6. март
6. март (06.03) је 65. дан у години по грегоријанском календару (66. у преступној години). До краја године има још 300 дана.
Догађаји
| март | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
- 1480 — У Толеду потписан споразум којим је Шпанија признала португалско освајање Марока, а Португал се одрекао претензија према Канарским острвима.
- 1629 — Немачки цар Фердинанд II Хабзбуршки, издао Едикт о реституцији којим је протестантским кнезовима наложено да врате католичкој цркви све поседе заплењене од 1552. Фердинанд III опозвао је тај едикт Вестфалским мировним уговором 1648.
- 1836 — Мексиканци, под командом генерала Антонија Лопеза де Санта Ане, су заузели тврђаву Аламо у Тексасу.
- 1882 — Кнез Милан Обреновић прогласио Србију краљевином, а себе краљем.
- 1912 — Италијанска војска је прва употребила ваздухоплове у борби, пошто су два цепелина бомбардовала турске војнике улогорене у Јанзуру.
- 1914 — У Новом Саду основан Фудбалски клуб Војводина.
- 1941 — Крунски савет Краљевине Југославије, у Другом светском рату донео одлуку да Југославија приступи Тројном пакту, под условом да јој Немачка и Италија гарантују неповредивост територије.
- 1944 — Полетевши из ваздухопловних база у Уједињеном Краљевству, 658 америчких бомбардера започели су у Другом светском рату даноноћно бомбардовање Берлина.
- 1946 — Француска признала Вијетнам као независну државу у оквиру Индокинеске федерације.
- 1949 — Радио Београд први пут емитовао хумористичку емисију „Весело вече“, која је одмах постала једна од најпопуларнијих радио емисија.
- 1953 — Георгиј Маљенков је после смрти Јосифа Стаљина постао совјетски премијер и први секретар Комунистичке партије.
- 1957 — Бивше британске колоније Златна Обала и Тоголанд уједињене су у државу под називом Гана, која је стекла независност у оквиру Комонвелта, чиме је почео талас деколонизације у Африци.
- 1980 — Француска књижевница белгијског порекла Маргерит Јурсенар постала прва жена члан Француске академије.
- 1992 — „Микеланђело“, један од најопаснијих рачунарских вируса, напао је хиљаде рачунара широм света.
- 1993 — Припадници анголског побуњеничког покрета УНИТА заузели су Хуамбо, други по величини град у Анголи, након двомесечних борби с владиним снагама.
- 1998 — У сукобима са српским снагама безбедности на Косову је убијен Адем Јашари, један од главних вођа илегалне Ослободилачке војске Косова.
- 1999 — На северу Камбоџе, уз границу с Тајландом, ухапшен Та Мок, последњи од вођа маоистичког герилског покрета Црвени Кмери, током чијег је режима у другој половини седамдесетих убијено или умрло од глади и болести око милион и по људи.
- 2001 — Током ходочашћа у Меку, у јурњави верника су погинула 34 муслиманска ходочасника.
- 2002 — Власти у Индији успоставиле контролу над западном индијском државом Гуџарат, након једнонедељних сукоба Индуса и Муслимана у коме је погинуло 803 особе, укључујући и 58 Индуса који су живи изгорели у возу којег је запалила једна муслиманска банда, што је и био узрок сукоба.
- 2003 — У удесу алжирског путничког авиона „Ер Алжир“ одмах по полетању са аеродрома Таманрасет (Алжир), погинуле су 102 особе.
- 2006 —
- Бивши председник РС Крајине Милан Бабић починио самоубиство у притворској јединици Хашког трибунала.
- Владика врањски Пахомије ослобођен оптужбе за противприродни блуд над малолетним дечацима.
- На 78. додели Оскара награду Најбољи филм добио филм Фатална несрећа (Crash).
Рођења
- 1475 — Микеланђело Буонароти, италијански вајар, сликар, архитекта и писац. († 1564)
- 1619 — Савинијен Сирано де Бержерак, француски књижевник. († 1655)
- 1874 — Николај Александрович Берђајев, руски филозоф. (†1948)
- 1926 — Бранко Плеша, српски глумац и редитељ, професор Академије уметности у Новом Саду. († 2001)
- 1926 — Анджеј Вајда, пољски филмски режисер, добитник "Оскар"-а. († 2016)
- 1927 — Габријел Гарсија Маркес, колумбијски књижевник. († 2014)
- 1932 — Душан Булајић, српски глумац. († 1995)
- 1937 — Валентина Терјешкова, совјетски инжењер, прва жена космонаут.
- 1938 — Радмило Арменулић, српски тенисер и тениски тренер, селектор репрезентације Србије.
- 1942 — Милош Јовић, српски певач познатији под именом Лео Мартин.
- 1953 — Снежана Савић, српска глумица и певачица.
- 1969 — Миленко Топић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер.
- 1973 — Мајкл Финли, амерички кошаркаш.
- 1977 — Јоргос Карагунис, грчки фудбалер.
- 1979 — Тим Хауард, амерички фудбалер.
- 1980 — Родриго Тадеи, бразилски фудбалер.
- 1981 — Златан Муслимовић, босанскохерцеговачки фудбалер.
- 1985 — Бојана Вунтуришевић, српска музичарка.
- 1985 — Домен Лорбек, словеначки кошаркаш.
- 1988 — Марина Ераковић, новозеландска тенисерка српског порекла.
- 1989 — Агњешка Радванска, пољска тенисерка.
- 1994 — Маркус Смарт, амерички кошаркаш.
- 1997 — Алиша Бо, норвешко-америчка глумица.
- 1997 — Бојана Миленковић, српска одбојкашица.
Смрти
- 1531 — Педро Аријас де Авила, шпански конкистадор. (* 1440)
- 1900 — Готлиб Вилхелм Дајмлер, немачки инжењер (* 1834)
- 1945 — Милена Павловић-Барили, српска сликарка (* 1909)
- 1973 — Перл Бак (Перл Сајденстрикен), америчка књижевница, нобеловац. (* 1892)
- 1994 — Мелина Меркури, грчка глумица. (* 1920)
- 2013 — Слободан Петровић - Петар Слај, балетски кореограф. (* 1946)
Празници и дани сећања
- Српска православна црква слави:
