo Užice, 21. oktobar 1981) je srpski fudbaler i reprezentativac, koji igra na poziciji centralnog odbrambenog igrača. Trenutno je član Mančester junajteda. Započeo je karijeru u Slobodi iz Užica, da bi zatim prešao u Crvenu zvezdu, odakle je u julu 2004. godine prešao u Spartak iz Moskve za 6,5 miliona evra. Na dan 5. januara 2006. godine, Nemanja Vidić je prešao u Mančester junajted za 10,25 miliona evra. Ca Crvenom zvezdom je osvojio duplu krunu 2004, a sa Mančesterom osvojio tri uzastopna prvenstva Engleske, Ligu šampiona i Svetsko klupsko prvenstvo u fudbalu 2008.
Debitovao je za fudbalsku reprezentaciju 12. oktobra 2002. u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo u Napulju, protiv Italije (1:1). Za reprezenataciju je odigrao 54 utakmicu i dao 2 gola.
08. nedelja[uredi izvor]
Mišel Fransoa Platini (franc. Michel François Platini) (21. jun 1955) je bivši francuski fudbaler i trener i trenutni predsednik UEFA. Jedini je igrač koji je uspeo da tri godine zaredom osvoji titulu najboljeg fudbalera Evrope, a 1999. je izabran za sedmog najboljeg fudbalera u 20. veku u izboru IFFHS.
Platini je bio član reprezentacije Francuske koja je osvojila Evropsko prvenstvo u fudbalu 1984., na kom je Platini bio najbolji igrač i strelac. Učestvovao je na Svetskim prvenstvima u fudbalu 1978, 1982. i 1986, stigavši do polufinala u poslednja dva. Platini, Alen Žires, Luj Fernandez i Žan Tigana su činili "magični kvadrat", grupu igrača koja je činila okosnicu reprezentacije Francuske tokom 1980ih.
Bio je poznat kao dobar izvođač slobodnih udaraca, kao što je pokazao brojnim golovima iz teških uglova u dresu reprezentacije i Juventusa, u kom je Platini igrao pet godina i osvojio većinu svojih klupskih trofeja.
Platini je imenovan Vitezom Legije časti 29. aprila 1985, a Oficir je postao 1988. Bio je selektor francuske reprezentacije četiri godine i koorganizator Svetskog prvenstva 1998. u Francuskoj. Takođe je bio predsednik Tehničkog i razvojnog komiteta FIFA i potpredsednik Fudbalskog saveza Francuske.
09. nedelja[uredi izvor]
Dražen Petrović (22. oktobar, 1964 – 7. jun, 1993) je bio jugoslovenski i hrvatski košarkaš, jedan od najboljih evropskih košarkaša svih vremena. Petrović je osvojio dve srebrne i jednu bronzanu medalju na Olimpijskim igrama, zlatnu i bronzanu medalju na Svetskim prvenstvima i zlato i bronzu na Evropskim prvenstvima. Smatra se važnim delom prethodnice koja je dovela do velikog uticaja evropskih košarkaša u NBA.
10. nedelja[uredi izvor]
.jpg)
Dejan Stanković (Beograd, 11. septembar 1978) je srpski fudbaler i reprezentativac. Trenutno nastupa za milanski Inter. Posle povlačenja Save Miloševića postao je kapiten nacionalnog tima, prvi kapiten reprezentacije Srbije. Do decembra 2009. za reprezentaciju je odigrao 85 utakmica i postigao 13 golova.
U svojoj karijeri je osvojio prvenstva Jugoslavije (1995) i Italije (2000, 2006, 2007, 2008. i 2009.), kup Jugoslavije (1995, 1996. i 1997) i Italije (2004, 2005. i 2006), Kup pobednika kupova (1999). Učestvovao je na Svetskim prvenstvima 1998. i 2006. i Evropskom prvenstvu 2000.
11. nedelja[uredi izvor]
Ana Ivanović (rođena 6. novembra 1987. u Beogradu) je profesionalna srpska teniserka, članica TK Partizan. Trenutno je 7. na VTA listi i uz Jelenu Janković najbolja srpska teniserka. U svojoj karijeri je osvojila sedam VTA turnira i jedan grend slem turnir. Ana Ivanović je uspela da osvoji Otvoreno prvenstvo Francuske 2008, pobedivši u finalu Dinaru Safinu, a već plasiranjem u finale tog takmičenja postala je 1. teniserka na VTA listi.
Ana Ivanović je nacionalni ambasador UNICEF-a za Srbiju.
12. nedelja[uredi izvor]
Mario Lemju (franc. Mario Lemieux; Montreal 5. oktobar 1965) je bivši kanadski profesionalni hokejaš i sadašnji vlasnik NHL kluba Pistburg Pingvinsa. Za ovaj kub je odigrao 17 sezona, od 1984. do 2005.
Lemju je osvojio 3 Hartova trofeja za najkorisnijeg igrača, 6 Trofeja Arta Rosa za najboljeg strelca i osvojio je 2 trofeja Kona Smitija za najkorisnijig igrač plej-ofa u oba pohoda na Stenli kup. Nakon povlačenja, bio je 17. na listi najboljih poentera sa 690 golova i 1033 asistencije. Lemju je vodio svoje timove do dva Stenli kupa, zlatne medalje na Olimpijskim igrama 2002. i dva Svetska kupa u hokeju (jedan dok se još zvao Kanada kup). Godine 2004. je uveden u Kuću slavnih Kanade.
Lemju je postigao sve te uspehe, uprkos tome što mu je karijea obeležena povredama: odigrao je 915 od mogućih 1428 utakmica u regularnoj sezoni. Bolovao je diskus hernije, Hodžkinovog limfoma, hroničnog tendinitisa i hroničnog bola u leđima toliko teškog da su mu drugi morali vezivati klizaljke. Dva puta se povlačio zbog zdravstvenih problema: prvi put 1997. nakon borbem sa limfomom (vratio se 2000), a zadnji put nakon što mu je ustanovljen atrijalna fibrilacija.
Lemju je uveden u Hokejašku kuću slavnih odmah nakon njegovog povlačenja, bez čekanja da prođe uobičajeni period od tri godine; nakon povratka 2000, Lemju je postao tek treći član Kuće slavnih (nakon Gordija Houa i Gaja Laflera) koji se vratio aktivnom igranju nakon imenovanja. Smatra se najboljim igračem svih vremena uz Vejna Greckog. Na početku svoje karijere Mario je hteo nositi broj 99 u čast svog velikog idola Greckog, ali mu je menadžer savetovao da to ne učini jer bi ga mogli mediji zbog toga uzeti na zub, pa mu je predložio broj 66.
13. nedelja[uredi izvor]
Robert Džejms Bobi Fišer (engl. Robert James „Bobby“ Fischer) (9. mart, 1943. - 17. januar 2008.) je bio velemajstor i bivši svetski šampion u šahu, koji je 1. septembra, 1972. postao prvi američki šahista koji je osvojio svetski šampionat u organizaciji Svetske šahovske federacije. Godine 1975. zvanično je izgubio titulu kada je Svetska šahovska federacija odbila njegove uslove za odbranu titule. Gari Kasparov je napisao da je od svih svetskih šampiona u šahu, jaz između Fišera i njegovih savremenika bio najveći u istoriji šaha
Od 2005. godine Robert Fišer je živeo na Islandu. Poznat je i po svojoj ekcentričnosti, nekonvencionalnom ponašanju i otvorenim političkim pogledima. Uprkos dugom odsustvu sa takmičarskih turnira, Fišer je još uvek među najpoznatijim svetskim šahistima.
Fišerova pobeda nad sovjetskim šampionom Borisom Spaskim za svetsku titulu u „meču stoleća“ posmatrana je kao simbolična pobeda zapada koja je podstakla međunarodnu popularnost šaha. Njegov protivnik je portretisan, posebno u Sjedinjenim Državama, kao proizvod bezličnog, mehaničkog i represivnog sistema državne kontrole, dok je Fišer bio usamljeni genije koji je pobedio sovjetsku dominaciju. Kao nacionalnom heroju, Amerikanci su bili spremni da mu oproste neobično ponašanje i poglede, i u popularnoj kulturi on je postao simbol genija čija briljantnost je bilo tako velika da ga je na kraju uništila.
14. nedelja[uredi izvor]
Dejan Bodiroga (rođen 2. marta 1973. u Zrenjaninu) je srpski košarkaš. Mnogi ljubitelji košarke ga smatraju najboljim igračem koji nikada nije igrao u NBA ligi. Sa reprezentacijom Jugoslavije Bodiroga je osvojio srebro na Olimpijskim igrama 1996., dva Svetska prvenstva i 3 Evropska prvenstva. Dejan Bodiroga je poznat je zbog liderstva, košarkaške inteligencije i sposobnosti da igra na svim pozicijama.
Član je humanitarne organizacije Grupa 7.
15. nedelja[uredi izvor]
Vladimir Radmanović (rođen 19. novembra 1980. u Trebinju) je srpski košarkaš koji trenutno igra za Šarlot Bobketse. Igra na pozicija krilnog centra, a u dosadašnjoj karijeri je igrao za Crvenu zvezdu, FMP Železnik, Sijetl Supersonikse, Los Anđeles Kliperse i Los Anđeles Lejkerse.
Radmanović je osvojio zlato na Evropskom prvenstvu za igrače do 22 godine 1998. i zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu 2002.
16. nedelja[uredi izvor]
Momčilo Tapavica (Nadalj, 14. oktobar 1872. — Pula, 10. januar 1949) je, srpski arhitekta, svestrani sportista, učesnik Prvih olimpijskih igara 1896. u Atini i osvajač trećeg mesta u tenisu za Ugarsku. U to vreme Vojvodina je bila deo Austrougarske monarhije, a na Olimpijskim igrama Austrija i Ugarska su imale posebne ekipe.
17. nedelja[uredi izvor]
Goran Ivanišević (Split, 13. septembar 1971.), hrvatski teniser, pobednik Vimbldona 2001. godine i Dejvis kupa 2005. sa teniskom reprezentacijom Hrvatske. Najviši plasman na rang listi tenisera u karijeri mu je drugo mesto, ostvareno 1994. godine. Na Olimpijskim igrama 1992. osvojio je dve bronzane medalje, pojedinačno i u igri parova sa Goranom Prpićem.
18. nedelja[uredi izvor]
Dejan Savićević, nadimci Dejo, Il Genio, Genije, rođen u Podgorici 15. septembra 1966. godine, je bivši jugoslovenski fudbaler. Od 1986. - 1997. godine je nastupao za reprezentaciju u 83 utakmice i postigao 30 golova. U izboru za najboljeg igrača Evrope 1991. godine zauzeo je drugo mesto.
