Краљево

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Краљево (вишезначна одредница).
Краљево

Spomenik na centralnom gradskom trgu u Kraljevu.JPG
Споменик српском војнику у Краљеву

Грб

Застава Краљевоа
Опширније
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина централна Србија
Округ Рашки
Стара имена Карановац
Ранковићево
Становништво
Становништво 63.030
Агломерација 124.554
Географске карактеристике
Координате 43°43′00″N 20°40′00″E / 43.716667, 20.683333
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Надморска висина 192 м
Површина 1.530 км²
Краљево на мапи Србије
{{{alt}}}
Краљево
Краљево на мапи Србије
Остали подаци
Градоначелник Драган Јовановић
Позивни број 036
Регистарска ознака KV
Веб-страна www.kraljevo.org


Координате: 43° 43′ 00" СГШ, 20° 40′ 60" ИГД
Краљево је град у Србији у Рашком округу. Према попису из 2011. било је 63030 становника (према попису из 1991. било је 57926 становника).

Краљево се налази на трима рекама: Ибар, Западна Морава и Рибница. Општина има 124.554 становника. Градско подручје Краљева чини насеље Краљево и још 15 насеља: Адрани, Чибуковац, Грдица, Јарчујак, Конарево, Матаруге, Матарушка Бања, Метикош, Ратина, Рибница, Витановац, Врба, Заклопача и Жича.

Градски грб се састоји од седам круна, што симболизује крунисање седам краљева у Манастиру Жича, који се налази на 5 km од центра града. Краљево је административни, привредни, спортски и културни центар уже Србије. Такође и раскрсница важних магистралних праваца.

Географија[уреди]

Град Краљево има 63.030 становника, а шире општинско подручје ома 124.554. Налази се у централном делу Србије, на 43°43' сгш и 20°41' шгд, на ушћу Ибра у Мораву, у котлини између питомих шумадијских и суровијих старовлашких и копаоничких планинских масива, на надморској висини од просечних 206 метара.

Географску особеност Краљева употпуњују и делови речних токова Ибра и Западне Мораве са притокама. Краљевачки део Запане Мораве има благе падине испресецане потоцима и речицама, које су у вишим деловима обрасле листопадном шумом, а у нижим су засађени воћњаци и виногради. Поред саме реке простиру се водоплавне, плодне равнице погодне за гајење пољопривреднох култура. Највећа притока Западне Мораве је река Гружа. Река Ибар се одликује буковима и слаповима, великим бројем притока и богатим рибљим фондом. Атрактивност Ибарске клисуре, чије су падине стрме, често огољене и расечене споредним поточним и речним клисурама, огледа се, пре свега, у кривудавом току реке. Највеће десне притоке Ибра су Гвоздачка река и Магласица, а са леве у Ибар утичу Студеница, Дубочица, Пивница и Лопатница. Све су бистре планинске реке, прозирно зеленкасте боје, пуне брзака и мањих водопада. Пар километара пре Краљева, Ибар излази из клисуре и постепено се смирује, све до ушћа у Мораву. Треба поменути и планине које се налазе у околини Краљева: Гоч (1.216 m), Столови (1.375m), Троглав (1.177 m), Чемерно (1.579 m), Радочело (1.643 m) и друге. Обрасле су шумом (на низим наднорским висинама буква, јела, липа, јасен, а на вишим четинари) а обилују пашњацима и разноврсним планинским биљем.

Клима[уреди]

Клима у Краљеву је умерено континентална, тако да се климатски фактори мењају у зависности од годишњег доба. Оваква клима а и географски положај условљава и инсолацију - у летњем периоду просечно 8,5 сунчаних сати дневно, а годишњи просек је 5,5. Средња годишња температура у самом граду је 11 °C, лети око 22 °C а зими око 0°C (највећа летња, забележена 22. јула 1939, била је 44,3 °C, а најнижа зимска, 13. фебруара 1935. године -25,4°C). Јак ветар (кошава) је одлика позне јесени, зиме и раног пролећа а у остало доба године дувају блажи западни и северозападни ветрови.

Клима Краљева
Показатељ Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец
Средњи максимум, °C 3 6 11 16 21 23 26 26 23 17 8 4
Средња температура, °C 2 7 11 16 19 21 21 17 12 5 1
Средњи минимум, °C −3 −1 2 6 11 13 15 15 11 7 1 −1
Количина падавина, mm 62 55 57 72 103 103 95 77 82 76 80 69
Извор: Weatherbase


Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Краљева

Далека историја околине Краљева, али и географски положај и појединачна археолошка открића указују на постојање насеобине и 2000 година пре нове ере. На основу досадашњих истраживања најстарији трагови материјалне културе потичу са неолитских локалитета Дивље поље у Ратини и Лађариште у селу Врњци.

