Активизам — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{спајање|Aктивизам}} |
|||
[[Датотека:Mirznaktrg.jpg|мини|десно|250п|Мировни активисти на Тргу републике у Београду марта 2004.]] |
[[Датотека:Mirznaktrg.jpg|мини|десно|250п|Мировни активисти на Тргу републике у Београду марта 2004.]] |
||
'''Активизам''' је планирано [[понашање]] да би се постигли социјални или политички циљеви кроз [[активност]]и какве су подизање [[свест]]и, [[стварање]] коалиција, вођење [[политика|политичких]] кампања, производња пропагандног материјала, стварање публицитета, као и предузимање других акција како би се утицало на социјалне промене<ref name=RSR>Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „[[Речник социјалног рада]]“, уз одобрење аутора.</ref>. [[Социјални рад]] у [[заједница|заједници]] посебно стимулише развој оних облика активизма који стимулишу промене и утичу на побољшање услова [[живот]]а, посебно маргиналних [[група]] и угрожених [[индивидуа|појединаца]]. Услов за то је самоорганизовање појединаца и група<ref name=RSR/>. |
'''Активизам''' је планирано [[понашање]] да би се постигли социјални или политички циљеви кроз [[активност]]и какве су подизање [[свест]]и, [[стварање]] коалиција, вођење [[политика|политичких]] кампања, производња пропагандног материјала, стварање публицитета, као и предузимање других акција како би се утицало на социјалне промене<ref name=RSR>Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „[[Речник социјалног рада]]“, уз одобрење аутора.</ref>. [[Социјални рад]] у [[заједница|заједници]] посебно стимулише развој оних облика активизма који стимулишу промене и утичу на побољшање услова [[живот]]а, посебно маргиналних [[група]] и угрожених [[индивидуа|појединаца]]. Услов за то је самоорганизовање појединаца и група<ref name=RSR/>. |
Верзија на датум 26. јун 2018. у 13:30
Активизам је планирано понашање да би се постигли социјални или политички циљеви кроз активности какве су подизање свести, стварање коалиција, вођење политичких кампања, производња пропагандног материјала, стварање публицитета, као и предузимање других акција како би се утицало на социјалне промене[1]. Социјални рад у заједници посебно стимулише развој оних облика активизма који стимулишу промене и утичу на побољшање услова живота, посебно маргиналних група и угрожених појединаца. Услов за то је самоорганизовање појединаца и група[1].
У зависности од контекста времена и друштвене средине, реч активизам добија различите призвуке. У СФРЈ се под активизмом подразумевао политички рад, а једини политички рад је био за Комунистичку партију Југославије. Доласком вишестраначја, термин активизам се проширио и на актере свих партија, а доласком нових друштвених покрета шири се и на њихове активисте. У контракултурним круговима Запада под речју активиста се најчешће подразумева радикално леви активиста или активиста нових друштвеих покрета.
Активиста је појединац који се бави активизмом а чије акције имају за циљ социјалну промену. У социјалном раду „улога активисте“ може значити и одбацивање тзв. „објективног“ или неутралног становишта у циљу предузимања одређених акција у корист клијента и промену социјалног система, нарочито оних норми које непосредно или посредно штете или могу штетити клијентима.[1]
Активисти посвећени друштвеним променама су обично у једној области више ангажовани него у другој, па тако постоји: мировни активизам, еколошки активизам, феминистички активизам итд.
Конкретне активности активизма могу бити у најразличитијој форми:
- Кампање
- Петиције
- Акције за подизање свести јавног мњења
- Грађанска непослушност
- Обезбеђивање правне помоћи
- Бојкот
- Лобирање
- Протести
- Директне акције
Референце
- ^ а б в Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“, уз одобрење аутора.