19. август
19. август (19.08) је 231. дан у години по грегоријанском календару (232. у преступној години) До краја године има још 134 дана.
Догађаји
август | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | 3 | 4 | |||
5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | |
- 636 — Арапи су у бици код Јармука у Сирији победили византијску војску и потом освојили све персијске области које је држала Византија.
- 1587 — Сигисмунд III, син шведског краља Јуана III и Катарине Јагело, постао је краљ Пољске. Након очеве смрти (1592) припала му је и шведска круна. Његово настојање да створи унију Пољске и Шведске изазвало је рат између две државе, а после пораза Сигисмундове војске 1598. био је приморан да се одрекне наследства на шведски престо.
- 1691 — Аустријанци под командом Лудвига Баденског потукли су Турке код Сланкамена и нанели им тешке губитке. У бици је погинуо и велики везир Мустафа Ћуприлић.
- 1839 — На свечаној седници Француске академије наука објављен свету проналазак фотографије.
- 1878 — После жестоких уличних борби аустроугарске трупе ушле су у Сарајево и успоставиле своју управу. Одлуком Берлинског конгреса 13. јула, Аустроугарска је добила право да на 30 година окупира Босну и Херцеговину, а 1908. ју је анектирала.
- 1910 — У Цетињу је пуштена у рад прва електрична централа у Црној Гори. Свечано пуштање у рад централе уприличено је поводом крунисања краља Николе, а служила је за осветљење Двора, Зетског дома, главне цетињске улице и неколико кућа виђенијих Црногораца.
- 1934 — Гласачи су у на референдуму у Немачкој одобрили спајања функција канцелара и председника, чиме је одобрено Хитлерово преузимање врховне власти.
- 1942 — Британске и канадске трупе извеле су десант на француску луку Дјеп, где су, уз велике губитке, разорили немачке војне објекте. Од око 6.000 савезничких војника, више од 4.000 је погинуло, рањено или заробљено.
- 1944 — Париз се ослободио од немачке окупације у Другом светском рату.
- 1960 — Совјети су лансирали Спутњик 5 у ком су били пси Белка и Стрелка, 40-ак више мишева, 2 пацова и различите врсте биљака.
- 1945 — У Вијетнаму је под руководством Хо Ши Мина и ослободилачког покрета "Вијетмин" почела "августовска револуција" против француских колонијалних трупа.
- 1953 — У војном удару, уз подршку САД, збачен је ирански премијер Мохамед Мосадик, а шах Мохамад Реза Пахлави вратио се из егзила у Италији да преузме власт.
- 1960 — Пилот америчког шпијунског авиона "U-2", који је оборен изнад совјетске територије, Гери Пауерс осуђен је на 10 година заточеништва. Пауерс се спасио искакањем из авиона, али је потом ухапшен и осуђен, а 1962. је размењен за једног совјетског шпијуна.
- 1979 — Руски космонаути Владимир Љахов и Валериј Рјумин вратили су се на Земљу васионским бродом "Сојуз 34" после рекордних 175 дана проведених у свемиру.
- 1981 — Два америчка F-14 су оборила два либијска авиона Су-22 док је Америчка морнарица вршила војне вежбе у заливу Сидра.
- 1991 — У Совјетском Савезу је покушан државни удар којим су присталице тврде линије покушале да збаце са власти Михаила Горбачова, творца совјетске "гласности" и "перестројке“. Кључну улогу у сузбијању удара одиграо је тадашњи председник Русије Борис Јељцин, који је потом постао Горбачовљев главни политички ривал.
- 1995 — У саобраћајној несрећи на Игману, близу Сарајева, погинули су изасланик САД за бившу Југославију Роберт Фрејжер и тројица његових сапутника.
- 1996 — Шест руских, француских и америчких космонаута сусрело се на руској свемирској станици "Мир", укључујући Клаудију Андре Дешај, прву Францускињу у космосу, која је тог дана на руску космичку станицу стигла руском ракетом "Сојуз-У“.
- 1999 — Испред зграде Скупштине СР Југославије у Београду одржан је један од највећих опозиционих митинга на којем су затражене демократске промене у Србији и смењивање председника СР Југославије Слободана Милошевића.
- 2000 — Посмртни остаци, за које се верује да потичу од 14 Американаца који су проглашени несталим у Корејском рату, враћени су америчким војним властима.
- 2001 — Најмање 50 људи погинуло од подземне експлозије метана и угљене прашине у Украјини.
- 2003 — У бомбашком нападу на седиште Уједињених нација у Багдаду (Ирак) 23 особе су погинуле, међу којима и изасланик УН за Ирак Сержо Вјеиро де Мело. Одговорност за напад преузела је терористичка организација Осаме бин Ладена Ал Каида.
- 2005 — Започела је прва икада одржана заједничка руско-кинеска војна вежба.
Рођења
- 1596 — Елизабета Стјуарт, краљица Чешке. († 1662)
- 1631 — Џон Драјден, енглески књижевник. († 1700)
- 1871 — Орвил Рајт, амерички пионир авиације, конструктор и градитељ авиона. († 1948)
- 1878 — Ђуро Стантић, спортиста, светски првак. († 1918)
- 1883 — Коко Шанел, француска модна креаторка. († 1971)
- 1899 — Патријарх српски Герман. († 1991)
- 1904 — Никола Шоп, босанскохерцеговачки песник. († 1982)
- 1924 — Вилард Бојл, канадски физичар, добитник Нобелове награде за физику. († 2011)
- 1945 — Ијан Гилан, енглески рок певач.
- 1946 — Бил Клинтон, амерички државник.
- 1952 — Бодо Хомбах, њемачки политичар
- 1957 — Ћезаре Прандели, италијански фудбалер и тренер.
- 1964 — Пепи Манасков, македонски рукометни репрезентативац и тренер.
- 1969 — Метју Пери, америчко-канадски глумац
- 1971 — Мери Џо Фернандез, америчка тенисерка
- 1971 — Жоао Пинто, португалски фудбалер и тренер.
- 1972 — Роберто Абондансијери, аргентински фудбалер и тренер.
- 1984 — Алесандро Матри, италијански фудбалер.
- 1996 — Милош Вулић, српски фудбалер.
Смрти
- 14 — Октавијан Август, римски државник. (* 63. п. н. е.)
- 1580 — Андреа Паладио, италијански градитељ (* 1508)
- 1601 — Михај Храбри, румунски национални јунак. (* 1558)
- 1662 — Блез Паскал, француски филозоф, математичар и физичар (* 1623)
- 1765 — Аксел Фредрик Кронштет, шведски хемичар и откривач никла (* 1722)
- 1819 — Џејмс Ват, шкотски проналазач парне машине (* 1736)
- 1929 — Сергеј Дјагиљев, руски кореограф и режисер. (* 1872)
- 1932 — Јохан Шобер, аустријски политичар, први председник Интерпола и канцелар Аустрије у три наврата. (* 1874)
- 1936 — Федерико Гарсија Лорка, шпански песник и драматичар (* 1898)
- 1983 — Александар Ранковић, српски и југословенски политичар и народни херој. (* 1909)
- 1994 — Лајнус Полинг, амерички хемичар и пацифиста (* 1901)
- 1997 — Маја Димитријевић, српска глумица. (* 1926)
- 2003 — Серхио Вијера де Мело, бразилски дипломата (* 1948)
- 2003 — Татјана Лукјанова, српска глумица. (* 1923)
- 2010 — Ђорђе Илић, српски академски сликар, педагог и професор. (* 1920)
- 2013 — Мирко Ковач, књижевник и филмски сценариста. (* 1938)
- 2014 — Предраг Палавестра, српски књижевник, историчар књижевности и редовни члан Српске академије науке и уметности и Академије науке и уметности Босне и Херцеговине. (* 1930)
- 2016 — Мира Ступица, српска глумица. (* 1923)
Празници и дани сећања
- Српска православна црква данас прославља: