21. мај — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →Смрти ознака: уређивање извора (2017) |
|||
| Ред 59: | Ред 59: | ||
* [[1935]]. — [[Џејн Адамс]], америчка пацифисткиња и друштвени реформатор. Добитница Нобелове награде за мир [[1931]]. |
* [[1935]]. — [[Џејн Адамс]], америчка пацифисткиња и друштвени реформатор. Добитница Нобелове награде за мир [[1931]]. |
||
* [[1961]]. — [[Милош Голубовић]], српски сликар. |
* [[1961]]. — [[Милош Голубовић]], српски сликар. |
||
* [[ |
* [[2015]]. — [[Спасоје Ћузулан]], српски филозоф и преводилац. (*[[1938]].) |
||
== Празници и дани сећања == |
== Празници и дани сећања == |
||
Верзија на датум 21. мај 2018. у 12:36
21. мај (21.5.) је 141. дан године по грегоријанском календару (142. у преступној години). До краја године има још 224 дана.
Догађаји
| мај | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
| 31 | ||||||
- 1471. — У лондонском затвору Тауер убијен краљ Енглеске Хенри VI, последњи монарх из династије Ланкастер, свргнут у династичким борбама, „Рату две руже“. Његов лик инспирисао Шекспира за драму „Хенри VI“. Престо преузео Едвард IV.
- 1502. — Португалци открили ненастањено острво у јужном Атлантику и дали му име Света Јелена.
- 1894. — Краљ Александар Обреновић укинуо либералан устав из 1888. и вратио на снагу Устав из 1869.
- 1904. — У Паризу основана Светска фудбалска федерација.
- 1908. — У Чикагу је премијрно приказан први хорор филм, Доктор Џекил и Мистер Хајд.
- 1927. — Амерички пилот Чарлс Линдберг први прелетео Атлантик. Лет од Њујорка до Париза трајао 33 сата и 29 минута. На исти дан 1932. Амелија Ерхарт као прва жена прелетела Атлантски океан.
- 1940. — Француско-британске снаге су контранападом у бици код Араса успорили немачко напредовање у североисточној Француској.
- 1945. — Сирија и Либан прекинули преговоре с Француском и затражили пуну независност.
- 1946. — Физичар Луис Слотин смротоносно озрачен током експеримента са „демонским језгром“ у Националној лабораторији Лос Аламос.
- 1967. — Више од 300 људи страдало у пожару у једној робној кући у Бриселу.
- 1969. — Сирхан Сирхан, који је 1968. убио Роберта Кенедија, брата председника САД Џона Кенедија, такође убијеног у атентату, 1963, осуђен на смртну казну. Казна преиначена у доживотну робију.
- 1981. — Социјалиста Франсоа Митеран постао председник Француске, а Пјер Морој премијер.
- 1982. — Британске трупе се искрцале на Фолкландска Острва, која је окупирала Аргентина, у највећој војној акцији Лондона од Суецке кризе 1956.
- 1989. — Кинески студенти, који су окупирали централни пекиншки трг Тјенанмен тражећи реформе, одбацили захтев Владе да напусте трг.
- 1991. —
- Премијер Индије Раџив Ганди убијен бомбом скривеном у букет цвећа, током предизборног митинга у јужној индијској држави Тамил Наду, близу града Мадрас.
- Етиопски диктатор Менгисту Хајле Маријам оборен са власти после 14 година владавине и отишао у избеглиштво.
- 1992. — Сенат САД донео закон којим се Југославији ускраћује свака помоћ САД због умешаности у сукобе у републикама СФРЈ.
- 1993. — Сенат Венецуеле суспендовао председника државе Карлоса Андреса Переса због оптужбе за корупцију.
- 1996. — На језеру Викторија, у источној Африци, потонуо је танзанијски трајект. Од око 1.000 људи спасло се њих 114.
- 1997. — Пољска и Украјина потписале споразум о помирењу и тако и формално окончале вишевековно непријатељство.
- 1998. — Под снажним притиском масовних демонстрација индонежански председник Сухарто поднео оставку после 32 године диктаторске владавине.
- 2001. — Савет безбедности Уједињених нација прогласио реку Конго поново отвореном, после двоипогодишњег рата. Затварање реке имало за последицу несташицу хране и лекова за милионе становника те земље.
- 2002. — Државни секретар САД Колин Пауел саопштио да су САД одлучиле да деблокирају економску помоћ Југославији.
- 2006. — Црна Гора је прогласила независност
Рођења
- 1471. — Албрехт Дирер, немачки сликар и гравер. († 1528.)
- 1527. — Филип II од Шпаније, шпански краљ.
- 1799. — Мери Анинг, британски колекционар фосила и палеонтолог († 1847.)
- 1817. — Рудолф Херман Лоце, немачки филозоф. († 1881.)
- 1844. — Анри Русо, француски сликар. († 1910.)
- 1845. — Тоша Јовановић, српски глумац. († 1893.)
- 1860. — Вилем Ејнтховен, холандски лекар, добитник Нобелове награде за медицину 1924. († 1927.)
- 1916. — Владимир Роловић, учесник Народноослободилачке борбе, генерал-мајор ЈНА у резерви, народни херој Југославије, амбасадор СФРЈ. († 1971.)
- 1921. — Андреј Сахаров, руски физичар, добитник Нобелове награде за мир 1975. († 1989.)
- 1942. — Иво Виктор, чешки фудбалски репрезентативац и тренер.
- 1946. — Боба Стефановић, певач и композитор домаће забавне музике. († 2015.)
- 1955. — Сергеј Шојгу, руски политичар, генерал армије и министар одбране Руске Федерације
- 1966. — Зденко Кожул, хрватски шахиста.
- 1970. — Раде Богдановић, српски фудбалер.
- 1974. — Андерсон Родригез, бразилски одбојкашки репрезентативац.
- 1986. — Марио Манџукић, хрватски фудбалски репрезентативац.
Смрти
- 987. — Луј V Лењи, француски краљ (*967.)
- 1639. — Томазо Кампанела, италијански филозоф.
- 1866. — Светозар Машин, српски инжињер и први суприг краљице Драге Обреновић.
- 1895. — Франц фон Супе, аустријски композитор и диригент.
- 1910. — Феликс Надар је био француски фотограф, карикатурист, новинар, књижевник и израђивач балона
- 1922. — Михаел Мајр, аустријски политичар. (*1864.)
- 1935. — Уго де Фрис, холандски ботаничар.
- 1935. — Џејн Адамс, америчка пацифисткиња и друштвени реформатор. Добитница Нобелове награде за мир 1931.
- 1961. — Милош Голубовић, српски сликар.
- 2015. — Спасоје Ћузулан, српски филозоф и преводилац. (*1938.)
