Пређи на садржај

Корисник:Dcirovicbot/Alanin

С Википедије, слободне енциклопедије
Alanin
Structural formula of the L-isomer
Ball-and-stick model of the L-isomer
Nazivi
IUPAC nazivs
(S)-2-Aminopropanoinska
kiselina
Drugi nazivi
2-Aminopropanoinska kiselina
Identifikacija
3D model (Jmol)
Abrevijacija Ala, А
ChemSpider
MeSH Alanine
  • O=C(O)C(N)C
Svojstva
C3H7NO2
Molarna masa 89,09 g·mol−1
Agregatno stanje beli prah
Gustina 1,424 g/cm³
Tačka topljenja 258 ºC (sublimira)
rastvoran је
Kiselost (pKa) 2,33 i 9,71
Izoelektrična tačka 6,00
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije
Tracking categories (test):

Alanin (Ala) je neesencijalna α-amino kiselina. Može se naći u dva oblika, D- i L-, i oba oblika su enantiomeri. L-alanin je jedna od dvadeset amino kiselina koje izgrađuju sve telesne proteine. D-alanin se nalazi u ćelijskim zidovima bakterija.[3][4]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Koraćević, Darinka; Bjelaković, Gordana; Đorđević, Vidosava. Biohemija. savremena administracija. ISBN 978-86-387-0622-8. 
  4. ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 
  • Кораћевић, Даринка; Бјелаковић, Гордана; Ђорђевић, Видосава. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]