Savićević u svojoj karijeri igrao u Budućnosti, Crvenoj zvezdi, Milanu i Rapidu. Dva puta je osvojio Ligu šampiona, prvi put sa Crvenom zvezdom 1991, a drugi put sa Milanom 1994.
19. nedelja[uredi izvor]
Monika Seleš (mađ. Szeles Mónika, engl. Monica Seles) je bivša jugoslovensko-američka profesionalna teniserka, bivša najbolja teniserka sveta. Za vreme svoje karijere osvojila je 9 grend slem turnira, postavši najmlađa teniserka koja je osvojila otvoreno prvenstvo Francuske 1990. godine. Bila je dominantna teniserka 1991. i 1992. godine, ali se morala povući iz tenisa 1993. zbog povrede koju je dobila kada ju je gledalac iz publike ubo nožem. Tenisu se vratila 1995. godine, ali nije uspela doći do uspeha kojeg je imala početkom 1990ih.
20. nedelja[uredi izvor]
Predrag Stojaković (Slavonska Požega, 9. jun 1977) je srpski košarkaš koji trenutno igra u NBA ligi u klubu Nju Orleans Hornetsi. U svojoj dosadašnjoj karijeri igrao je za PAOK, Sakramento Kingse i Indijanu Pejserse. Stojaković je igrao na tri ol-star utakmice i dva puta je pobedio u šutiranju trojki.
Sa reprezentacijom Jugoslavije je osvojio zlata na Svetskom prvenstvu 2002. i Evropsko prvenstvu 2001. i bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu 1999.
21. nedelja[uredi izvor]
Emil Zatopek (češ. Emil Zátopek, Koprivnjice, 19. septembar 1922 — Prag, 22. novembar 2000) bio je čehoslovački atletičar. Prozvan „češka lokomotiva”, Zatopek je osvojio četiri zlatne medalje na Olimpijskim igrama 1948. i 1952. U karijeri je postavio 20 svetskih rekorda na distancama od 5000 do 30000 m.
22. nedelja[uredi izvor]
Kim Klajsters (hol. Kim Clijsters, 
izgovor (pomoć·info)), (rođena 8. juna 1983 u Bilzenu, Belgija) je bivša broj 1 teniserka na VTA listi. Do svog najboljeg plasmana na VTA listi je došla 11. avgusta 2003, da bi kasnije izgubila prvo mesto od Žistin Enen. 25. januara 2006, posle pobede nad Martinom Hingis u ¼ finalu na otvorenom prvenstvu Australije, da bi 30. januara i službeno opet postala broj 1 u ženskom tenisu što je potrajalo do 30. marta kada je Ameli Moresmo zauzela prvo mesto. Klajsters se povukla iz profesinalnog tenisa 6. maja 2007.
23. nedelja[uredi izvor]
Sergej Bubka (ukr. Сергій Бубка, 4. decembar 1963) je bivši sovjetski i ukrajinski atletičar u disciplini skok motkom. Osvojio je 6 uzastopnih Svetskih prvenstava u atletici, zlato na Olimpijskim igrama 1988. i 35 puta je postavljao svetske rekorde u skoku motkom (17 puta na otvorenom i 18 puta u dvorani). Prvi je atletičar koji je preskočio 6 metara i za sada jedini koji je preskočio 6,10 metara.
Trenutno drži svetski rekord u skoku s motkom na otvorenom sa 6,14 metara, koji je postavio 31. jula 1994. u Sestrijereu i svetski rekord u dvorani od 6,15 metara, koji je postavio 21. februara 1993. u Donjecku.
24. nedelja[uredi izvor]
Anatolij Karpov (rus. Анатолий Евгеньевич Карпов) je ruski velemajstor i bivši šampion sveta, jedan od najvećih igrača u šahovskoj istoriji, naročito u turnirskim partijama: najuspešniji je turnirski igrač u istoriji sa preko 140 osvojenih prvih mesta na turnirima igranim širom sveta. Njegov krajnji skor je 1.118 pobeda, 287 poraza, 1.480 remija u 3.163 partija. Maksimalni rejting mu je bio 2780.
25. nedelja[uredi izvor]
Lionel Andres Mesi (šp. Lionel Andrés Messi), (24. jun 1987. Rosario, Argentina) je argentinski fudbalski reprezentativac član španskog fudbalskog kluba Barselona. Zbog stila igre i svoje visine često se upoređuje sa Dijegom Maradonom, a i sam Maradona je nazvao Mesija svojim „naslednikom“.
26. nedelja[uredi izvor]
Predrag Saša Danilović (rođen 26. februara 1970. u Sarajevu) je bivši jugoslovenski košarkaš. Danilović je sa reprezentacijom Jugoslavije osvojio 4 evropska prvenstva i srebrnu medalju na Olimpijskim igrama. Proglašen je za evropskog igrača godine 1995. i najboljeg igrača italijanskog prvenstva 1998.
Predrag Danilović je sa Vladetom Divcem, Žarkom Paspaljem, Sašom Đorđevićem, Zoranom Savićem, Dejanom Bodirogom i Željkom Rebračom osnovao humanitarnu organizaciju Grupa 7.
27. nedelja[uredi izvor]
Bojan Krkić Perez (šp. Bojan Krkic Pérez, Linjola, 28. avgust 1990) je španski fudbaler srpskog porekla koji trenutno igra za Stouk siti.
Njegov otac, koji se takođe zove Bojan, igrao je za jugoslovenske timove Crvenu zvezdu i za Sutjesku tokom osamdesetih. Nakon što se preselio u Španiju, Bojan Krkić stariji se oženio Marijom Luizom Perez, a skaut Barselone je postao 1997. Bojan Krkić mlađi se rodio u Linjoli na sveroistoku Katalonije, španske autonomne pokrajine.
Zbog činjenice da mu je otac Srbin, Bojan Krkić je dobio ponudu da igra sa seniorsku reprezentaciju Srbije, ali se još nije odlučio. FIFA je ustanovila da ne može da igra za reprezentaciju Srbije.
28. nedelja[uredi izvor]
Žarko Paspalj (rođen 27. marta 1966. u Pljevljima, SFRJ) je bivši jugoslovenski košarkaš. U svojoj karijeri je igrao za Budućnost, Partizan, San Antonio Sparse, Olimpijakos, Panatinaikos, Panionios, Paris Basket Rasing, Aris i Virtus. Sa Jugoslavije je osvojio 2 srebrne medalje na Olimpijskim igrama, Svetsko prvenstvo 1990. i tri zlatne medalje na Evropskim prvenstvima, kao i jednu bronzanu sa EP.
29. nedelja[uredi izvor]
.jpg)
Rajko Mitić (r. 19. novembra 1922. Dolac - †29. mart 2008. Beograd), je bivši jugoslovenski fudbaler. Igrao je za beogradski BSK i Crvenu zvezdu, u kojoj se proslavio. Za "crveno-bele" je odigrao oko 580 utakmica, bio kapiten tog tima i proglašen je za prvu "Zvezdinu zvezdu". Igrao je na poziciji desne "polutke".
Za reprezentaciju Jugoslavije je odigrao 59 utakmica (debitovao 9. maja 1946) i postigao 32 gola. Učestvovao je na svetskim prvenstvima u Brazilu 1950. godine i u Švajcarskoj 1954. Zbog korektne igre ostao je upamćen kao veliki džentlmen fudbala.
30. nedelja[uredi izvor]
Mario Ančić (Split, 30. mart 1984) je profesionalni hrvatski teniser. Profesionalno je počeo da se bavi tenisom 2001. godine sa 16 godina, a već sa 17 se kvalifikovao na Vimbldon i u prvom kolu porazio Rodžera Federera. Time je postao jedini teniser sveta, osim Bjern Borga koji je uspeo da kao tinejdžer pobedi na Centralnom terenu Vimbldona.
Ančić i njegov sunarodnik Ivan Ljubičić postali su i prvi teniski dubl u istoriji Dejvis kupa kojem je pošlo za rukom da pobede američku kombinaciju Bob i Majk Brajan. Ančić je pomogao Hrvatskoj da osvoji Dejvis kup 2005. kada je ponovo s Ljubičićem trijumfovao nad slovačkim predstavnicima u Dejvis kupu.
31. nedelja[uredi izvor]
Zinedin Jazid Zidan (arap. زين الدين زيدان, franc. Zinedine Yazid Zidane, rođen 23. juna, 1972. u Marseju, Francuska) je bivši francuski fudbaler kabilskog porekla. Zinedin Zidan je bio vezni igrač. Dugo godina je bio član reprezentacije Francuske, sa kojom je osvojio Svetsko prvenstvo 1998. i Evropsko prvenstvo 2000. Karijeru je završio u finalu Svetskog prvenstva u Nemačkoj 2006. protiv Italije, gde je bio isključen u drugom produžetku nakon što je glavom u prsa udario italijanskog beka Marka Materacija, ali je i pored toga dobio Zlatnu loptu za najboljeg igrača prvenstva.
U svojoj karijeri je igrao za Kan, Bordo, Juventus i Real Madrid. Kada je iz Juventusa prešao u Real Madrid za 76 miliona evra postao je najskuplji fudbaler u istoriji. Sa Realom je osvojio Ligu šampiona 2002. postigavši pobedniči gol protiv Bajer Leverkuzena. Zidan je jedini igrač uz Ronalda koji je tri puta izabran za najboljeg igrača sveta po izboru FIFA, a još tri puta se našao među prvih tri.
32. nedelja[uredi izvor]
Jelena Janković (rođena 28. februara 1985. u Beogradu, SFR Jugoslavija) je profesionalna teniserka Srbije. 11. avgusta 2008. godine, Jankovićeva je zauzela prvu poziciju na VTA listi najboljih teniserki sveta, na kojoj se zadržala samo nedelju dana. Od 6. oktobra 2008, ponovo se nalazi na toj poziciji.
Janković u svojoj karijeri nije osvojila nijedan Grend slem turnir, ali je dostigla polufinala Otvorenog prvenstva Australije (2008) i Otvorenog prvenstva Francuske (2007, 2008), kao i finale Otvorenog prvenstva Sjedinjenih Država (2008), u kom je izgubila od Serene Vilijams. Zajedno s Škotom Džejmijem Marijem, osvojila je Vimbldon 2007. u mešovitom dublu.
33. nedelja[uredi izvor]
.jpg)
Mihael Šumaher (nem. Michael Schumacher), rođen 3. januara 1969. godine, nemački je vozač Formule 1 i sedmostruki šampion. Svoju karijeru u Formuli 1 započeo je 1991. godine vozeći za ekipu Džordan. U trci za Veliku Nagradu Belgije osvojio je sedmu startnu poziciju. Iste godine postigao je dogovor sa Flaviom Brijatorem i u sezoni 1992-1993 prešao je u tim Benetona. Sezonu je završio na 3. mestu, sa osvojenih 53 boda. Prva titula svetskog prvaka u sezoni 1994. sa 8 pobeda i 92 osvojena boda osvajio je sa ekipom Beneton-Ford. Godine 1996. prešao je u tim Ferarija. Od tada ne tako konkurentne ekipe napravio je svetskog prvaka i zajedno sa njom osvojio 5 uzastopnih svetskih šampionskih titula. Ovim podvigom ušao je u istoriju moto sporta kao jedini vozač sa osvojenih 7 šampionskih titula u najprestižnijoj kategoriji motor sporta.
Posle Velike nagrade Italije 2006., 10. septembra, najavio je svoje povlačenje nakon kraja sezone.
34. nedelja[uredi izvor]
Rafael „Rafa“ Nadal Parera (šp. Rafael Nadal Parera; rođen 3. juna 1986. u Manakoru, Majorka, Španija) je španski teniser. Bio je br. 2 na ATP listi najboljih svetskih tenisera (rekordnih 158 nedelja) i jedini posle Borisa Bekera kome je to uspelo u tinejdžerskim godinama. Od 18. avgusta 2008 do 5.jula 2009.se nalazio na 1. mestu ATP liste kada ga je pretekao Rodžer Federer osvajanjem Vimbldona koga Nadal zbog povrede nije branio.
Od aprila 2005. do maja 2007. godine, napravio je rekord od 81 vezanih dobijenih mečeva na šljaci, pre nego što je Rodžer Federer pobedio u finalu Masters turnira u Hamburgu. Nadal je bio nepobediv na Rolan Garosu od 2005. do 2009. Zbog ovih dostignuća na šljaci, Nadal se smatra najvećim teniserom na šljaci ikada.
Tenisko rivalstvo između Nadala i Rodžera Federera jedno je od najvećih u istoriji (uz rivalstva Bjern Borg—Džon Makenro, Džon Makenro—Ivan Lendl, Boris Beker—Stefan Edberg, Pit Sampras—Andre Agasi). Nadal je pobedio Federera u tri finala Rolan Garosa, tako onemogućivši prvi reket sveta da osvoji sva četiri Grend slem turnira. Nadal je takođe pobedio Federera u finalu Vimbldona 2008, tako onemogućivši Federera da osvoji šestu vimbldonsku titulu u nizu. Nadal je postao prvi teniser još od Bjorna Borga 1980. koji je u istoj godini osvojio i Rolan Garosu i Vimbldon. On je takođe i drugi Španac koji je osvojio Vimbldon, nakon 42 godine. Osvojio je i zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. savladavši u finalu Čileanca Fernanda Gonzalesa, kao i Otvoreno prvenstvo Australije 2009. savladavši Federera u finalu.
35. nedelja[uredi izvor]
Radivoj Korać (5. novembar 1938. - 2. jun 1969) je bio jedan od najboljih jugoslovenskih košarkaša. Sa reprezentacijom je osvojio dve srebrne medalje na Evropskim prvenstvima (1961, 1965), dve na Svetskim prvenstvima (1963, 1967) i Olimpijskim igrama 1968., kao i bronzanu medanju na Evropskom prvenstvu 1963, i četiri prvenstva Jugoslavije.
36. nedelja[uredi izvor]
Majkl Džefri Džordan (engl. Michael Jeffrey Jordan) (rođen 17. februara 1963. u Bruklinu) je bivši američki NBA košarkaš, koji se često smatra za najboljeg košarkaša svih vremena.
Majkl Džordan je u NBA proveo 15 punih sezona sa 30,12 poena po utakmici u regularnoj sezoni (najviše u NBA). Osvojio je 6 NBA šampionata sa Čikago Bulsima, bio 10 puta najbolji strelac i 5 puta najkorisniji igrač lige. Devet puta je izabran u prvu odbrambenu petorku, a 3 puta je bio najbolji po broju ukradenih lopti. Od 1983. se rekordnih 49 puta pojavio na omotu časopisa Sport Ilustrejted i 1991. bio proglašen za sportistu godine po izboru ovog časopisa. Proglašen je 1999. za "najvećeg severnoameričkog sportistu u 20. veku" po izboru sportskog kanala ESPN, a drugi je na listi najboljih sportista veka po izboru Asošijeted presa. Njegova mogućnost odraza, koju najbolje dočarava zakucavanje sa linije slobodnih bacanja, i drugi podvizi su mu doneli nadimke "Er Džordan" i "Njegovo vazdušno visočanstvo".
37. nedelja[uredi izvor]
Airton Sena da Silva (port. Ayrton Senna da Silva; (Sao Paolo, 21. mart 1960. – Imola, 1. maj 1994.), je bio brazilski vozač trkačkih automobila. Jedan je od najomiljenijih i najboljih vozača Formule 1. Bio je šampion 3 puta (1988, 1990. i 1991). Pobedio je u 41 trci i osvojio 65 pol pozicija i 19 najboljih krugova. Posebno je bio poznat po dobrim vožnjama po kiši zbog čega je dobio nadimak Kišni čovek.
38. nedelja[uredi izvor]
.jpg)
Mate Parlov (Imotski, 16. novembar 1948. - Pula, 29. jul 2008) je bio jugoslovenski i hrvatski bokser. Bio je olimpijski pobednik na na Olimpijskim igrama 1972. u Minhenu, svetski prvak u Havani 1974. i dvostruki šampion Evrope u poluteškoj kategoriji. Takođe je bio profesionalni prvak Evrope i sveta u verziji Svetskog bokserskog saveta. Pored evropskih, svetskih i olimpijskih titula, Parlov je osam puta (1967-1974) osvajao titulu prvaka Jugoslavije, dva puta je osvajao Zlatnu rukavicu, a pet puta (1970-1974) titulu najboljeg na Balkanu.
39. nedelja[uredi izvor]
.jpg)
Majkl Fred Felps (engl. Michael Fred Phelps, Baltimor, Merilend, 30. jun 1985) je američki plivač, osvajač 14 zlatnih olimpijskih medalja i vlasnik nekoliko svetskih rekorda u plivanju. Felps je osvojio 8 medalja na Olimpijskim igrama 2004. u Atini, što ga je izjednačilo sa sovjetskim gimnastičarem Aleksandrom Ditjatinom po broju osvojenih medalja na jednim Olimpijskim igrama. Ukupno, Felps je osvojio 16 olimpijskih medalja (14 zlatnih i 2 bronzane): osam na Olimpijskim igrama u Atini i 8 na Olimpijskim igrama 2008. u Pekingu (sve zlatne uz oborene svetske i/ili olimpijske rekorde), što ga je učinilo sportistom sa najviše osvojenih medalja. Felps je sa osam zlatnih medalja u Pekingu takođe oborio rekord Marka Spica po broju osvojenih zlatnih medalja na jednim igrama.
Felpsovi međunarodni uspesi, uz brojne svetske rekorde, doneli su mu nagrade za najboljeg plivača na svetu 2003, 2004, 2005, 2006. i 2007. i najboljeg američkog plivača 2001, 2002,2003, 2004, 2005, 2006. i 2007. Felps je do sada u svojoj karijeri osvojio 47 medalja: 39 zlatnih, 6 srebrnih i 2 bronzane. U ovaj broj su uračunate medalje na svim takmičenjima na kojima je učestvovao: Olimpijske igre, svetska prvenstva i pan-pacifička prvenstva.
40. nedelja[uredi izvor]
Aleksandar „Saša“ Đorđević (Beograd, 26. avgust 1967) je bivši jugoslovenski i srpski košarkaš. U svojoj karijeri igrao je za Partizan, Olimpiju Milano, Fortitudo, Portland Trejlblejzerse, Barselonu, Real Madrid i Skavolini. Osvojio je 2 prvenstva Jugoslavije (1987. i 1992), 2 Kupa Jugoslavije (1989. i 1992), 3 prvenstva Španije (1997, 1999 i 2000), 3 Kupa Radivoja Koraća (1989, 1993. i 1999) i Kup evropskih šampiona 1992.
Odigrao je 108 utakmica u dresu reprezentacije Jugoslavije, sa kojom je osvojio srebrnu medalju na Olimpijskim igrama 1996, zlato sa Svetskog prvenstva 1998, zlata s Evropskih prvenstava 1991, 1995. i 1997, kao i bronzu 1987. godine.
Đorđević se pamti po svojim trojkama u poslednjoj sekundi u finalu Kupa evropskih šampiona (za Partizan) i na utakmici protiv Hrvatske (za reprezentaciju Jugoslavije). Godine 2008. je od strane ULEB-a izabran među 50 ljudi koji su najzaslužniji za razvoj košarke u Evropi.
Igračku karijeru je završio 3. jula 2005. godine, ubrzo se otisnuo u trenerske vode i bio je šef stručnog štaba italijanskog prvoligaša Armani Džins Milano. Jedan je od jugoslovenskih ambasadora dobre volje i osnivač „Grupe 7“.
41. nedelja[uredi izvor]
Velibor Vasović (3. oktobar 1939, Požarevac— † 4. mart 2002. Beograd) je bivši fudbaler Partizana, Crvene zvezde, Ajaksa i jugoslovenski fudbalski reprezentativac i trener.
Vasović je svoju fudbalsku karijeru počeo kao petnaestogodišnjak u beogradskom fudbalskom klubu Partizan. Veoma brzo se ustalio u prvu jedanaestorku i odigrao je ukupno više od 300 utakmica u crno belom dresu. Sa Partizanom je osvojio četiri šampionske titule 1960/61, 1961/62, 1962/63 i 1964/65.
U sezoni 1963/64 prelazi u Crvenu zvezdu i svojim prelaskom podiže veliku medijsku pažnju. Pre toga se nikad nije dogodilo da neki fudbaler iz bilo kog od ova dva rivalska kluba pređe u suprotan tabor. Te godine sa Zvezdom osvaja opet šampionsku titulu Jugoslavije, što mu je četvrta zaredom. Odigrao je svega 13 utakmica. Po tadašnjim izvorima za tu jednu sezonu provedenu u Crvenoj zvezdi dobio je pet miliona tadašnjih dinara, što je bila otprilike koliko su tada koštala dva mercedesa.
42. nedelja[uredi izvor]
Miloš Milutinović (rođen 5. februara 1933. u Bajinoj Bašti, Kraljevina Jugoslavija—†28. januara 2003 Beograd, Jugoslavija) je bivši fudbaler Partizana, OFK Beograda, Bajern Minhena, Rasinga iz Pariza i jugoslovenski fudbalski i reprezentativac.
Milutinović je svoju fudbalsku karijeru započeo kao petnaestogodišnjak u omladinskoj ekipi FK Bor. Već tada je dogurao do omladinske reprezentacije.
Posle UEFA turnira, kada je igrao za omladinsku fudbalsku reprezentaciju Jugoslavije, 1951. godine u Kanu, Milutinović prelazi u Partizan. U Partizanu je većinom igrao na mestu centarfora ili polutke. Za Partizan je Milutinović odigrao 210 utakmica, od kojih 87 prvenstvenih, i postigao je 122 gola od kojih 53 prvenstvena.
Sa Partizanom Milutinović je osvojio Kup Jugoslavije u fudbalu 1957. godine.
43. nedelja[uredi izvor]
Zlatko Čajkovski (rođen 24. novembra 1923. u Zagrebu, Kraljevina Jugoslavija—†27. jula 1998 Minhen, Nemačka) je bivši hrvatski i jugoslovenski fudbaler i reprezentativac. Imao je nadimak Čik, koji je dobio zbog svog niskog rasta, bio je visok samo 164 cm. Inače čik je u to vreme bio drugi, popularni, naziv za opušak od cigarete.
Profesionalnu fudbalsku karijeru Čajkovski je započeo u zagrebačkom fudbalskom klubu HAŠK a nastavio u beogradskom Partizanu, nemačkom FK Kelnu i izraelskom Hapoelu.
Za HAŠK je igrao u periodu pre i za vreme Drugog svetskog rata. Sa HAŠK-om nije ostvario neke zapaženije klupske rezultate, mada su se uvek borili za prvo mesto. U to vreme prva zvezda HAŠK-a je bio Ico Hitrec, tako da je Čajkovski tek kasnije došao do izražaja.
Po završetku rata, pošto je HAŠK ukinut i igrači su nalazili druge klubove gde će igrati, Čajkovski prelazi u Beogradski Partizan, koji je bio formiran te godine. Partizan je tada bio klub Jugoslovenske armije, tako da je Čajkovski tu prvu posleratnu sezonu 1945 igrao za reprezentaciju JA, sa kojom je osvojio drugo mesto.
44. nedelja[uredi izvor]
Milan Galić (rođen 8. marta 1938.) je bivši fudbaler FK Proleter, Partizana, Standarda iz Liježa, FK Remsa i jugoslovenski reprezentativac.
Igrajući za jugoslovensku reprezentaciju na 51 utakmici, postigao je 37 golova. Učestvovao je na Letnjim olimpijskim igrama 1960. godine, kada je reprezentacija Jugoslavije osvojila zlatnu medalju, na Evropskom fudbalskom prvenstvu 1960. godine, kada je Jugoslavija bila druga, i na Svetskom prvenstvu 1962. godine, kada je Jugoslavija zauzela četvrto mesto. U ligaškim takmičenjima igrao je za FK Partizan i Standard Lijež.
Osvajanjem titule šampiona Jugoslavije u sezoni 1964/65, Partizan je stekao pravo da igra u Kupu šampiona Evrope. Tadašnje Partizanove bebe, predvođene trenerom Matekalom predstavljale su ozbiljnog rivala bilo kom tadašnjem Evropskom klubu.
45. nedelja[uredi izvor]
Petar Borota (5. mart 1952. Beograd, Srbija, FNR Jugoslavija), je bivši Jugoslovenski fudbaler, golman. Branio je u nekoliko različitih fudbalskih klubova, od kojih su najpoznatiji OFK Beograd, Partizan, Čelzi i Porto.
Za ekipu OFK je branio na 176 utakmica, od toga 131 prvenstvenu utakmicu. U vreme Petra Borote, OFK je osvojio dva treća 1972 i 1973, dva peta 1970 i 1974, jedno četvrto 1971 i jedno osmo mesto 1975 u jugoslovenskoj ligi. Sa ekipom OFK Beograda nije postigao za njega zadovoljavajuće rezultate, iako je branio odlično, pa je 1976/77. prešao u FK Partizan.
Odmah po dolasku u Partizan,Borota je dao svoj doprinos timu i stekao simpatije navijača. Pod vođstvom Ante Mladinića Partizan je te sezone nadmoćno osvojio titulu prvaka države, čak pet bodova ispred drugoplasirane Crvene zvezde, a Borota je u 34 utakmice samo 19 puta kapitulirao.
46. nedelja[uredi izvor]
Manuel Francisko dos Santos (28. oktobar 1933. - 20. januar 1983.), poznat kao Garinča (ptičica), je brazilski fudbaler, desno krilo i napadač koji je pomogao Brazilu da osvoji naslov prvaka svijeta 1958. i 1962. godine.
Garinča je rođen u gradu Mage, u državi Rio de Žaneiru (Brazil), 1933. godine. Rođen je sa lijevom nogom savijenom prema unutra i desnom nogom koja je bila 6 centimetara kraća i savijena prema van. Ipak to ga nije spriječilo da postane jedan od najboljih fudbalera svih vremena, najpoznatiji je zbog svoje eksplozivnosti i čudesnih driblinga. Mnogi stručnjaci kažu da je bio najtalentovaniji fudbaler koji je došao iz Brazila, prelazeći čak talent koji je imao Pele.
1953. potpisuje za klub Botafogo iz Rio de Žaneira. Prvu utakmicu je odigrao 19. jula 1953. U toj utakmici postigao je tri gola u pobjedi 6-3 protiv fudbalskog kluba Bonsucesso. Za Botafogo je odigrao 581 utakmicu i postigao 232 gola. Igrao je još i za Korintians (1966), Portugesu (1967), Flamengo (1968-69), Olariju (1971-72) - svi iz Brazila i Atletiko Junior (1968)- iz Kolumbije. Poslednji nastup kao igrač imao je na Božić 1982. godine.
47. nedelja[uredi izvor]
.JPG)
Tomi Robredo Garses (rođen 1. maja 1982. u Hustalriku, Đironi) je profesionalni teniser iz Španije. Dobio je ime po rok operi grupe Hu (engl. The Who), čiji je njegov otac veliki fan. Njegov najbolji plasman u karijeri bilo je 5. mjesto na ATP listi 28. avgusta 2006. Trenutno je 15. teniser svijeta.
Počeo je profesionalno da se bavi tenisom 1998. godine. Njegov trener je Hose Manuel "Pepo" Klavet, koji je bio trener i Fernandu Verdasku. Tomi smatra da je njegov najbolji udarac forhend. Njegova omiljena podloga je šljaka.
48. nedelja[uredi izvor]
Klas-Jan Huntelar (hol. Klaas-Jan Huntelaar; 12. avgust 1983) je holandski fudbaler koji igra na poziciji napadača za FK Milan i reprezentaciju Holandije. Prethodno je nastupao za PSV Ajndhoven, De Grafshap, AGOVV Apeldurn, FK Herenven, FK Ajaks i Real Madrid.
Huntelar je 2006. dobio dve nagrade: za najtalentovanijeg igrača Eredivizije i najboljeg igrača Ajaksa u ovoj sezoni. Bio je član reprezentacije koja je osvojila Evropsko prvenstvo za mlade U21 2006 i osvojio titulu najboljeg strelca na tom turniru, kao i mesto u najboljem timu šampionata. On je i najbolji strelac reprezentacije Holandije za igrače mlađe od 21 godine u istoriji sa postignuta 18 gola na 22 utakmice, kao i najbolji strelac Eredivizije u sezonama 2005/06 i 2007/08. Od 2. jula 2007. Huntelar je zaštitno lice Najkija, dok ga je pre Najkija sponzorisao Adidas.
49. nedelja[uredi izvor]
Radomir Antić (Žitište, 22. novembar 1948 — Madrid, 6. april 2020) bio je srpski i jugoslovenski fudbaler, a potom i fudbalski trener.
Najveći deo igračke karijere je proveo u beogradskom Partizanu. Jedini je trener koji je u svojoj karijeri trenirao Real Madrid, Atletiko Madrid i Barselonu. Takođe je jedan od dvojice trenera koji je sedeo na klupi Barselone i Reala. Bio je selektor reprezentacije Srbije od 2008. do 2010.
Preminuo je 6. aprila 2020. godine, u 72. godini života. Dana 12. avgusta 2021. godine, stadion Slobode iz Užica je promenio ime u Stadion Radomir Antić.
50. nedelja[uredi izvor]
Jelena Dokić (rođena 12. aprila 1983. u Osijeku, SFR Jugoslavija) je australijska teniserka. Dokićeva je tenisku karijeru počela u Australiji, u jednom periodu je imala nastupala pod zastavom Srbije i Crne Gore, da bi se ponovo vratila da igra za Australiju.
Njen najveći uspeh je četvrto mesto na VTA listi. Ipak, zbog porodičnih problema, 2006. je potpuno ispala sa liste. 2008. godine, pod zastavom Australije, polako se vraća u svet tenisa. Već je osvojila dve ITF titule i tako se našla u najboljih 200 igračica planete.
Dokićeva je više puta ostvarila pobede nad igračicama koje su bile prve na VTA listi. Među njima su Martina Hingis (prvo kolo Vimbldona 1999), Kim Klajsters (u Cirihu 2003) i Venus Vilijams (u Rimu 2000). Takođe je pobeđivala igračice visokog kalibra kao što su Monika Seleš, Meri Pirs, Žistin Enen i Dženifer Kaprijati. Njena značajna dostignuća su polufinale Vimbldona 2000. kao i igranje meča za bronzanu medalju na Olimpijskim igrama 2000. u Sidneju, u kom je izgubila od Monike Seleš.
51. nedelja[uredi izvor]
Đanluka Zambrota (ital. Gianluca Zambrotta, rođen 19. februara 1977. u Komu, Italija) je italijanski fudbaler, koji trenutno nastupa za Milan. Zambrota je u svojoj karijeri nastupao za Komo, Bari, Juventus i Barselonu. Sa Juventuskom je osvojio dve titule prvaka Italije, a bio je član reprezentacije Italije koja je osvojila Svetsko prvenstvo u fudbalu 2006.
52. nedelja[uredi izvor]
Aleksandar Šapić (rođen 1. juna 1978. u Beogradu) je srpski vaterpolista. Mnogi ga smatraju najboljim ofanzivnim igračem na svetu. Kao sastavni deo reprezentacije Jugoslavije, Šapić je osvojio zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu u Montrealu 2005. Na Olimpijskim igrama, osvojio je srebrnu medalju u Atini 2004. i bronzane u Sidneju 2000. i Pekingu 2008. Sa VK Bečej osvojip je Kup evropskih šapiona 2000. Od 2006. do kraja igračke karijere 2009. igrao je u VK Šturm 2002.