Могуће је да је грчки утицај стигао до ових крајева још у 4. веку пре нове ере, што показују грчки шлем, златни и ћилибарски накит, керамичко посуђе пронађени на чувеним археолошким налазиштима са ширег подручја Ибра и Западне Мораве.

Сматра се да је Ибарска долина, као природна саобраћајница, довела и Римско царство. Стварањем римских провинција на Балкану територија данашњег града и околине постаје гранична зона између Горње Мезије и Далмације. Ови крајеви били значајни за Римљан због рудног богатства и постојања геотермалних извора. Из античког периода потиче и вотивна ара посвећена Јупитеру, пронађена у горњем Лашцу, као и цигларска пећ откривена у Чибуковцу.

Средњи век[уреди]

Средњовековни град Маглич 20 km јужно од Краљева
Манастир Жича

Према неким претпоставкама, доњи Ибар је „првобитна српска област“, најстарије језгро привредног, друштвеног и политичког живота код Срба. Српска држава Рашка настала је у 11. веку, а малобројни подаци говоре да је област Краљева у најактивнијем делу српске државе. О томе сведоче и бројни манастири: Студеница (1188) - задужбина и маузолеј Стефана Немање; Жича - од 1219. године седиште српске аутокефалне архиепископије и место крунисања српских краљева; затим Љубостиња, Градац, Стара Павлица и средњовековни град Маглич.

Село Рудо Поље, из ког је настало Краљево, основано је у другој половини 14. века. Овај крај пао је под турску власт коначним падом Српске деспотовине 1458-59. године.

Турска владавина[уреди]

Током турске владавине насеље Рудо Поље је постало познато под именом Карановац. Бржи развој Карановца отпочео је у доба аустријске окупације северне Србије од 1718. до 1739. године. Пожаревачким миром 1718. године установљена је граница на Западној Морави између Аустрије и Турске. Карановац постаје важно погранично насеље и стечиште одбеглих Турака из Чачка, Крагујевца и других насеља која су припадала Аустрији.

Преко ове паланке одвијала се трговина караванским саобраћајем. У Карановцу се налазио караван-серај, који је изгорео у аустро-турском рату 1737—1739. године када је и само насеље порушено и попаљено. Сем тога, у Карановцу је поред земљорадње било развијено и занатство. Тако је ова паланка 40-их година 18. века постала једно од највећих турских насеља у овом делу Србије.

Модерно доба[уреди]

Српски устаници су 1805. освојили Карановац и спалили га. Друштвено-економски живот Карановца у време устаничких година био је жив. На рушевинама старе турске вароши израстао је нови српски Карановац, који постаје живо трговачко и занатско место, значајна војна база, саобраћајни чвор и административно-судски центар нахије. После паљења и рушења Карановца 1805. године протерано је муслиманско становништо. Почели су да пристужу Срби занатлије и трговци који су заменили Муслимане.

Карановац је до 1819. био седиште пожешке нахије. Карановац постаје 1838. године седиште истоимене општине и среза у саставу Чачанског округа. Значај Карановца је порастао премештањем Окружног начелства и Окружног суда из Чачка 1853. године, а 1854. године у њега је пресељено и седиште епископа жичког, где се и данас налази. Карановац није дуго остао седиште округа јер су окружна начелства већ 1859. године враћена у Чачак.

Током Другог светског рата Краљево је поприште борби. Током устанка 1941. снаге четника и партизана заједнички су нападали немачки гарнизон у Краљеву. У октобру је немачка војска извршила масовно стрељање талаца.

у октобру 1941. године Краљево је задесио један од највећих злочина на простору окупиране Србије за време Другог светског рата који су извршиле немачке окупационе снаге. Догађај је познат под називом Масакр у Краљеву. Ово је назив за масовна стрељања грађана Краљева која су у октобру 1941. Стрељања су се догодила у знак одмазде због устаничке активности у околини града, односно како би се терором деблокирао град. Први таоци су узети 14. октобра, потом је у ноћи 15/16. октобра стрељано 1736 људи. Два дана касније је још једна велика група грађана заробљена на превару и стрељана два дана касније.

Масакр у Краљеву је коинцидирао с много познатијим масакром у Крагујевцу.

Збивања у Краљеву су године 1975. послужила као подлога за играни филм Црвена земља Током јесени 1944. Краљево са околином било је поприште шестонедељних борби између совјетско-југословенских снага с једне, и немачке Армијске групе Е с друге стране, познатих под називом Краљевачки мостобран. Ослобођено је 29. новембра 1944.

Краљево и околину је 3. новембра 2010. погодио земљотрес у којем су погинуле две особе, а повређено је више 100.

Демографија[уреди]

У насељу Краљево живи 45870 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,8 година (37,9 код мушкараца и 39,7 код жена). У насељу има 19360 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,97.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 11200 [1]
1953. 15152
1961. 20490
1971. 27839
1981. 52485
1991. 57926 56831
2002. 59424 57411
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
54.429 94,80%
Роми
  
860 1,49%
Црногорци
  
713 1,24%
Македонци
  
193 0,33%
Југословени
  
179 0,31%
Хрвати
  
149 0,25%
Муслимани
  
49 0,08%
Бугари
  
47 0,08%
Мађари
  
30 0,05%
Словенци
  
27 0,04%
Албанци
  
21 0,03%
Горанци
  
14 0,02%
Немци
  
8 0,01%
Руси
  
7 0,01%
Румуни
  
6 0,01%
Словаци
  
5 0,00%
Украјинци
  
4 0,00%
Русини
  
4 0,00%
Бошњаци
  
4 0,00%
Чеси
  
2 0,00%
Буњевци
  
2 0,00%
непознато
  
400 0,69%


Привреда[уреди]

Поред улоге општинског и административног центра, град Краљево има и улогу економског трговинског и индустријског центра југозападне Србије, центра где су концентрисани скоро сви приврдни капацитети. Град Краљево спада у групу привредно развијених градова у Републици Србији. Привредна активност се одвија у 11 сектора али највећи утицај на привредна кретања имају предузећа из трговине и прерађивачке индустрије. Захваљујући добром географско-саобраћајном положају, град Краљево је трговински центар Рашког округа. Такође, близина аеродрома „Морава“ у Лађевцима који ће се од пролећа 2012. години користити за карго и цивилни саобраћај од велике је важности за град Краљево због поспешивања извоза посебно пољопривредних производа, али и доприноса развоју туризма. Основне карактеристике привредне структуре Крљева чине:

1. Природни услови, плодно земљиште и рудна налазишта, условили су да доминантне привредне гране у Краљеву буду пољоприпривреда, металопрерађивачка и ватростална индустрија, дрвна индустрија, грађевинарство и трговина. 2. Привреда града Краљева располаже са 74% вредности имовине и 72% капитала Рашког округа. 3. Према подацима Агенције за привредне регистре у Краљеву послује 1.128 привредних друштава и 533 предузетника. 4. Највећи утицај на привредна кретања на територији града Краљева остварују делатности трговине и прерађивачке индустрије. То су уједно и сектори у којима послује највећи број предузећа на територији града Краљева. У области трговине активно је 410 предузећа или 36,35%, а у области прерађивачке индустрије 277 предузећа или 24,56%.

Туризам[уреди]

централни део врњачког парка са Термоминералним купатилом.
Хотел у Матарушкој Бањи

У околини Краљева има много бањских лечилишта: Врњачка, Матарушка, Богутовачка и Сирчанска Бања.

Током целе године се одржавају туристичко-културне манифестације, Краљевачко културно лето, пасуљијада, разни сајмови, концерти, а највећа је и најпознатија манифестација Весели спуст низ Ибар од Маглича до Краљева.

У непосредној близини Краљеа налази се Жича (XIII век), један од најзначајнијих и најрепрезентативнијих српски средњовековних манастира. Манастир Студеница, кога је основао Стефан Немања 1190., још један од бисера српског средњовековног градитељства и један од највећих и најбогатијих манастира Српске православне цркве који се налази на територији Краљева. Од 1986. године се налази на листи светске културне баштине и под заштитом је UNESCO-a.

Саобраћај[уреди]

Улица Милоша Великог

Захваљујући свом повољном географском положају, Краљево је постао и велика саобрачајна раскрсница Србије. Кроз град пролазе значајне друмске саобрацајнице.

Ибарска магистрала је пут који следи природни ток реке Ибар, пролази кроз Краљево и, преко Горњег Милановца и Љига спаја северне делове Србије са Косовом и Метохијом и Црном Гором. Током реке Мораве пролази пут који се пружа правцем исток - запад земље, па се њиме из Републике Српске и Црне Горе, преко Краљева, најбрже путује до Крагујевца, Крушевца и даље до Ниша и границе са Бугарском.

Железнички саобраћај је важан фактор привредног развоја једног краја, јер је то најјефтинији вид транспорта робе за потребе индустрије и трговине, и људи. Краљево је на раскрсници магистралног правца Пожега - Сталаћ, који повезује пруге Београд - Бар и Београд - Ниш, са правцем Београд - Лапово - Крагујевац - Косово Поље и даље преко Македоније за Солун.

Војни аеродром Краљево-Лађевци би ускоро требало да постане и цивилни аеродром чиме би Краљево добило и везу са светом. 05. октобра 2011. на краљевачки аеродром Морава слетео је први цивилни авион, чиме је овај, раније искључиво војни аеродром, почео да функционише као мешовита војно – цивилна ваздушна лука. Међу путницима на тридесетоминутном лету из Београда били су председник Србије Борис Тадић, министар одбране Драган Шутановац и министар економије и развоја Небојша Ћирић. Према плану, од пролећа 2012. Године аеродром ће бити отворен за редован саобраћај мањих авиона до 100 путника. Укупна вредност инвестиције је 32 милиона евра. Цивилни и војни део аеродрома биће инфраструктурно одвојени. У првој фази прилагођавања војног аеродрома за цивилни саобраћај биће изграђена пристанишна зграда, контролни торањ, техноекономски блок и изведени на уређењу писте. У наредној фази реконструкције, планираној за 2012. годину, овај аеродром ће бити ваздушна лука за велике летилице и слетање под свим временским условима. Биће то, после београдског и нишког, трећи аеродром у Србији са међународним карактеристикама.

Култура[уреди]

У Краљеву и околини има много културно-историјских споменика: Господар-Васин конак (тренутно у поседу СПЦ), манастири Жича и Студеница и средњовековни град Маглич.

Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ је основана 1945. године. Претеча данашље установе је Читаоница Карановачка основана 1868. године. Књижни Фонд библиотеке чини 200.000 јединица, фонд периодике 176 наслова часописа и 26 наслова новина. Библиотека поседује електронски каталог свог целокупног фонда. Од 1971. године библиотека објављује часопис за књижевност, културу и уметност „Повеља“. Библиотека има развијену културно - образовну делатност, организује књижевне вечери, промоције, предавања, изложбе и програме за децу, а такође се бави и издавачком делатношћу. Библиотека је и организатор најзначајније манифестације у култури Краљева, Жичког духовног сабора - Преображење, на којој се додељује престижна књижевна награда Жичка хрисовуља.

Краљевачки Народни музеј

Народни музеј у Краљеву, основан 1950. године, бави се заштитом културних добара, истраживачким и научним радом. Вредни и репрезентативни предмети смештени су у оквиру историјске, етнолошке, археолошке и уметничке збирке. У музејској галерији, поред репрезентативних изложби одржавају се и концерти класичне музике.

Организовану заштиту архивске грађе спроводи Историјски архив, који има око 280 фондова и пет збирки. Ова установа поседује богату библиотеку, која омогућава успешнији рад како радницима Архива тако и онима који у научно-истраживачком раду користе архивску грађу.

Краљевачко позориште је основано 1949. године као професионално позориште под називом Народно позориште Краљево. Током година постојања неколико пута је мењан статус ове установе од професионалног, преко аматерског да би од 1996. године поново добило статус професионалног под називом Краљевачко позориште.

Завод за заштиту споменика културе у Краљеву је један од највећих у Републици Србији. Његове основне делатности су заштита као и рестаурација културно - историјских споменика, научно - истраживачки рад и презентације културног наслеђа, за чије је спровођење надлежан у чак 26 општина Републике.

Свој допринос у неговању и развијању културе дају и Културно просвертна заједница, Књижевни клуб „Краљево“, Удружење ликовних уметника „Владислав Маржик“, Културни центар „Рибница“, Мултимедијални центар „Кварт“ и други.

Образовање[уреди]

Веома брз и динамичан развој града омогућио је да Краљево израсте у један од највећих школских центара овог дела Србије. Предшколско образовање организује Предшколска установа „Олга Јовичић Рита“. Предшколаска установа има 11 објеката целодневног боравка, девет у граду, један у Матарушкој Бањи и један у Ушћу. На територији града Краљева основно образовање је организовано у 21 школи, а средњошколско 10 школа. Најстарија средња школа на територији града је Пољопривредно - хемијска школа „Др. Ђорђе Радић“, уједно и најстарија пољопривредна школа у Србији (основана 1882. године). Краљевачка гимназија је основана 1909. године, Шумарска школа 1899. Машинско - техничка школа 1934. Остале краљевачке средње школе су отворене су после Другог светског рата. То су Медицинска школа, Електро - саобраћајна шклола, Економско - трговинска школа, Музичка школа „Стеван Мокрањеац“, Уметничка школа, Основна и средња школа за децу ометену у развоју " Иво Лола Рибар“. Најстарија високошколска установа у Краљеву, и једина са седиштем у граду, је Машински факултет, основан 1976. године. Остале високошколске установе су заступљене по принципу научних центара изван матичног седишта. То су Факултет за трговину банкарство „Јанићије и Даница Карић“ (Алфа универзитет, Београд; бивши Универзитет Браћа Карић) и Београдска пословна школа.

Спорт[уреди]

Краљево је град дуге спортске традиције. Успешан рад више спортских клубова, организација и асоцијација чине значајан сегмент укупног друштвеног живота. Успеси краљевачких спортиста побуђују пажњу, не само домаће, већ и светске јавности. Почетак организованих активности најуспешнијих спортских клубова Краљева везан је за период после Другог светског рата.

Тако је 1954. године основан, данас најуспешнији спортски колектив, одбојкашки клуб Рибница. Краљево је један од ретких градова где је одбојка спорт број један, а Рибница је после првих корака на европској сцени 1979. године, данас једини краљевачки прволигаш који се такмичио у Купу Европске одбојкашке конфедерације.

Фудбал је најпопуларнији и најмасовнији спорт којим се у Краљеву организовано бави око хиљаду фудбалера у педесетак клубова које се такмиче у више лига. Најуспешнији фудбалски клуб, Слога, после више сезона проведених у Српској лиги, успешно представља град и у савезном рангу такмичења, Другој лиги.

Успеси краљевачке кошарке везују се за клубове Слога и Машинац. Сретен Драгојловић, Драган Тодорић, Љубодраг Симоновић и Владе Дивац само су нека од познатих кошаркашких имена која су поникла у хали крај Ибра. 1998. године се навршава педесет година постојања Слоге која се неколико година такмичила у Првој савезној лиги бивше Југославије, тада најјачем европском националном шампионату. Моментално, Слога игра у Првој лиги. Кошаркаски клуб Машинац је за врло кратак временски период прошао пут од оснивања до Прве лиге.

Од 1984. године до данас популарни „Студенти“ су били најуспешнији у Регионалној, Другој Српској, Јединственој Српској и Другој лиги, да би две године били чланови Прве лиге.

Поред ових, најпопуларнијих спортова, у граду егзистира и велики број других спортских колектива који не само да не заостају, већ су неки од њих по успешности у самом врху спорта Србије и Југославије. Тако карате клуб „Слога“ већ годинама у Краљево доноси медаље са такмичења широм света. То је стабилан прволигаш у коме тренира и неколико репрезентативаца Србије, а посебну пажњу заслужује Иван Матић, светски шампион и један од најбољих каратиста у земљи. Слично је и са џудо клубом „Машинац“. чланица овог клуба, Марија Драговић постала је светска првакиња у самбоу на недавно одржаном Првенству света у Новом Саду. Својим радом истичу се и чланови кајак клуба „Ибар“ који су недавно прославили 50-то годишњицу успешног рада. Кајакаш „Ибра“, Горан Јовановић најуспешнији је спортиста Краљева за 1997. годину. Солидне резултате бележе и кик боксери „Краљева“, једног од најперспективнијих клубова у земљи, а боје града успешно бране и шаховски клуб „Слога“, рукометни клуб „Металац“, кугласки клуб „Ибар“, атлетски клуб „Металац“, бициклистички клуб „Металац“, клуб екстремних спортова „Баунти“, боксерски клуб „Металац“, смучарски клуб „Гоц“, ауто-мото клуб „Награда Краљева“, стонотениски клуб „Металац“, аеро-клуб „Михајло Петровић“, параглајдинг клуб „Еол“ ... Тениски клуб „Краљево"је забележио добре резултате...

Градови побратими[уреди]

Познати Краљевчани[уреди]

Небојша Дугалић српски глумац
Учесници олимпијаких игара из Краљева

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

  • Džezibar - kraljevački internacionalni džez festival

Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  • Напомена: Текст овог чланка је делом, или у потпуности, преузет са презентације Znanje.org уз одобрење.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :