Портал:Србија
Србија је континентална држава која се налази у југоисточној Европи (на Балканском полуострву) и у средњој Европи (Панонској низији).
У саставу Републике Србије налазе се две аутономне покрајине Војводина и Косово и Метохија. Према Уставу Србије, Србија је демократска држава свих грађана који живе на њеној територији, заснована на владавини права. На северу се граничи са Мађарском, на истоку са Румунијом и Бугарском, на југу са Северном Македонијом и Албанијом, а на западу са Црном Гором, Босном и Херцеговином и Хрватском.
Од завршетка Првог светског рата била је саставни део заједничке државе са већином балканских Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, касније преименованој у Краљевину Југославију, затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србија и Црна Гора. Од 2006, као наследница СЦГ, Србија је поново постала суверена и независна држава.
Главни град је Београд. Са близу 1,6 милиона становника он је административно, економско и културно средиште Србије.
Сјајни чланци:Ада Циганлија ∙ Београд ∙ Велико ратно острво ∙ Владе Дивац ∙ Војна болница Ниш ∙ Грб Београда ∙ Душан Јерковић ∙ Живко Павловић ∙ Историја Срба пре Немањића ∙ Јован Владимир ∙ Јован Цвијић ∙ Михајло Пупин ∙ Марко Гобељић ∙ Ниш ∙ Новак Ђоковић ∙ Општина Баточина ∙ Оџаци ∙ Сеоба Срба ∙ Случај Рачак ∙ Споменик борцима Револуције ∙ Србија ∙ Стари Рас ∙ Стефан Лазаревић ∙ Стефан Немања ∙ Стефан Милутин ∙ Струганик ∙ Сува планина ∙ Нишка Бања ∙ Сићевачка клисура ∙ Храм Светог Саве у Београду
Добри чланци:Александар Ђорђевић ∙ Ана Ивановић ∙ Београдска тврђава ∙ Винчанска култура ∙ Вршачки замак ∙ Галија (музичка група) ∙ Градска општина Нови Београд ∙ Градска општина Савски венац ∙ Војводина у Народноослободилачкој борби ∙ Вукашин Мрњавчевић ∙ Драгутин Калор Милодановић ∙ Дејан Медаковић ∙ Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа ∙ Иво Андрић ∙ Историја Пирота ∙ Манастир Црна Река ∙ Никола Јокић ∙ Никола Пашић ∙ Немањићи — рађање краљевине ∙ Нови Сад ∙ Приштина ∙ Свети Георгије убива аждаху ∙ Симонида Немањић ∙ Скореновац ∙ Спасенија Цана Бабовић ∙ Спомен-гробље на Крушику ∙ Сремска Митровица ∙ ФК Текстилац Оџаци ∙ Фудбалска репрезентација Србије ∙ Цинцар Јанко Поповић
Спомен-гробље на Крушику у Ваљеву, у Србији је спомен-гробље у северозападном делу града, на брду Крушик, на ком је сахрањено 313 бораца и учесника Народноослободилачког покрета који су рођени или војно деловали и пали на подручју ваљевског краја за време Другог светског рата.
Највећи део упокојених, њих 261, били су учесници НОБ које су овде, након заробљавања и предаје од стране равногорских четника, стрељали Немци 27. новембра 1941. године. Њима су касније придодани и други пали на подручју ваљевске општине у каснијем току рата, до ослобођења града 1944. године.
Иако је још за време и одмах после рата ово велико стратиште почело да прераста у уређено гробље, прво организовано претварање у спомен-парк је остварено на петнаесту годишњицу стрељања 1956. године. Данашњи облик гробље је добило великом реконструкцијом 1964. године. Претходно посети председника СФРЈ Јосипа Броза Тита Ваљеву 1967. године у средишњи део гробља је уграђено ватриште са вечним пламеном које је Тито свечано упалио током своје посете гробљу.
За време социјалистичке Југославије ово гробље је заузимало веома важно симболичко место на политичкој мапи града. Овде су се за све велике државне и локалне празнике скупљали политички функционери држећи говоре, пионири полагали заклетве, припадници ЈНА полагали свечану обавезу.
На гробљу на Крушику се сваког 27. новембра свечано комеморира стрељаним родољубима. Спомен-гробље на Крушику је споменик културе.
- Да је Овчарско-кабларска клисура заштићена од стране државе као предео изузетних одлика, ту су смештени и чувени Овчарско-кабларски манастири.
- Да је западна капија Београда, коју је пројектовао Михајло Митровић, висока чак 115 метара, што је чини другим по висини небодером у Београду.
нови сад београд фрушка гора ниш тара други светски рат
копаоник
Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 63,9 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 696.000 на српском.
