1. јун

1. јун (1.6.) је 152. дан године по грегоријанском календару (153. у преступној години). До краја године има још 213 дана.

Догађаји

јун
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30

• 193. — Римски цар Дидије Јулијан убијен након свега два месеца владавине.
• 987. — Иго Капет изабран за краља Француске.
• 1198. — Византијски цар Алексије III Анђео одобрио српском великом жупану Стефану Немањи и његовом сину монаху Сави да на рушевинама Хиландариона подигну нови манастир Свете горе, српски манастир Хиландар.
• 1455. — Османски султан Мехмед II Освајач заузео Ново Брдо, највећи рударски центар средњовековне Србије;
• 1479. — Основан универзитет у Копенхагену.
• 1562. — Цар Светог римског царства Фердинанд I и отомански султан Сулејман I Величанствени потписали мировни споразум којим се Фердинанд одрекао Ердеља у корист турског вазала Јована Запоље.
• 1671. — Турска је објавила рат Пољској.
• 1839. — Српски кнез Милош Обреновић абдицирао у корист сина Милана и напустио Србију. После смрти Милана, неколико недеља након преузимања власти, кнез је постао млађи син Михаило.
• 1869. — Шпанија донела нови устав којим је проглашена слобода вероисповести и штампе, уведен је суд са поротом и грађански брак.
• 1880. — У САД инсталирана прва јавна телефонска говорница у свету, у згради „Јејл банке“ у Њу Хејвну.
• 1898. * Почео шаховски турнир у Бечу, Аустрија.
• 1941. —
  • Немци у Другом светском рату потукли британске трупе и освојили Крит, чиме су обезбедили важну базу за операције на Блиском истоку и у Северној Африци. Британци су се повукли с великим губицима, а приликом евакуације погинуло је и око 3.000 Аустралијанаца.
  • Југословенски краљ Петар II Карађорђевић потписао је указ о именовању за председника југословенске владе у избеглиштву бившег хрватског бана Ивана Шубашића.
• 1958. — Генерал Шарл де Гол постао је француски премијер у јеку кризе око будућности француских колонија у северној Африци. У децембру те године Де Гол је први пут изабран за председника државе. Други председнички мандат добио је на изборима 1965.
• 1969. — Кандидат деголиста Жорж Помпиду изабран је за председника Француске након што је Шарл де Гол поднео оставку.
• 1973. — Британски Хондурас променио назив у Белизе.

• 1973. - Председник грчке војне владе Георгиос Пападопулос укинуо монархију и прогласио републику.

• 1980. — Америчка кабловска ТВ мрежа ЦНН почела са радом.
• 1987. — У експлозији бомбе подметнуте у хеликоптер којим се превозио из Бејрута у Триполи убијен либански премијер Рашид Карами.
• 1990. — Председници СССР-а и САД Михаил Горбачов и Џорџ Буш потписали су споразум о престанку производње хемијског оружја и о уништавању тог оружја до краја 1992.
• 1993. — Смењен председник СР Југославије Добрица Ћосић, први председник СРЈ изабран у јуну 1992. Његово смењивање изазвало је револт неколико хиљада Београђана окупљених испред зграде Скупштине. Под оптужбом да су изазвали нереде, у којима је погинуо један полицајац, а више људи рањено, ухапшени су лидер Српског покрета обнове Вук Драшковић и његова супруга Даница. Пуштени су 9. јула аболицијом председника Србије Слободана Милошевића. Нови председник СРЈ постао је 25. јуна високи функционер Социјалистичке партије Србије Зоран Лилић.
• 1994. —
  • Јужна Африка се након 33 године поново вратила у Комонвелт.
  • Армандо Калдерон Сол постао први председник Салвадора након готово десетогодишњег грађанског рата.
• 1997. — На парламентарним изборима у Француској победила је удружена левица, а премијер је постао лидер Социјалистичке партије Лионел Жоспен.
• 2000. — Хашки трибунал за злочине почињене у Руанди 1994. године, осудио је белгијског новинара на 12 година затвора јер је подстицао злочине у својим радио емисијама.
• 2001. —
  • Непалски престолонаследник принц Дипендра убио је у палати у Катмандуу своје родитеље, краља Бирендру и краљицу Ајсварају и још шест чланова породице, а потом извршио самоубиство. Државна комисија саопштила да је принц био под утицајем алкохола и дроге.
  • У експлозији бомбе у ноћном клубу у Тел Авиву, коју је активирао палестински бомбаш самоубица, погинула је 21 особа.
• 2003. — Председник Русије Владимир Путин допутовао је у посету Великој Британији на позив британске краљице Елизабете II. Он је први шеф руске државе који је као званични гост ушао у краљевску палату у Лондону, после цара Александра Другог 1874.

Рођења

• 1780. — Карл Марија фон Клаузевиц, пруски генерал.
• 1803. — Михаил Иванович Глинка, руски композитор.
• 1907. — Френк Витл, енглески проналажач.
• 1926. — Мерилин Монро, америчка филмска глумица. (†1962.)
• 1936. — Беким Фехмиу, југословенски и српски глумац (†2010.).
• 1937. — Морган Фриман
• 1972. — Даниел Кејси, енглески глумац
• 1973. — Јадранка Нанић Јовановић, српска глумица.
• 1978. — Александар Шапић, српски ватерполиста.
• 1982. — Жистин Енен Арден, белгијска тенисерка.
• 1910. — Ерик Џорџ Лаптхорн Биватер, енглески реуматолог и патолог

Смрти

• 193. — Дидије Јулијан, римски цар.
• 1841. — Никола Апер, француски проналазач.
• 1876. — Христо Ботев је био бугарски песник, револуционар и публицист
• 1946. — Јон Антонеску, румунски генерал.
• 1948. — Јаша Продановић, српски политичар и писац.
• 1987. — Рашид Карами, либански премијер.

Празници и дани сећања

• Међународни празници
  • Дан деце
• Српска православна црква слави:
  • Светог мученика Патрикија - епископа бруског
  • Светог Јована - епископа готског
  • Светог кнеза Јована Вологодског

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума