2002
| Milenijum: | 3. milenijum |
|---|---|
| Vekovi: | |
| Decenije: | |
| Godine: | |
 2002 na Vikimedijinoj ostavi.
| |
| |
2002. je bila prosta godina.
Događaji
[uredi | uredi izvor]
Januar
[uredi | uredi izvor]- 1. januar — U zemljama Evropske unije uvedena nova valuta Evro.
- 3. januar — Savet Agencije za sanaciju i likvidaciju banaka predložio Narodnoj banci Jugoslavije da otvori stečaj nad Beogradskom bankom, Jugobankom, Investbankom i Beobankom zbog nelikvindosti i nezakonitosti u poslovanju.
- 6. januar — Slučajevi seksualnog zlostavljanja u Katoličkoj crkvi: Boston Globe je objavio rezultate istraživanja koji će dovesti do krivičnog procesa petorici sveštenika.
- 6. januar — Velika depresija u Argentini: prelazni predsednik Eduardo Duhalde devalvira pezos; bankarski ulozi u dolarima su pretvoreni u pezose po zvaničnom kursu. Argentinska privreda je pala 28% od 1998, većina živi u siromaštvu.
- 6/7. januar — Na Božićnoj liturgiji se prvi put oglasila zvona Hrama Svetog Save.
- 7. januar — Francuski modni kreator Iv Sen Loran povukao se iz sveta visoke mode.
- 7. januar — Prilikom loženja božićnog badnjaka u gradskom parku u Beranama, u Crnoj Gori jake policijske snage sprečile su sukob između vernika Srpske pravoslavne crkve i pristalica nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve i uhapsile više lica.
- 17. januar — U Beogradu je po poternici Interpola uhapšen Alija Delimustafić.
- 17. januar — U erupciji vulkana Njiragongo u Demokratskoj Republici Kongo razoreni su
- grad Goma i okolna sela, život je izgubilo više od 100 ljudi, a desetne hiljada ostalo je bez svojih domova.
- 18. januar — Vlada Sijera Leonea objavila je kraj građanskog rata tokom kojeg je ubijeno oko 50.000 ljudi, mahom civila.
- 21. januar — Nemački diplomata Mihail Štajner imenovan za šefa UNMIK-a.
- 22. januar — BiH postala punopravni član Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.
- 23. januar — U Pakistanu otet Daniel Pearl, novinar Val Strit Žurnala koga otmičari optužuju da je agent CIA-e (ubijen 1. 2.).
- 27. januar — Eksplozija u skladištu oružja u Lagosu, Nigerija, usled čijih posledica strada preko 1.000 ljudi.
- 29. januar — Američki predsednik Džordž Buš u svojoj Poslanici o stanju nacije prvi put koristi izraz "Osovina zla" kako bi opisao Irak, Iran i Severnu Koreju.
- 31. januar — Irska katolička crkva pristala je da plati odštetu od 110 miliona dolara ljudima koji su detinjstvo proveli u crkvenim sirotištima, gde su ih sveštena lica seksualno zlostavljala. Za sada je tužbe podnelo 3.500 ljudi koji su živeli u takvim crkvenim institucijama.
- 31. januar — Na drugom Antiglobalističkom socijalnom forumu u Porto Alegreu u Brazilu usvojena je deklaracija o pravednijem svetskom poretku.
Februar
[uredi | uredi izvor]- avgust — 24. februar — Zimske olimpijske igre u Solt Lejk Sitiju
- 12. februar — Pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu počelo suđenje Slobodanu Miloševiću.
- 14. februar — Usvojen Zakon o lokalnoj samoupravi u Srbiji - šira ovlašćenja za lokalne vlasti i novi način izbora funkcionera.
- 15. februar — Sahrana britanske princeze Margarete, tačno 50 godina od sahrane njenog oca Džordža VI; poslednji nastup kraljice majke.
- 15. februar — Prvi put se Sretenje obeležava kao Dan državnosti Srbije.
- 20. februar — Požar u vozu na liniji Kairo-Luksor, zvanično 383 mrtvih.
- 22. februar — Angolski građanski rat: Vođa UNITA-e Žonas Savimbi je ubijen; njegov zamenik i naslednik Antonio Dembo je smrtno ranjen, preminuvši tri dana kasnije. Vlada je proglasila prekid vatre u martu.
- 22. februar — Posle sedam godina, treća faza građanskog rata u Šri Lanki je završena (poslednja runda sledi 2006-2009).
- 23. februar — Tokom predsedničke izborne kampanje u Kolumbiji, pripadnici levičarskog pokreta FARK kidnapuju kandidatkinju Ingrid Betankur (oslobođena u akciji 2008).
- 23. februar — Vlada Srbije Zorana Đinđića počinje turneju „Srbija na pravom putu“ posetom Zlatiborskom okrugu.
- 27. februar — 58 ljudi, uglavnom hinduističkih hodočasnika, poginulo je u zapaljenom vozu u Gudžaratu - za to su okrivljeni muslimani, nakon čega su u toj indijskoj državi izbili krvavi neredi, sa preko 1.000 mrtvih.
- 27. februar — Romi priznati kao nacionalna manjina u SRJ.
- 28. februar — 1. mart — SFOR-ova akcija hapšenja Radovana Karadžića u Čelebićima nije uspela.
Mart
[uredi | uredi izvor]- 1. mart — U Avganistanu američke snage pokrenule operaciju Anakonda.
- 7. mart — Na referendumu u Irskoj glasači se izjasnili protiv izmene strogih zakona o zabrani abortusa.
- 9. mart — Druga intifada: Bombaš samoubica ubio 11 ljudi u jerusalimskom Kafe Moment.
- 13. mart — Vlada Angole je proglasila jednostrano primirje u 27-godišnjem građanskom ratu sa pobunjenicima-pripadnicima Nacionalne unije za potpunu nezavisnost Angole.
- 14. mart — Potpisan sporazum o preuređenju odnosa između Srbije i Crne Gore. Sporazum potpisali tadašnji predsednik SRJ, Vojislav Koštunica, visoki predstavnik EU Havijer Solana, potpredsednik savezne Vlade Miroljub Labus, premijer Srbije Zoran Đinđić i najviši crnogorski funkcioneri: Filip Vujanović i Milo Đukanović.
- 14/15. mart — Potpredsednik Vlade Srbije Momčilo Perišić i prvi sekretar ambasade SAD uhapšeni u motelu u blizini Beograda, dok je prvi predao određena vojna dokumenta.
- 22. mart — MMF odobrava kredit od 800 miliona dolara SRJ.
- 22. mart — Afera „Dijamant“: Generalni direktor Savo Knežević pritvoren u vezi sa kontroverznom privatizacijom.
- 24. mart — Zemunski klan otima biznismena Miliju Babovića - pušten nakon 40 dana i isplate 10,5 miliona evra.
- 24. mart — 74. dodela Oskara: „Lep um“ (najbolji film) i „Gospodar prstenova: Družina prstena“ osvajaju po četiri nagrade od osam, odnosno 13 nominacija; najbolji strani film je bosanski „Ničija zemlja“.
- 27. mart — Druga intifada, masakr za Pesah: bombaš samoubica ubija trideset civila u hotelu Park u Netanji, Izrael odgovara dva dana kasnije operacijom „Odbrambeni štit“ na Zapadnoj obali. Ovog meseca, 135 Izraelaca, uglavnom civila, poginulo je u intifadi
April
[uredi | uredi izvor]- 4. april — Vojska Angole i UNITA potpisali primirje u Luandi, čime je okončan građanski rat u Angoli.
- 11. april — Bivši ministar srpske policije, Vlajko Stojiljković, izvršio samoubistvo ispred zgrade savezne Skupštine u Beogradu.
- 11. april — Eksplozija ispred sinagoge na tuniskom ostrvu Džerba, u kojoj je poginulo 19 ljudi, uglavnom nemačkih turista.
- 11 - 14. april — Neuspeli puč u Venecueli protiv Uga Čaveza, nakon provokativnih promena na čelu naftne kompanije PDVSA.
- 16. april — Holandska vlada Vima Koka dala je simboličnu ostavku nakon izveštaja o padu Srebrenice (redovni izbori, na kojima Kok ne učestvuje, su sledećeg meseca).
- 19. april — Crnogorski premijer Filip Vujanović podneo je ostavku.
- 21. april — Drugi krug parlamentarnih izbora u Mađarskoj: Fides povećava svoju relativnu većinu, nedostaje mu šest mesta. Peter Međeši postaje premijer u maju posle Viktora Orbana, predvodeći koaliciju socijalista i slobodnih demokrata (do 2004, Orban se vraća 2010).
- 24. april — Bosna i Hercegovina se pridružila Savetu Evrope.
- 24. april — Jak zemljotres kod Gnjilana.
- 25. april — General Dragoljub Ojdanić stiže u Hag (dobrovoljna predaja).
- 26. april — Bivši učenik gimnazije u nemačkom gradu Erfurtu otvorio vatru na svoje učitelje i ostale učenike, ubivši tom prilikom 16 osoba pre nego što je počinio samoubistvo.
Maj
[uredi | uredi izvor]- 9. maj — U ruskom gradu Kaspijsk, eksplozija bombe tokom parade povodom Dana pobede usmrtila je 43 i ranila najmanje 130 ljudi.
- 15. maj — Bivši predsednik RSK Milan Martić predao se Haškom tribunalu.
- 15. maj — Jugoslovenski dinar postao konvertibilan za tekuća međunarodna plaćanja.
- 15. maj — Izbori u Holandiji: najviše glasova za opozicione hrišćanske demokrate Jana Petera Balkenendea (premijer do 2010), stranka pokojnog Fortujna na drugom mestu.
- 17. maj — Niški sporazum koji je imao za cilj da prevaziđe pitanje odnosa između SPC i nepriznate MPC.
- 20. maj — Istočni Timor postaje nezavisan nakon indonežanske vladavine 1975-99. i administracije UN.
- 24. maj — Predsedništvo DOS-a odlučuje da zameni 50 najneredovnijih poslanika u Skupštini Srbije.
- 24. maj — Samit u Moskvi Putin-Buš: potpisan je Sporazum o smanjenju strateških ofanzivnih naoružanja (SORT, na snazi 2003-2011).
- 25. maj — Pesma Evrovizije u Talinu, Estonija: pobedila je Mari N. iz Letonije.
- 26. maj — Poslanica SRS Nataša Jovanović baca vodu na predsednicu Skupštine Natašu Mićić u Skupštini Srbije.
- 27. maj — Padi Ešdaun je novi visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini, zamenjujući Volfganga Petriča (do 2006) - jačanje centralnih institucija.
- 28. maj — Vanredni samit NATO-a u Rimu: Osnovan Savet NATO-Rusija.
- 31. maj do 30. jun - Svetsko prvenstvo u Japanu i Južnoj Koreji. U finalu, brazilska reprezentacija je pobedila Nemačku sa 2:0, a Ronaldo je postigao oba gola.
- 20. maj — Nezavisnost Istočnog Timora[1]
- 23. maj — Na zasedanju Skupštine Srbije, došlo do težih incidenata između poslanika vladajućeg DOS-a i opozicione Srpske radikalne stranke. Radikalska poslanica, Nataša Jovanović, nasrnula na predsednicu parlamenta Natašu Mićić, polivši je tom prilikom bokalom vode.
- 24. maj — Predsednici SAD i Rusije, Džordž Buš i Vladimir Putin potpisali ugovor o smanjenju nuklearnog naoružanja za dve trećine u narednih 10 godina.
Jun
[uredi | uredi izvor]- 1. jun — Stupili sdu na snagu Sporazum između Evropske zajednice i zemalja EU i Švajcarske o slobodnom kretanju lica i Odluka o zaključivanju sedam sporazuma sa Švajcarskom Konfederacijom.[2]
- 10. jun — Na parkingu ispred beogradskog hotela „Jugoslavija“, ubijen general srpske policije Boško Buha.
- 11. jun — Mandati 21 poslanika DSS-a u parlamentu Srbije su oduzeti, zbog nepravilnosti u sednicama.
- 13. jun — SAD su se povukle iz Sporazuma o protivbalističkim raketama (ABM), nakon isteka šestomesečnog otkaznog roka. Sledećeg dana, Rusija objavljuje da se povlači iz sporazuma START II iz 1993. (nije ni stupio na snagu, zaobišao ga je prošlomesečni SORT).
- 16. jun — Parlamentarni izbori u Francuskoj: Savez za narodni pokret, nova stranka koju je osnovao predsednik Žak Širak, osvojila je apsolutnu većinu.
- 18. jun — Uspostavljen Dijalog za azijsku saradnju.
- 21. jun — Bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović osuđen na 10 godina zatvora.
- 22. jun — U Pragu otkriven Spomenik žrtvama komunizma sa natpisom "Spomenik žrtvama komunizma je posvećen svim žrtvama - ne samo onima koji su bili zatvorene ili pogubljene, nego i onima čiji su životi uništeni od strane totalitarne diktature".[3]
- 24. jun — Predsednik Koštunica smenjuje načelnika Generalštaba VJ Nebojšu Pavkovića, novi je Branko Krga (do 2005).
- 25. jun — U SAD izbija skandal WorldCom, najveći računovodstveni skandal u američkoj istoriji - na kraju je utvrđeno da je imovina ove telefonske kompanije precenjena za 11 milijardi dolara.
- 29. jun — Razotkriveni su razni slučajevi seksualnog zlostavljanja u Katoličkoj crkvi u SAD, Irskoj i na Filipinima.
Jul
[uredi | uredi izvor]- 1. jul — Stupio je na snagu Rimski statut, kojim je osnovan Međunarodni krivični sud ovlašćen za gonjenje počinilaca genocida, zločina protiv čovečnosti, ratnih zločina i zločina agresije. SAD i Rusija nisu ratifikovale statut, Kina ga nije ni potpisala.
- 1. jul — 72 osobe su poginule u sudaru ruskog putničkog aviona sa teretnim avionom iznad južne Nemačke.
- 3. jul — Stiv Foset je obleteo svet balonom za nešto više od 13 dana.
- 9. jul — Organizacija afričkog jedinstva prestaje da postoji, a zamenjuje je Afrička unija.
- 14. jul — Na paradi povodom Dana pada Bastilje pokušan je atentat na Žaka Širaka.
- 18. jul — U Srbiji je usvojen zakon kojim se Resor državne bezbednosti transformiše u Bezbednosno-informativnu agenciju (BIA).
- 26. jul — Savezni ustavni sud poništio je odluku o oduzimanju 21 mandata DSS-u. Predsedništvo DOS-a je potom objavilo odluku o isključenju DSS-a iz te koalicije.
- 27. jul — Sknilovska tragedija: Sudar dva ukrajinska aviona tokom aeromitinga na aerodromu u Lavovu uzrokuje smrt 85 ljudi.
- 27. jul — Dragan Čedić (32), u Leskovcu, za samo pola sata rafalima iz automatske puške ybio sedam osoba, a četiri ranio.
Avgust
[uredi | uredi izvor]- 3. avgust — Ljubiša Buha Čume je upucan u Zemun Polju, njegov telohranitelj je ubijen.
- 7. avgust — Alvaro Uribe je predsednik Kolumbije (do 2010). Njegov deklarisani cilj je borba protiv paravojnih grupa (→ kolumbijski sukob); rat protiv droge se nastavlja, uz pomoć SAD, Plan Kolumbija.
- 10. avgust — Turkmenistan legalno preimenuje sve mesece u godini po Ruhnami, knjizi predsednika Saparmurata Nijazova.
- 11. avgust — KFOR i UNMIK hapse Rustema Mustafu - Remija, bivšeg vođu OVK, u Prištini pod optužbom za mučenje i ubistvo - protesti na Kosovu narednih dana.
- 12. avgust — Slobodan Milošević iz Haga predlaže Vojislava Šešelja kao zajedničkog opozicionog kandidata. SPS to odbija i nominuje Batu Živojinovića.
- 16. avgust — Abu Nidal je izvršio samoubistvo u Bagdadu, pre nego što je iračka obaveštajna služba mogla da ga uhapsi.
- 19. avgust — Katastrofa u Hankali: 19. avgust — Prilikom pada helikoptera tipa "Mi-26" u Čečeniji, za koji su odgovornost preuzeli islamski teroristi, poginulo je 118 ruskih vojnika, što je najveći pojedinačni gubitak ruske vojske tokom višegodišnjih oružanih sukoba u toj ruskoj kavkaskoj republici.[4]
- 31. avgust — Tajfun Rusa pogodio Koreju: najmanje 233 mrtvih na jugu, veliki deo žetve uništen na severu.
Septembar
[uredi | uredi izvor]- 2. septembar — Izdata je novčanica od 5000 dinara - lik Slobodana Jovanovića, zelene nijanse (vrednost 82 evra).
- 5. septembar — 30 ljudi poginulo u eksploziji automobila bombe u Avganistanu, istog dana neuspešan pokušaj atentata na Hamida Karzaija.
- 5. septembar — Opozicioni mediji „Nacional“ i „Identitet“ počinju da objavljuju navodna pisma Ljiljane Buhe u kojima optužuje svog supruga Ljubišu za kriminal i veze sa vladom Zorana Đinđića.
- 8. septembar — Na svetskom prvenstvu u košarci u Indijanopolisu (SAD) Jugoslavija je po drugi put postala prvak sveta.
- 10. septembar — Švajcarska postaje 190. članica Ujedinjenih nacija.
- 10. septembar — Osnovana je prva DNK laboratorija u SRJ u Institutu za sudsku medicinu u Beogradu.
- 13. septembar — Otvoren je prvi teren za golf u SR Jugoslaviji.
- 19. septembar — Počinje prvi građanski rat u Obali Slonovače: neuspeli vojni puč protiv predsednika. Gbagba; bivši predsednik, general Robert Gei, ubijen je sa većinom svoje porodice od strane vladinih snaga. Pobunjenici se povlače na sever, rat traje do 2007.
- 20. septembar — Haški tribinal je objavio optužnicu protiv Janka Bobetka, u vezi sa Medačkim džepom - hrvatska vlada odbija ekstradiciju, na osnovu njegovog lošeg zdravstvenog stanja; a 27. septembra, parlament se jednoglasno izjasnio protiv optužnice.
- 20. septembar — Klizište u Karmadonu: 125 ljudi, uključujući filmsku ekipu, poginulo je u Severnoj Osetiji, Rusija.
- 22. septembar — Nemački parlamentarni izbori: Vladajuća socijaldemokratsko-zelena koalicija kancelara Gerharda Šredera neočekivano osvaja još jedan mandat.
- 26. septembar — Potonuće senegalskog trajekta MV Le Džula, najmanje 1.863 mrtvih.
- 27. septembar — Istočni Timor postaje 191. članica UN.
- 29. septembar — Na predsedničkim izborima u Srbiji, Vojislav Koštunica (lider DSS i tadašnji jugoslovenski predsednik) osvojio najviše glasova i ušao u drugi krug sa kandidatom DOS-a, Miroljubom Labusom.
Oktobar
[uredi | uredi izvor]- 2. oktobar — Biljana Plavšić izjavila da se oseća krivom po tački optužnice za zločin protiv čovečnosti, ostale tačke povučene.
- 2. oktobar — U okolini Vašingtona započinju Beltvayski snajperski napadi (ukupno deset ubijenih).
- 5. oktobar — BiH Parlamentarni izbori u BiH: u Federaciji SDA 32,4%, SBiH 16,2%, u Republici Srpskoj SDS 33,7%, SNSD 23,4%. Ovo su prvi izbori koje su organizovale bh. vlasti.
- 11. oktobar — Senat SAD, uključujući većinu članova Demokratske stranke, donosi rezoluciju kojom je predsjednik Džordž Buš ovlašćen da upotrebi vojnu silu protiv Iraka.
- 12. oktobar — Bombaški napad na Baliju: 202 osobe su poginule, a više od 300 ih je ozlijeđeno u napadu na dva noćna kluba na Baliju.
- 13. oktobar — U drugom krugu predsedničkih izbora, Vojislav Koštunica ubedljivo pobedio Miroljuba Labusa, ali pobeda nije priznata zbog nedovoljnog broja izašlih birača.
- 23. oktobar — Čečenski teroristi uzimaju oko 800 taoca u moskovskom pozorištu Dubrovka i traže povlačenje ruskih snaga iz Čečenije.
- 24. oktobar — U Marilendu uhvaćeni Beltvayski snajperi.
- 26. oktobar — U napadu ruskih specijalnih jedinica na moskovsko pozorište u kome se odvijala talačka kriza stradala 129 civila i 41 čečenski terorista.
- 27. oktobar — Luiz Inasio Lula da Silva postaje prvi levičar izabran za predsednika Brazila (mandat od 1. januara).
- 27. oktobar — U Beogradu počinju hapšenja pripadnika "Makine grupe", osumnjičene za ubistvo policijskog generala Boška Buhe.
- 29. oktobar — Nakon privođenja u policiju umro poznati srpski slikar Dragan Malešević Tapi.
- 26. oktobar — U akciji oslobađanja oko 800 talaca, koje su čečenski teroristi držali tri dana u jednom moskovskom pozorištu, stradalo je 128 osoba, a svih 50 terorista je likvidirano.
Novembar
[uredi | uredi izvor]- 3. novembar — Velika promena na izborima u Turskoj: nova Partija pravde i razvoja (AKP), Redžepa Tajipa Erdogana, osvaja apsolutnu većinu, dok su stranke vladajuće koalicije gotovo zbrisane. Abdulah Gul je premijer do marta, kada je Erdoganu ukinuta zabrana političke funkcije.
- 5. novembar — Na izborima za Kongres SAD, republikanci povećavaju kontrolu u Predstavničkom domu i vraćaju većinu u Senatu.
- 7. novembar — Oko 20.000 stanovnika Gibraltara odlučuje na referendumu sa skoro 99% da ostane deo Ujedinjenog Kraljevstva, protiveći se njegovoj aneksiji od strane Španije.
- 8. novembar — Kriza razoružanja Iraka: Rezolucija 1441 Saveta bezbednosti UN, Sadamu Huseinu je data „poslednja šansa da ispuni svoju obavezu razoružanja“ (prihvata povratak inspektora).
- 14. novembar — Skupština SRJ ukinula Dan Republike (29. novembar), koji je uspostavila KPJ kao pomen na njihov kongres.
- 15. novembar — Hu Đintao postaje novi generalni sekretar Komunističke partije Kine posle Đijang Cemina (do 2012). On je prvi iz posleratne generacije, konzervativniji je u ekonomskim reformama, ali Kina ostvaruje veliki rast. U spoljnoj politici zalaže se za miran uspon i meku moć.
- 16. novembar — Epidemija SARS-a počela je u kineskoj provinciji Guangdong, a od februara se sve snažnije širi.
- 18. novembar — Švajcarska deblokira privatne račune Milovana Bojića, bivšeg SPS potpredsednika Vlade Srbije, jer nisu dostavljeni dokazi da se protiv njega vodi postupak.
- 19. novembar — Generalni sekretar UN Kofi Anan na turneji po regionu bivše Jugoslavije.
- 13 - 19. novembar — Izlivanje nafte sa tankera Prestiž kod obale Galicije, procenjuje se da je iz njega izlito 60.000 tona lož-ulja.
- 21. novembar — Viktor Janukovič je premijer Ukrajine (do 2004/05, 2006-07, predsednik 2010-14).
- 22. novembar — Samit NATO-a u Pragu: sedam zemalja, većina Viljnusske grupe, dobija pozivnice - Estonija, Letonija, Litvanija, Slovačka, Slovenija, Rumunija i Bugarska (pridružila se 2004). Pristupanje baltičkih zemalja posebno uznemirava Rusiju.
- 22. novembar — Više od 100 ljudi je ubijeno u Nigeriji u napadu usmerenom na kandidatkinje za izbor za Mis sveta.
- 25. novembar — Premijer Zoran Đinđić organizovao je donatorsku večeru za završetak izgradnje Hrama Svetog Save u Beogradu.[5]
- 25. novembar — Crnogorski predsednik Milo Đukanović podnosi ostavku, nakon što mu je juče dat mandat za formiranje vlade.
- 25. novembar — Osnovano je Ministarstvo unutrašnje bezbednosti SAD.
- 27. novembar — Inspektori za oružje stižu u Irak: UNMOVIK predvođen Hansom Bliksom i IAEA predvođen Mohamedom El Baradeijem.
- 28. novembar — 200-milioniti turista posećuje Ajfelov toranj.
- 30. novembar — Tursko-kurdski sukob: Ukinuto je vanredno stanje u tri jugoistočne provincije Turske, uvedeno 1987. (region OHAL). Vojska, međutim, proglašava neka područja bezbednosnim zonama.
Decembar
[uredi | uredi izvor]- 6. decembar — Ustavna komisija usvaja Ustavnu povelju državne zajednice Srbija i Crna Gora (proglašenu u februaru 2003).
- 7. decembar — Irak predaje inspektorima UN dokument o iračkom oružju za masovno uništenje i vojnoj industriji, kako je zahtevano novembarskom rezolucijom Saveta bezbednosti.
- 8. decembar — Ni u drugom pokušaju ponovo nije izabran predsednik Srbije. Kandidat DSS-a, Vojislav Koštunica, po drugi put osvojio najviše glasova ali mu pobeda nije priznata zbog nedovoljnog broja izašlih birača.
- 12 - 13. decembar — Na samitu u Kopenhagenu Evropska unija donela odluku o proširenju Unije za 10 država, a to su Poljska, Češka, Mađarska, Slovenija, Slovačka, Estonija, Letonija, Litvanija, Kipar i Malta, 1. maja 2004.
- 15. decembar — Završava se Posmatračka misija Ujedinjenih nacija na Prevlaci (početa mart 1992/januar 1996), kontrola predata hrvatskim vlastima.
- 15. decembar — NVO G17 Plus transformisana u političku stranku, predsednik Miroljub Labus..
- 17. decembar — Drugi kongoanski rat: Strane u Međukongoanskom dijalogu zaključuju Globalni i sveobuhvatni sporazum, prema kojem će sledeće godine biti uspostavljena prelazna vlada i rat će zvanično biti završen. Na severoistoku DR Konga odvija se „Brisanje stola“, genocid nad Mbuti Pigmejima.
- 20. decembar — Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvaja rezoluciju o slanju Međunarodnih snaga za pomoć bezbednosti u Avganistan pod komandom Velike Britanije, kao podrška privremenoj antitalibanskoj vladi.
- 21. decembar — Oprema kompanije „Difens Roud“ u Zemun Polju (vlasništvo Ljubiše Buhe) je dignuta u vazduh.
- 22. decembar — Crna Gora Predsednički izbori u Crnoj Gori propali su zbog izlaznosti od 50% (Filip Vujanović je bio ubedljivo prvi).
- 23. decembar — Potpisan sporazum o slobodnoj trgovini između SRJ i Hrvatske (Miroljub Labus i Ljubo Jurčić).
- 23. decembar — Lotar Mateus novi trener FK Partizan.
- 27. decembar — Bombaš samoubica u Groznom detonirao je kamion pun eksploziva i uništio sedište proruske čečenske vlade, 83 mrtvih.
- 27. decembar — Prvi slobodni predsednički izbori u Keniji: Mvai Kibaki će zameniti Danijela Arapa Moija (do 2013).
- 29. decembar — Istekao je mandat predsedniku Republike Srbije, Milanu Milutinoviću. Predsednica parlamenta, Nataša Mićić, postaje vršilac dužnosti predsednika republike (do februara 2004, Boris Tadić preuzima dužnost u julu 2004).
- 29. decembar — Vlada Srbije je objavila da je otkupila 29% udela u Telekomu Srbija od Telekoma Italija za 195 miliona evra.
- 31. decembar — Misija Ujedinjenih nacija u Bosni i Hercegovini završava svoj mandat, sledećeg dana počinje Policijska misija Evropske unije (do 2012).
Rođenja
[uredi | uredi izvor]Januar
[uredi | uredi izvor]- 22. januar — Filip Anđušić, crnogorski košarkaš[6]
- 22. januar — Kejtlin Klark, američka košarkašica
- 23. januar — Joško Gvardiol, hrvatski fudbaler[7]
Februar
[uredi | uredi izvor]- 17. februar — Andrija Katić, srpski fudbalski golman[8]
- 19. februar — Marko Stamenić, novozelandski fudbaler[9]
- 21. februar — Markus Gunarson, norveški muzičar, član dua Markus i Martinus
- 21. februar — Martinus Gunarson, norveški muzičar, član dua Markus i Martinus
- 24. februar — Lazar Samardžić, srpsko-nemački fudbaler[10]
Mart
[uredi | uredi izvor]- 3. mart — Lorenco Museti, italijanski teniser[11]
- 8. mart — Milutin Vujičić, srpski košarkaš[12]
April
[uredi | uredi izvor]- 4. april — Ivan Guteša, srpski fudbalski golman[13]
- 16. april — Sejdi Sink, američka glumica i model[14]
- 29. april — Džejla Ramović, bosanskohercegovačka pevačica
Maj
[uredi | uredi izvor]- 1. maj — Čet Houmgren, američki košarkaš[15]
Jun
[uredi | uredi izvor]- 28. jun — Vladimir Lučić, srpski fudbaler[16]
Jul
[uredi | uredi izvor]- 3. jul — Andrija Radulović, srpski fudbaler[17]
- 12. jul — Niko Vilijams, španski fudbaler[18]
Avgust
[uredi | uredi izvor]- 6. avgust — Marko Gušić, srpski košarkaš
- 8. avgust — Nemanja Jović, srpski fudbaler[19]
- 15. avgust — Stefan Mitrović, srpski fudbaler[20]
- 16. avgust — Talija Rajder, američka glumica[21]
- 21. avgust — Ebenezer Anan, ganski fudbaler
Septembar
[uredi | uredi izvor]- 6. septembar — Lejla Fernandez, kanadska teniserka[22]
- 25. septembar — Filip Stevanović, srpski fudbaler[23]
- 27. septembar — Džena Ortega, američka glumica[24]
Oktobar
[uredi | uredi izvor]- 10. oktobar — Tomas Kuk, brazilsko-američki glumac[25]
- 31. oktobar — Ansu Fati, španski fudbaler[26]
Novembar
[uredi | uredi izvor]- 13. novembar — Ema Radukanu, britanska teniserka[27]
- 20. novembar — Medisin Šipman, američka glumica[28]
- 26. novembar — Roko Prkačin, hrvatski košarkaš[29]
Decembar
[uredi | uredi izvor]- 23. decembar — Fin Vulfhard, kanadski glumac i muzičar[30]
Smrti
[uredi | uredi izvor]Januar
[uredi | uredi izvor]- 12. januar — Sajrus Vens, američki državni sekretar. (*1917)[31]
- 13. januar — Antonije Isaković, srpski književnik. (*1923)[32]
- 13. januar — Gregorio Fuentes, kubanski brodski kapetan, inspiracija za roman Starac i more. (*1897)
- 17. januar — France Križanič, slovenački matematičar. (*1928)[33]
Februar
[uredi | uredi izvor]- 9. februar — Margareta, grofica od Snoudona, britanska princeza. (*1930)
- 22. februar — Čak Džouns, američki animator. (*1912)[34]
- 22. februar — Žonas Savimbi, angolski pobunjenik i politički vođa. (*1934)
Mart
[uredi | uredi izvor]- 4. mart — Velibor Vasović, fudbaler, trener i sportski radnik. (*1939)[35]
- 16. mart — Danilo Bata Stojković, srpski glumac. (*1934)[36]
- 16. mart — Jovan Deretić, istoričar književnosti. (*1934)
April
[uredi | uredi izvor]- 4. april — Milutin Garašanin, srpski arheolog. (*1920)[37]
- 7. april — Nikodim Komljenović, srpski protosinđel. (*1945)
- 17. april — Mark Ležer, kanadski vojnik, ubijen u Avganistanu. (*1973)
- 22. april — Soja Jovanović, prva srpska režiserka. (*1922)[38]
Maj
[uredi | uredi izvor]- 4. maj — Toma Popović, srpski istoričar
- 6. maj — Pim Fortjojn, holandski političar i pisac[39]
- 13. maj — Valerij Lobanovski, sovjetski i ukrajinski fudbaler i fudbalski trener
- 20. maj — Stiven Džej Guld, američki biolog[40]
Jun
[uredi | uredi izvor]- 10. jun — Boško Buha, general-major MUP Srbije. (*1959)
Jul
[uredi | uredi izvor]Avgust
[uredi | uredi izvor]- 14. avgust — Radojka Živković, srpska harmonikašica i kompozitor. (*1923)[41]
Septembar
[uredi | uredi izvor]- 18. septembar — Margita Stefanović Magi, dipl. arhitekta, klavijaturistkinja grupe Ekatarina Velika. (*1959)
Oktobar
[uredi | uredi izvor]- 30. oktobar — Rudolf Bruči, srpski kompozitor. (*1917)[42]
Novembar
[uredi | uredi izvor]- 21. novembar — Nikola Pantić, srpski geolog. (*1927)[43]
Decembar
[uredi | uredi izvor]- 27. decembar — Mitar Maksimović zvani Vojvoda Manda, srpski ratnik.(*1963)
Nobelove nagrade
[uredi | uredi izvor]- Fizika — Rejmond Dajvis Jr., Masatoši Košiba i Rikardo Đakoni
- Hemija — Džon B. Fen i Kurt Vitrih
- Medicina — Sidnej Brener, H. Robert Horvic i Džon E. Salston
- Književnost — Imre Kertes
- Mir — Džimi Karter
- Ekonomija — Danijel Kaneman i Vernon L. Smit
Vidi još
[uredi izvor]Reference
[uredi izvor]- ^ East Timor Government: „History of East Timor“, pristup 13.4.2013
- ^ „Споразум између Европске заједнице и земаља ЕУ и Швајцарске о слободном кретању лица”. eur-lex.europa.eu. Приступљено 2026-07-20.
- ^ „Prague monument to Communist victims damaged in explosion”. Radio Prague International (na jeziku: engleski). 2003-11-11. Приступљено 2026-06-22.
- ^ Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Времеплов: Умро Блез Паскал”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине (na jeziku: srpski). Приступљено 2025-09-03.
- ^ „- Zoran Đinđić”. Zoran Djindjic (na jeziku: srpski). Приступљено 2026-01-12.
- ^ „Filip Andjusic”. Eurobasket LLC.
- ^ „Josko Gvardiol”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Andrija Katic”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Marko Stamenic”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Lazar Samardžić”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Lorenzo Musetti”. ATP Tour (na jeziku: engleski).
- ^ j.t.d, ABA liga. „Milutin Vujičić > Player : ABA League”. ABA Liga (na jeziku: engleski).
- ^ „Ivan Guteša”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Sadie Sink”. IMDb.
- ^ „Chet Holmgren”. Basketball-Reference.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Vladimir Lucic”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Andrija Radulovic”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Nico Williams”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Nemanja Jovic”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Stefan Mitrović”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Talia Ryder”. IMDb.
- ^ „Leylah Fernandez”. Women's Tennis Association (na jeziku: engleski).
- ^ „Serbia - F. Stevanović - Profile with news, career statistics and history - Soccerway”. int.soccerway.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Jenna Ortega”. IMDb.
- ^ „Thomas Kuc”. IMDb.
- ^ „Ansu Fati”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Emma Raducanu”. Women's Tennis Association (na jeziku: engleski).
- ^ „Madisyn Shipman”. IMDb.
- ^ „Roko Prkacin”. Eurobasket LLC.
- ^ „Finn Wolfhard”. IMDb.
- ^ „Cyrus Vance”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). 8. 1. 2025.
- ^ „Антоније ИСАКОВИЋ”. web.archive.org. 5. 3. 2016. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 02. 02. 2025.
- ^ „Križanič France”. stanislavpirnat.si.
- ^ „Chuck Jones”. www.britannica.com (na jeziku: engleski).
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Velibor Vasović (Player)”. www.national-football-teams.com (na jeziku: engleski).
- ^ „Danilo 'Bata' Stojkovic”. IMDb.
- ^ „Милутин ГАРАШАНИН”. web.archive.org. 5. 3. 2016. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 02. 02. 2025.
- ^ „Soja Jovanovic”. IMDb.
- ^ „Pim Fortuyn”. IMDb.
- ^ „Stephen Jay Gould”. IMDb.
- ^ „Radojka Zivkovic”. IMDb.
- ^ „Рудолф БРУЧИ”. web.archive.org. 5. 3. 2016. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 02. 02. 2025.
- ^ „Никола ПАНТИЋ”. web.archive.org. 4. 3. 2016. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 02. 02. 2025.
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
