1942 — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Поправљене везе: Савезници → Савезници у Другом светском рату |
|||
| Ред 100: | Ред 100: | ||
=== Децембар === |
=== Децембар === |
||
*[[2. децембар]] — На [[Универзитет у Чигаку|Универзитету у Чикагу]], где су нуклеарни физичари предвођени [[Енрико Ферми|Енриком Фермијем]] радили на тајном пројекту израде [[Нуклеарно оружје|атомске бомбе]], први пут је демонстрирана [[nuklearna fisija|нуклеарна ланчана фисија]]. |
|||
=== Датум непознат === |
=== Датум непознат === |
||
Верзија на датум 2. децембар 2017. у 07:10
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1942 на Викимедијиној остави.
| |
Догађаји
Јануар
- 1. јануар — Потписана је Декларација Уједињених нација (26 влада, међу којима и југословенска избегличка) - први пут се помињу Уједињене нације.
- 2. јануар — Јапанци освојили Манилу, главни град Филипина.
- 2. јануар — Немачки заповедник у Србији под претњом смртне казне забранио скривање Јевреја и чување њихових ствари.
- 4. јануар — Мађарска војска и жандармерија разбили Први шајкашки НОП одред код Жабља, почињу репресалије према цивилима у Бачкој, чији је врхунац Новосадска рација.
- 7. јануар — Почела је битка за Батан на Филипинима.
- 11. јануар — ЦК КПЈ и ВШ НОП одреда Југославије донели одлуку од стварању Добровољачке војске (нови назива штаба је ВШ НОП и ДВ Југославије).
- 11. јануар — Окончана Дражгошка битка код Шкофје Локе у Словенији - партизани се повукли након што су нанели губитке Немцима, који због тога пале село Дражгоше.
- 12. јануар — Слободан Јовановић је постављен на чело избегличке југословенске владе, уместо генерала Симовића (коме је кабинет отказао послушност а краљ поверење). Драгољуб Михаиловић је именован за министра војске, морнарице и ваздухопловства.
- 12. јануар — Делови Кордунашког НОП одреда заузели Војнић.
- 13. јануар — Декларација неких савезничких влада (и југословенске) о кажњавању ратних злочина.
- 14. јануар — Заједничка декларација Пољске, Чехословачке, Југославије и Грчке којим је установљен Планерски одбор Централне и источне Европе. Краљевина Југославија потписала Декларацију Уједињених нација о ратним злочинима.
- 15. јануар — Избегличке владе Југославије и Грчке склопиле уговор који предвиђа њихову послератну конфедерацију (Балкански Савез).
- 15. јануар — 7. фебруар - "Друга непријатељска офанзива" у источној Босни, у две етапе: Романијско-бирчанска и Друга озренска операција; четници пропуштају немачке јединице, партизани избегли уништење.
- 19. јануар — Драгољуб Михаиловић унапређен у дивизијског генерала.
- 20. јануар — Ванзејска конференција предвиђа депортацију, принудни рад и уништење Јевреја из Европе и Француске северне Африке (Магреба).
- 20. јануар — Бугарски 1. окупациони корпус (три дивизије) завршио окупацију дела Недићеве Србије (приближно југоисточна четвртина, до Крагујевца и К. Митровице), замењујући немачке снаге.
- 21. јануар — На станици Пјеновац, између Олова и Хан Пијеска, изненађено и погинуло 59 партизана Шумадијског батаљона 1. пролетерске и дела Романијског НОП одреда, међу њима и Славиша Вајнер Чича.
- 21. јануар — Ромелов Афрички корпус почиње контраофанзиву у Либији.
- 21 - 23. јануар - Новосадска рација - мађарски војници и жандари убили неколико хиљада Срба, Јевреја и Рома у Бачкој.
- 22. јануар — Равногорски покрет проглашен од избегличке владе за Југословенску војску у отаџбини.
- 23. јануар — Почиње битка за Рабаул, која Јапанцима отвара Нову Гвинеју.
- 24. јануар — Избегличке владе Пољске и Чехословачке склопиле уговор који предвиђа њихову послератну конфедерацију.
- 24. јануар — Анте Павелић основао Хрватски државни сабор (чланови именовани, саветодавна функција).
- 24. јануар — Партизани из Граца код Макарске извели прву акцију на мору, заробивши једрењак "Меркур" са 90 тона хране.
- 25. јануар — 10. мај - "Фочански период" - ЦК КПЈ и ВШ Народноослободилачке партизанске и Добровољачке војске Југославије се налазе у Фочи.
- 27. јануар — Игмански марш.
- 29. јануар — Посланик Ендре Бајчи-Жилински у спољнополитичком одбору мађарског парламента осудио насиље у Бачкој (Новосадска рација).
- 29. јануар — Почела Друга озренска операција, друга етапа Друге офанзиве.
- 29. јануар — Потписан уговор о савезу Велике Британије, СССР и Ирана, којим је регулисан боравак снага прве две државе у Ирану.
- 30. јануар — 1. фебруар - Разговори Јездимира Дангића (четничког команданта у источној Босни), Недића и немачких представника у Београду - обећавано па опозвано прикључење 17 срезова источне Босне Недићевој Србији.
- 31. јануар — Малајска кампања окончана јапанским заузећем полуострва.
Фебруар
- 7. фебруар — Усташки покољ у Бањалучким насељима: Дракулић, Шарговац и Мотике, у којем је на свиреп начин убијено 2300 становника српске националности.
- 7—15. фебруар — Битка за Сингапур
- 8. фебруар — 21. април — Демјански џеп
- 9. фебруар — У њујоршкој луци избио пожар на француском путничком броду „Нормандија“, тада највећем и најелегантнијем на свету, после чега је брод потонуо.
- 10. фебруар — Амерички џез-музичар Глен Милер постао први музичар који је добио „златну плочу“ за продају милионитог примерка неке композиције, „Chattanooga Choo Choo“.
- 11—13. фебруар — Операција Керберус 1942.
- 19. фебруар — Јапански авиони у првом нападу на Аустралију у Другом светском рату бомбардовали град Дарвин и оближњу војну базу.
- 20. фебруар — Јапанци су у Другом светском рату напали португалски Тимор и острво Бали у Холандској источној Индији.
- 27. фебруар — Битка у Јаванском мору
Март
- 1. март — У Чајничу је у Другом светском рату од око хиљаду бораца формирана Друга пролетерска бригада с четири батаљона, у чији су састав ушли Први и Четврти батаљон Ужичког, Други батаљон Чачанског и Трећи батаљон Шумадијског одреда.
- 28. март — Британске поморске снаге су изненадним нападом са копна, мора и из ваздуха уништили луку Сен Назер у окупираној Француској, у којој су били усидрени немачки ратни бродови.
Април
- 18. април — Амерички авиони у Другом светском рату први пут су бомбардовали Токио, Јокохаму и Нагоју.
- 26. април — У највећој несрећи у историји рударства, у кинеском руднику угља у Бенксију, тада под окупацијом Јапана, погинуло најмање 1.540 људи.
Мај
- 8. мај — Окончана је битка у Коралном мору када су авиони са јапанског носача авиона потопили амерички носач авиона УСС Лексингтон.
- 27. мај — У окупираној Чешкој смртно је рањен шеф Рајхсзихерхајтсхауптамтa Рајнхард Хајдрих.
Јун
- 6. јун — Амерички понирући бомбардери су потопили четири јапанска носача авиона у бици код Мидвеја.
- 8. јун — Јапанске подморнице у Другом светском рату бомбардовале Сиднеј и Њукасл.
- 10. јун — Нацисти су у Другом светском рату потпуно уништили чешко село Лидице, што је била одмазда за атентат на нацистичког протектора Чешке и Моравске и једног од најзначајнији Хитлерових сарадника Рајнхарда Хајдриха.
- 10. јун — Почела је битка на Козари.
- 21. јун — Немачки афрички корпус фелдмаршала Ервина Ромела заузео је у Другом светском рату град Тобрук у Либији и заробио 25.000 британских војника.
Јул
- 1. јул — Немачке трупе су у Другом светском рату, после осмомесечне опсаде, заузеле Севастопољ, најважнију совјетску црноморску луку на полуострву Крим.
- 1—31. јул — Прва битка код Ел Аламејна
- 18. јул — Окончана је битка на Козари у Другом светском рату немачка војска је, уз помоћ војске НДХ, после више од месец дана борбе, победила југословенске партизане на планини Козари.
- 23. јул — Почеле су са радом гасне коморе у логору Треблинка, убивши око 6.500 Јевреја који су дан раније транспортовани из Варшавског гета.
Август
- 7. август — Искрцавањем америчких поморско-десантних снага на острво Гвадалканал почела је битка за Гвадалканал на Пацифику у Другом светском рату.
- 7—9. август — Битка за Тулаги, Гавуту и Танамбого
- 8—9. август — Битка код острва Саво
- 19. август — Британске и канадске трупе извеле су десант на француску луку Дјеп, где су, уз велике губитке, разорили немачке војне објекте.
- 21. август — Битка на реци Тенару
- 24—25. август — Битка код источних Соломона
Септембар
- 12. септембар — Немачка подморница је торпедовалаа РМС Лаконију код обале западне Африке, усмртивши око 1650 особа од 2725 путника на броду.
- 12—14. септембар — Битка за Едсонов гребен
Октобар
- 11. октобар — Америчка морнарица је у бици код рта Есперанс код северозападне обале Гвадалканала пресрела и поразила јапанску флоту послату да уништи Хендерсоново поље.
Новембар
- 8. новембар — Операција Бакља
- 1942. — Немачка је напала Вишијевску Француску након што је адмирал Франсоа Дарлан потписао споразум са Савезницима у северној Африци.
- 26. новембар — У Бихаћу је у Другом светском рату основано Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије.
- 27. новембар — Французи у Другом светском рату потопили већи део ратне флоте у тулонској луци како би спречили да бродови падну у руке Немцима, који су управо ушли у Тулон.
- 30. новембар — Битка код Тасафаронге
Децембар
- 2. децембар — На Универзитету у Чикагу, где су нуклеарни физичари предвођени Енриком Фермијем радили на тајном пројекту израде атомске бомбе, први пут је демонстрирана нуклеарна ланчана фисија.
Датум непознат
Рођења
Јануар
- 5. јануар — Звонко Богдан, српски певач.
- 8. јануар — Џуничиро Коизуми, јапански политичар и премијер.
- 8. јануар — Стивен Хокинг, британски теоријски физичар.
- 17. јануар — Мухамед Али, амерички боксер.
- 25. јануар — Еузебио, португалски фудбалер
Фебруар
- 1. фебруар — Тери Џоунс, енглески глумац
- 12. фебруар — Ехуд Барак, израелски политичар и премијер 1999—2001.
- 20. фебруар — Арбо Валдма, пијаниста и клавирски педагог.
Март
- 21. март — Фрадик де Менезес, политичар и председник Сао Томе и Принципе.
- 26. март — Ерика Џонг, амерички писац.
Април
Мај
- 3. мај — Вера Чаславска, чехословачка гимнастичарка
- 23. мај — Милутин Мркоњић, српски политичар
Јун
- 7. јун — Муамер ел Гадафи, либијски вођа
- 18. јун — Пол Макартни, британски певач, музичар и текстописац.
- 13. јун — Јелисавета Саблић, српска глумица.
Јул
- 2. јул — Висенте Фокс Кесада, политичар и председник Мексика.
- 10. јул — Мирјана Марковић, српска политичарка и супруга Слободана Милошевића
- 10. јул — Рони Џејмс Дио, амерички музичар
- 13. јул — Харисон Форд, амерички глумац.
- 14. јул — Хавијер Солана, шпански политичар.
Август
- 2. август — Изабела Аљенде, чилеанска књижевница.
- 22. август — Мира Адања-Полак, српска новинарка и продуценткиња.
Септембар
- 14. септембар — Мато Пижурица, српски филолог.
- 29. септембар — Феличе Ђимонди, италијански бициклиста.
Октобар
Новембар
- 1. новембар — Лари Флинт, амерички издавач, творац првог порно часописа.
- 16. новембар — Јагош Пурић, српски физичар и ректор Универзитета у Београду 1998—2000.
- 27. новембар — Џими Хендрикс, амерички певач и гитариста, (†1970.)
Децембар
- 6. децембар — Петер Хандке, аустријски књижевник.
- 19. децембар — Милан Милутиновић, српски политичар и председник Србије.
- 30. децембар — Јанко Прунк, словеначки историчар и политичар
Смрти
Јануар
- 4. јануар — Јордан Николов Орце, македонски народни херој. (*1916.)
- 17. јануар — Валтер фон Рајхенау, немачки фелдмаршал
- 21. јануар — Душан Раденковић, српски редитељ и драмски првак. (*1892.)
Фебруар
- 2. фебруар — Данил Хармс, совјетски сатиричар. (*1905.)
Март
- 12. март — Жикица Јовановић Шпанац, шпански борац и народни херој. (* 1914.)
- 16. март — Аугуст фон Гедрих, немачки бициклиста. (*1895)
- 17. март — Нада Димић, партизанка и народни херој. (* 1923.)
Април
- 17. април — Жан Батист Перен, француски физичар и Нобеловац 1926. (*1870.)
Мај
- 6. мај — Хасан Кикић, босански књижевник. (*1905.)
- 22. мај — Раде Кончар, организациони секретар ЦК КПХ и народни херој. (*1911.)
Јун
- 4. јун — Рајнхард Хајдрих, немачки гувернер и нациста. (*1904.)
- 11. јун — Анђа Ранковић, текстилна радница, учесница НОБ-а и народни херој (* 1909.)
Јул
- 3. јул — Луј Франше д' Епере, француски маршал и генерал из Првог светског рата. (*1856.)
Август
Септембар
- 18. септембар — Драгутин Инкиостри Медењак, српски декоратер и сликар. (*1866.)
Октобар
Новембар
- 2. новембар — Китахара Хакушу, јапански песник. (*1885.)
- 4. новембар — Жарко Зрењанин, народни херој Југославије
Децембар
- Википедија:Непознат датум —
- Википедија:Непознат датум — Дионисије Миковић, српски игуман, књижевник и етнограф. (*1861.)
- Википедија:Непознат датум — Слободан Принцип Сељо, народни херој Југославије. (*1914.)
Дани сећања
Нобелове награде
- Физика — Награда није додељена
- Хемија — Награда није додељена
- Медицина — Награда није додељена
- Књижевност — Награда није додељена
- Мир — Награда није додељена
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године
Види још