Aктивизам

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Aktivizam)
Jump to navigation Jump to search
Ed NL icon.png
Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Факултету безбедности универзитета у Београду у Београду.
Датум уноса: март—јун 2018.
Википедијанци: Ова група студената ће уређивати у ГИП-у и молимо вас да не пребацујете овај чланак у друге именске просторе Википедије.
Позивамо вас да помогнете студентима при уређивању и допринесете да њихови уноси буду што квалитетнији.

Medijska manipulacija[уреди]

Активизам

Активизам је покрет или доктрина која истиче директну насилну акцију и посебно подржава једну страну контроверзне вредности. То је врло једноставан почетак покрета који ставља на снагу или мења социјалне покрете. Он је новији, започет од стране утицајних појединаца, али је покренут колективно, кроз социјалне покрете са великим групама људи. Ови социјални покрети могу бити остварени кроз јавне скупове, штрајкове, уличне протесте или чак повреде и претње на друштвеним медијима.

Велики социјални покрети који су променили мишљење грађана кроз време, били би ,,Civil Rights March on Washington где Мартин Лутер Кинг представља свој ,,I Have a Dream” говор на не-беле Американце у Сједињеним Државама Америке, 28. августа 1963. године. Већина Кингових покрета је била започета кроз ненасилне скупове и јавне говоре да би показали да је бело становништво америчке популације врло мирољубиво, али да такође желе промену у својој заједници. Године 1964, ,,Civil Rights Acts” су започели подршку једнакости не-белим Американцима са свим расама.

Обмањивање

Кључна реч у постојању нечега као обмане је „јавна. Лаж или превара постаје обмана онда када је призната од стране јавности. Популарна обмана која је очигледна у данашњости била би „Стављање кашике у микроталасну. Ова обмана је потекла из видеа у којем се метална кашика загрева у микроталасној пећници. Онда даље сугерише да је лакше јести сладолед са кашиком која је извађена из микроталасне пећнице. Ова обмана је преварила велики број људи на друштвеним мрежама. Због веровања да кашика може бити грејана у микроталасној, сазнали су да се тако иста може и покварити. Суштина ове обмане је била да се покаже колико људи могу бити лажљиви на социјалним мрежама и да докаже да не мора бити истина све што прочитамо или видимо на интернету.

Пример обмане јесте такође и лажан популаран видео који је снимљен 2012. године. Greenpeace је платио Yes Man-у и Occupy Seattle-у да сниме видео и да га објаве на својој страници. Много компанија и људи је објавило тај видео. Видео о фонтани која служи за пиће, а заправо изгледа као нафтна платформа на забави Shell-а није функционисала; нафта је била на целом подручју. У видео-снимку се приказује човек који говори камерману да престане са снимањем док они побегну кроз врата. Такође су послате лажне легалне поруке да би изгледало да је Shell претио људима како ће објавити причу. Информација се брзо проширила и поверовало је много људи.

Психолошко ратовање

Психолошко ратовање се у неким случајевима сматра синонимом за пропаганду. Главна разлика јесте та да је пропаганда везана за једну нацију док се психолошки рат води углавном између нација у ратовима или хладним ратовима. Разне технике се користе да би се утицало на метину вредност, веровање, емоције, мотиве, разлоге или постојање. Циљна група може бити власт, организација, појединац и група. Ова тактика је искоришћена у многим ратовима кроз историју. За време Другог светског рата, западне силе су очекивале од Совјетског Савеза да ће бацити летке на Сједињене Америчке Државе и Енглеску.

За време ирачких конфликата, Америка и Енглеска су бацале летке на њих; много летака је упућивало на предају.

У корејском рату обе стране су користиле гласне звучнике на фронтовима.

Године 2009 људи у Израелу су за време Газа рата добијали текстуалне поруке како ће бити нападнути ракетама. Палестинци су добијали телефонске позиве и летке које су упозоравале да ће се бацити летке на њих такође. Ови позиви и летке нису увек били истинити.

Односи са јавношћи

Однос са јавношћу је менаџмент мноштва информација између појединца или организације и јавности. Односи са јавношћу могу обухватити организацију или појединца који стиче излагање поблици коришћењем тема које су од јавног интереса и вести које не захтевају директна плаћања. Однос са јавношћу је генерално направљен од стране специјализованих појединаца или фирми као наговор од стране већ јавних појединаца или организација, као начин управљања њиховим јавним профилима.

Технике Кликбеит

Кликбеит се односи на наслове онлајн новина које су сензационализоване или некад у потпуности лажне. Оно се користи људском природном радозналошћу да би људи „кликнули. У неким случајевима кликбеит је једноставно употребљен да генерише приход. Више „кликтања“ доноси више новца рекламама. Али ови наслови и артикли се могу такође користити као утицај на групу људи на друштвеним мрежама. Конструисани су тако да привуку претходно постојеће предрасуде групе људи и тако буду објављивани у склопу ,, filter bubble-ова.