Српске енклаве на Косову и Метохији

Из Википедије, слободне енциклопедије
Етничка распрострањеност становноштва Косова и Метохије 2005. према подацима ОЕБС

Српске енклаве на Косову и Метохији су места насељена Србима и другим неалбанцима чије становништво није потпуно етнички очишћено 1999. и 2004. године. Становништво енклава живи у мањој или већој мери изоловано од околног албанског становништва, често у веома тешком условима, и у одређеној мери поштује правни систем Србије. Политички, енклаве су заједно са Северним Косовом организоване у Скупштину заједнице општина Косова и Метохије.

Тачан број српских енклава на Косову и Метохији тешко је утврдити. Ова информација не постоји ни на једном од званичних сајтова државних органа од којих би се очекивало да је имају. Слично је и са бројем Срба на Косову и Метохији. Званичних података нема, а према незваничним проценама, њих је око 200.000.[1]

Садржај

Позадина[уреди]

Према попису становништва из 2011. године, Срби су чинили већину становништва у 10 општина на Косову и Метохији, док су у једној општини највећи постотак горанског становништва, који су у Србији признати као посебан народ, али их неки сматрају етничком групом Срба. Општине са српском већином су: Лепосавић, Звечан, Зубин Поток, Северна Косовска Митровица, Штрпце, Грачаница, Партеш, Клокот, Ранилуг, а у општину Ново Брдо чини око пола Срба и пола албанаца. У осталим општинама Косова и Метохије већину становништва су чинили Албанци. На Косову и Метохији живи и известан број словенских муслимана, који су потомци Срба који су за време турске окупације прешли на ислам али се нису асимиловали у Албанце. Они се данас називају и Бошњацима.

Од 10. јуна 1999. године за мање од месец дана иселило више од 250.000 припадника неалбанске популације, а да се вратило тек око 3.000. Неалбанско становништво се враћало у више мањих неогранизованих група. Поред 250.000 расељених током 1999. године, од 437 места на Косову у којима су живели Срби до 1999, етнички је потпуно очишћено 312 насеља. За 10 година било је 7.000 етнички мотивисаних напада, убијено је више од 1.000 Срба, 841 Србин је киднапован, а 960 Срба је рањено.[2]

Према резултатима анкетних истраживања огромна већина пописаних избеглица са Косова и Метохије изјаснила се за трајно насељавање у Београду и другим деловима Србије, без амбиција за повратак.[3]

Од 20.фебруара 2008. године на Косову и Метохији постоје нове девет општине, од којих су у три општине Срби већина.[4]

Списак[уреди]

Општина Лепосавић (етнички састав 2006)[уреди]

  • 18,000 Срба (20,000 процена из 2015[5])
  • 67 Албанаца
  • 240 Бошњака
  • 203 Рома

Општина Звечан (етнички састав 2006)[уреди]

  • 16,050 Срба уз око 4.000 ирл
  • 350 Албанаца
  • 250 Остале етничке групе

Општина Зубин Поток (етнички састав 2006)[уреди]

  • 14,000 Срба
  • 800 Албанаца

Општина Северна Косовска Митровица (етнички састав 2011)[уреди]

  • 19,000 Срба
  • 2,000 Албанаца
  • 1,000 Остале етничке групе

Општина Штрпце (етнички састав 2011)[уреди]

  • 9,100 Срба
  • 4,500 Албанаца
  • 30 Рома

Општина Ново Брдо (етнички састав 2011)[уреди]

Општина Драгаш (етнички састав 2011)[уреди]

  • 9,000 Горанаца и 7 Срба
  • 20,000 Албанаца
  • 1,000 Остале етничке групе

Српска насеља и насеља мањина на Косову и Метохији[уреди]

Општина Вучитрн[уреди]

Општина Приштина[уреди]

  • Приштина - Четрдесетак Срба који живе изоловано [8]
  • Племетина
  • Грачаница - Међународна организација OSCE, на основу података општинских служби, процењује број становника општине на 21.534, при чему би удео Срба био око 85%. [9].

Општина Липљан[уреди]

  • Добротин - 280 српских домаћинстава (извор Б92)
  • Ливађе
  • Доња Гуштерица
  • Горња Гуштерица
  • Суви До
  • Старо Грацко
  • Ново Насеље - 1999. 140 српских и 11 албанских породица. 2006. 120 српских и 60 албанских (извор Б92)

Општина Косово Поље[уреди]

Општина Гњилане[уреди]

Општина Пећ[уреди]

Општина Исток[уреди]

  • Осојане - око 300 повратника[16]
  • Црколез - 200 становника или 45 породица (извор Глас Јавности)
  • Добруша 1200 словенских муслимана
  • Бања 400 словенских муслимана
  • Љубово 220 словенских муслимана
  • Жач 300 словенских муслимана

Општина Призрен[уреди]

У општини је пописано 237 Срба 2011 (напомена да су Срби делимично бојкотовали попис)

Општина Ораховац[уреди]

  • Велика Хоча - око 500 Срба[18]
  • град Ораховац - око 350 Срба[18]

Општина Србица[уреди]

Око 330 Срба у следећим селима, од тога стотинак деце:[19]

  • Бања
  • Суво Грло

Општина Косовска Каменица[20][уреди]

Општина Витина[уреди]

  • Клокот
  • Врбовац
  • Трпеза
  • Пожарање
  • Ново Село
  • Житиње
  • Бинач

Општина Клина[уреди]

Око 250 повратника на територији општине.[21]

Општина Обилић[уреди]

Општина Подујево[уреди]

  • Медреговац - У Медреговцу према подацима из 2013. живи десетак Срба, то су једини преостали Срби у општини Подујево.[25]

Општина Штимље[уреди]

  • Четрдесет девет пописаних Срба 2011. (напомена да су Срби делимично бојкотовали попис)

Општина Урошевац[уреди]

  • Тридесет двоје пописаних Срба 2011. (напомена да су Срби делимично бојкотовали попис)

Општина Ђаковица[уреди]

  • Седамнаесторо пописаних Срба 2011. (напомена да су Срби делимично бојкотовали попис)

Општина Дечани[уреди]

  • Троје пописаних Срба 2011. (напомена да су Срби делимично бојкотовали попис)

Општина Глоговац[уреди]

  • Двоје пописаних Срба 2011. (напомена да су Срби делимично бојкотовали попис)

Општина Сува Река[уреди]

  • Двоје пописаних Срба 2011. (напомена да су Срби делимично бојкотовали попис)

Демографска историја српских насеља на Косову и Метохији[уреди]

Српска насеља на Косову и Метохији 1961. године[уреди]

Напомене[уреди]

  1. Насеља у загради су насеља са преко 15 % Срба

Референце[уреди]

  1. Време бр. 899: Срби јужно од Ибра, Јована Глигоријевић, 27. 3. 2008., Приступљено 21. 1. 2013.
  2. „B92 - Vesti - Interesovanje za povratak na Kosovo”. www.b92.net. Приступљено 14. 9. 2011. 
  3. Република бр.382-385: Како обезбедити опстанак Срба на Косову, Мирко Ђорђевић, Приступљено 22. 1. 2013.
  4. „Blic Online”. www.blic.rs. Приступљено 14. 9. 2011. 
  5. Приштина манипулише бројем становника
  6. 6,0 6,1 6,2 „www.glas-javnosti.co.yu”. arhiva.glas-javnosti.rs. Приступљено 14. 9. 2011. 
  7. Живот Срба у Вучитрну
  8. Приштина: Сби Срби стану у три собе
  9. http://www.osce.org/kosovo/88762 Општински профил Грачанице 2013.
  10. Молотовљеви коктели и претеће поруке Убиј Србина
  11. 11,0 11,1 „Blic Online”. www.blic.rs. Приступљено 14. 9. 2011. 
  12. „www.glas-javnosti.co.yu”. arhiva.glas-javnosti.rs. Приступљено 14. 9. 2011. 
  13. Гораждевац: Из страха будни и кад спавају
  14. Повратници у Брестовику: Овде умемо да живимо
  15. Обијене куће српских повртника у селу Љевоша у Метохији
  16. Обележено 14 година од повратка Срба у Осојане
  17. Како Срби данас живе у Призрену
  18. 18,0 18,1 Новогодишње писмо из Ораховца
  19. Срби из Србице траже извињење од Вучића
  20. „B92 - Vesti - Sukob Srba i KPS-a na protestima”. www.b92.net. Приступљено 14. 9. 2011. 
  21. Упућено појачање полицији у општини Клина у Метохији
  22. „B92 - Vesti - Godišnjica savezničke invazije”. www.b92.net. Приступљено 14. 9. 2011. 
  23. Нападнуте две српске куће код Клине
  24. Српски и албански ђаци у истој школи
  25. Медреговац: Срби заробљени на свом имању („Вечерње новости“, 22. август 2013)

Спољашње везе[уреди]